Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

Фото: Б. Г.

Р. П.

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

Р. П.

           На дан храмовне и месне славе – Преподобни Рафаило Банатски, у Пландишту, крајем августа, одржана је Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације српских ратних добровољаца.

Учесници су били:

Др Милан Мицић, историчар, председник Савеза Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918 и генерални секретар Матице српске

Проф. др Горан Васин, историчар, Филозофски факултет, Нови Сад

Димитрије Михајловић, историчар, Музеј Војводине

Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог, Музеј Војводине

Поздравну реч су дали:

Јован Репац, предсеник општине Пландиште и Дарко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад.

            У музичком делу програма наступила је изворна певачка група „Звуци с камена“ из Новог Сада. Водитељ програма је био Јовица Јашин.  

           Тема:  Досељавање српских добровољаца и формирање колонија у околини места Мариолана (1918 – 1945.) (место добило име по краљици Марији Карађорђевић, данашње Пландиште), у Милетићево, Банатски Соколац, Велику Греду, Стари Лец, Хајдучицу, Марковићево (Криву Бару), Купиник (Александров Гај до 1945. год. Место добило име по краљу Александру Карађорђевићу). Најинтензивније досељавање је било од 1921. до 1923. године.

У селу Велика греда oтвореналожба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ .

            У суботу 28. августа 2021. године, на дан храмовне и сеоске славе Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина, после Литургије, поводом 100 година од колонизације, у Дому омладине у селу Велика Греда у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Поздравну реч је дао Ивица Бркић, предсеник Месне заједнице Велика Греда.

            Изложбу је отворио Драко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“– Нови Сад.

У културно уметничком делу програма наступила су деца из КУД-а „Младост“ из Велике Греде.

            Повод за отварање изложбе је обележавање 100. годишњице од почетка досељавања српских ратних добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније и стварања кoлонистичих насеља (1921- 1941) у панонском простору Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Југославија) у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији.

Најинетзивније досељавање је било између 1921. и 1923. године.

           Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада уз стручну подршку историчара др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.

            Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ представља допринос култури сећања на славне и трагичне догађаје из српске историје.

Р. П.