Председик Србије Алексадар Вучић у Свилајнцу

Отворена фабрика швајцарске компаније Регент лајтинг у Идустриској зони „Велико Поље“

             Великом броју окупљеих грађана Свилајнца и Поморавља председник је поручио да ће се наставити са улагањима у овај део Србије. Нагласио је да је завршен велики број објеката из образовања, здравства и најавио покривање олимпијског базена. Од великих ифраструктурних објеката градиће се канализација, а најбитније за Свилајнац је изградња два моста преко Велике Мораве и Ресаве. Присутни су аплаузом поздравили председника који је најавио и брз почетак градње обилазнице.

             Затим је у пратњи домаћина обишао фабрику која тренутно запошљава 100 радника. О ускловима рада разговарао је са запосленима , углавном млађим лицима.

          Био је ово значајан догађај за Свилајнац а да поздраве предсдника дошли су грађани и запослени из готово свих јавних предузећа и приватних фирми.

Фото: Д. К. Ђ.

На слици детаљи са скупа испред хале компаније Регент лајтинг

Р. П.

 

Берба грожђа у Црквенцу

          Моба као некада у стара времена, Зоран Јовичић домаћин, виноградар чува традицију предака. Окупио је фамилију, рођаке, пријатеље, комшије на овогодишњој берби.Добро је родило грожђе и доброг је квалитета,што показује ћиромер сорте совињон,шардоне,бургундац, ризлинг. Винари трљају руке,биће доброг вина, сан је остварен. Задругари Земљорадничко-Виноградарске-Воћарске задруге „Црквеначки чокот“ председник скупштине Мирољуб Новаковић и члан управног одбора Ивица Тошић су међу берачима и сам домаћин је задругар. Задружни дух се пробудио поново окупља фамилије виноградара, има и нових засада винограда. Најмлађи берачи овога предивног сунчаног дана у винограду су Јулија Новаковић и Филип Стојановић који су осетили мирис грожђа па за наставак традиције не треба бринути.

Детаљи са бербе.
Учесници мобе.
Учесници мобе.

          Црквенац је био перјаница развоја виноградарства када је 1929 године основана Задруга и изграђен подрум за прераду грожђа капацитета 100 вагона у сезони.Био је то почетак, а експанзија је била седамдесетих када је у виногорју било преко три милиона чокота винове лозе. Извожено је вино за Италију. Виногради су потом запостављени као да смо заборавили да смо потомци сложних и вредних виноградара, задругара. Ресава се буди све је више засада и на Баћици изнад Свилајнца, потомци улажу напоре у Дубљу је највећи засад винограда на око 4 хектара у власништву Жике Ценића, члана задруге. Задругу данас чини 25 задругара из Црквенца,Свилајнца,Кушиљева, Дубља предузимају се кораци за њену активност,а очекују се и помоћ Министарства пољопривреде, Министарства за бригу о селу као и државе. Благословени мирис грожђа и шире се шири ове јесени из подрума домаћина и виноградара у Ресави.Нема посустајања идемо напред да се очува традиција и на нама је велика одговорност.

Фото: М. Н.

М. Спасојевић

Високо признање из културе уметнику у Свилајнцу

           Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Фото: Б. Г.

Р. П.

Високо признање из културе стиже у Свилајнац

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

Детаљ са отварања изложбе слика „Црквеначка палета“ у Црквенцу

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Са ликовне колоније ученикаосновних и средњих школа у Миљковом манастиру.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

Учесник манифестације „Бранкови дани“ у Седлару.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Р. П.

Kамелеони без образа и карактера – Сатирична рубрика из 1871. године

             У вароши светле традиције где се о чојству и јунаштву беседило, држало до морала и поштења, дувају нови ветрови. Шири се нови „талас“, трг војводе краси позорница коју власт крсти као културно лето. Забава за народ или опсена? Политичка папазјанија, клоковар, власт и опозиција у љубавном трансу, екстаза и сладо-влашће. Благо теби народе кад њима лепо, теби како ти се заломи. Не пада им на памет да сиђу већ умислили да су незамењиви. Јадни .

            Ови вечита опозиција, глумили и обмањивали народ, своје чланове и бираче са градитељем на челу. Сада сладострасно љубе руку коју им пружио жути тајкунски поборник. Мирише на привилегије па је лако прогутати све увреде и понижења које им сервирао самоуки економиста-експерт. У паници од губитка власти, параноја јер га напуштају врли и верни саветници и ветеринари, верници за које нема љубави без власти, он решио да улети у загрљај „љутог опозиционара“ градитеља. Глумили годинама, изборе и изборне крађе, струји чаршијом прича разочаране жуте братије. Овај постао богати извођач грандиозних грађевина, рестауратор црвених вила, развратник и комформиста. Од бицикла до скупих џипова, од некадашњег скутоноше до загрљаја самоуког економисте. Е мој ојађени и преварени народе, нису они у „љубави“ за њихово добро већ због твоје несреће, оће да вам „дигну“ стандард као њима што се „диже“. Ми смо мала варош, фала богу још не пасемо траву, нијесмо баш дебили, а у чаршији се све зна. Велика подвала али народ је тешко преварити, насамарити и понизити, може али се то скупо плаћа. Кад тад „у лажи су кратке ноге“. Ситна је то боранија која седи у првом реду па је вата вртоглавица, политичарчићи. Будуће министарке са перспективом „Покондирене тикве“ не мисле и не трепћу већ слепо верују самоуком економисти и техничару грађевинском. Ни Милош велики није овако био способан као ова братија која узурпирала власт. Био је опрезан, неписмен али неповерљив, па му оваква „елита“ и писмењаци, скутоноше, нису измицали далеко, његова их рука стизала као божја правда. Нова шефица велике ујдурме власти у вароши коју лично устоличио велики везир уз Калимегдан по препоруци овога што му пружио руку, се уписала у најстранку жртвујући свој демо-кратски образ и своје идеале сахранила зарад опстанка на власти. Кези се скорост отварају карте будућности. Коме је до образа нека иде у манастир, ко да се одрекне овоземаљских благодети, часна жута реч. У нашој вароши часне прошлости политичка папазјанија жутих и жељних власти, гурају прст у око народу. Као време је помирења, али и полагања рачуна за сваки утрошени народни новац. Не сме бити заштићених. Војводо часни ти што ово гледаш, опрости, и народе који ово трпиш уз литру млека и векну хлеба, страхујући за сутра. Фамилије ових на власти те проблеме немају захваљујући твојој доброти.

              Но, чудо и провиђење се јавило у центру природе међу рептилима. Један бригочувар пријавио да се један малиша почео да смеје када чуо да ће нова група на власти колективно бринути о његовој вишемиленијумској перспективи. Малиша је наивац. Али роде не праве гнездо у парку из доба јуре, не верују власти и будућности већ се селе, сваке године путују да им се подмладак не индоктринира. Сељаци нашег краја никад издајници нису били иако били жртве идеала. Богу хвала, он све види и чува од зла. Тражи се ко ће да одпоје молебан и благослови овај нови „групњак“ на власти у вароши. Они са образом напуштају и једне и друге, то је једино што им вредно остало.

Мито и К. учитељ

Из историјата новинарства у Свилајнцу – Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша”

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

 

други део

други део

На крају 1871. Јован Шарић, свештеник на служби у Свилајнцу, био је задовољан својим радом. Од свештеника који се само бринуо за унапређење свог сталежа, прерастао је у извештача друштвених и политичких догађаја, аналитичара актуелних проблема провинције. Постао је перо које се „усуђује“ да говори у име свештенства па српског народа. Покренуо је две сатиричне рубрике „Наше домаће ствари“ и „Разговори имеђу Туге и Вуге“ у „Ресавском поштоноши“.

На крају године његов проветитељски рад био је крунисан избором за председника Омладинског друштва у Свилајнцу. Од општине је добио бесплатан локал за јавну читаоницу, а основао је и позоришну дружину.

Свим својим бићем био је окренут националним, друштвеним и културним проблемима, али и међународним догађајима, које је пажљиво пратио и правовремено обавештавао српску јавност. Био је дубоко уверен да се путем новинских чланака може много добра и користи учинити за народ у којем се увелико разбуктавао национални романтизам.

Шарићева новинарска радозналост била је многострука. Пише о сиромашву свештеника и учитеља, нарочито о тешком положају сељака и његовој неукости. Путујући по Србији Шарић је стекао богата, али у великој мери и горка искуства. Узнемирен због материјалне оскудице сопствене породице, посвећеност јавном раду било му је као мелем на рану. Септембра 1870. године када је дошао је у Свилајнац, му је и највеће место свог свештеничког службовања. Свилајнац је, нарочито у другој половини 19. века био међу најнапреднијим варошима у Србији, у економском и културном погледу.

Значајан напредак у развоју вароши обележава 1868. година када је група грађана основала читалиште омладине ресавске. Својим предусретљивим односом према мештанима и љубављу према парохијанима, учинио је много, за само две године.

На слици: Насловна страна Ресавског поштоноше броја 6

 

Наставиће се …

Одржана Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације у Пландишту

           На дан храмовне и месне славе – Преподобни Рафаило Банатски, у Пландишту, крајем августа, одржана је Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације српских ратних добровољаца.

Учесници су били:

Др Милан Мицић, историчар, председник Савеза Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918 и генерални секретар Матице српске

Проф. др Горан Васин, историчар, Филозофски факултет, Нови Сад

Димитрије Михајловић, историчар, Музеј Војводине

Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог, Музеј Војводине

Поздравну реч су дали:

Јован Репац, предсеник општине Пландиште и Дарко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад.

            У музичком делу програма наступила је изворна певачка група „Звуци с камена“ из Новог Сада. Водитељ програма је био Јовица Јашин.  

           Тема:  Досељавање српских добровољаца и формирање колонија у околини места Мариолана (1918 – 1945.) (место добило име по краљици Марији Карађорђевић, данашње Пландиште), у Милетићево, Банатски Соколац, Велику Греду, Стари Лец, Хајдучицу, Марковићево (Криву Бару), Купиник (Александров Гај до 1945. год. Место добило име по краљу Александру Карађорђевићу). Најинтензивније досељавање је било од 1921. до 1923. године.

У селу Велика греда oтвореналожба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ .

            У суботу 28. августа 2021. године, на дан храмовне и сеоске славе Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина, после Литургије, поводом 100 година од колонизације, у Дому омладине у селу Велика Греда у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Поздравну реч је дао Ивица Бркић, предсеник Месне заједнице Велика Греда.

            Изложбу је отворио Драко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“– Нови Сад.

У културно уметничком делу програма наступила су деца из КУД-а „Младост“ из Велике Греде.

            Повод за отварање изложбе је обележавање 100. годишњице од почетка досељавања српских ратних добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније и стварања кoлонистичих насеља (1921- 1941) у панонском простору Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Југославија) у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији.

Најинетзивније досељавање је било између 1921. и 1923. године.

           Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада уз стручну подршку историчара др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.

            Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ представља допринос култури сећања на славне и трагичне догађаје из српске историје.

Р. П.

Ђаво не спава у Касаби – Сатирична рубрика покренута 1871.

            Потоња жута странка се удала за напредну странку, мада они кажу на радију да су само преузели локални одбор велике странке. Снашу из сокака лично послао први демократа, маскиран у групи, да она буде принудни управник одбора. Она од посла има богато искуство политиканта, доушника општих послова, извршитеља, принудних исељења као вечити послушник. Кадар за све партије и све политике. Уживела се у улогу. Неки кажу била би права за “стрељачки” строј. Политичарење је исплативо у Касаби ако си послушник, дежурно уво и доушник вести из чаршије. Вашар летњи прође са комендијашима и наравно циркусом који је незаобилазни забављач народа. Не лези враже, а Касаба се тресе, комендијаши на сцени, актуелна власт маскиране „групе грађана“ са сателитима хара сценом „удаје се за вечиту опозицију“. Раја занемела, чудо невиђено у Касаби, ово је могао да смисли само неко који увек побеђује. Вечно ће бити власт поред ових неспособњаковића. Диносауруси весело машу репом, аплаудирају, подрепаши се радују остаће на функцијама, а ови смењени у чуду траже необјашњива објашњења. Образ, ма какви, сада групно љубе руку опозицији да оперу грехе ако треба исповедиће се и код попе. Пеглају биографије и савест, мењају идентитет, своје велике тајкуне и не помињу. Само да избегну полагање рачуна за баљезгарије и баханалије. Све ће то раја позлатити, за срамоту не хају. Поносна власт у Касаби, жути се клањају опозицији спремни на сарадњу и сопствене жртве. Бескичмењаци забрљали па се сада клањају великом неимару са везама у врху. Враћа се у инат. Јуриш на нову поделу функција, жртвују жути све за дил са опозицијом. Сад ови они, а они ови. Ваздух устрептао око базара, ћепенака, чајџиница и крчми, чауши затечени. Мудраци кажу да им дошло из дупета у главу. Стигао ферман из Пашалука, ћата чита лојаница трепће, трипут чита пет пута проверава, очи има њима не верује, мили боже греха великога кад хануму из нашег сокака на трон уздигоше из племена са љутога камена. Много нам се главни везир расрдио кад овакав ферман шаље, вако чини јал му ђаво не да мира па нам сада потурице сеире.

            Проклетсво, жута мука и хећими немоћни. Јал мушкијега међу нама нема правду да дели ил му муда ка у зеца. Ој Касабо славна да ли сада грехе црне окајавамо? Раја не зна више коме да се клања, Паши јал Субаши или смерној Султанији, да се крсти левом или десном. Стиже нама низ тврђаву у Касабу Попечитељка укрућена. Раја занемела, бирачи збуњени,навијачи одушевљени борба за власт у Касаби се распламсала, ко ће победи. Зна се он не губи. Народ се не пита за овакве намештаљке, он само гласа. Када ће се и народ питати?

Мито и К – учитељ

 


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107