Велико признање Културно -просветне заједнице Србије – Вукова награда Миомиру Нешићу

Миомир Нешић

 

Велико признање Културно -просветне заједнице Србије. Вукова награда Миомиру Нешићу. Поводом 60 година Културно-просветне заједнице Србије додељене су Вукове награде. Међу лауреатима ове престижне културне награде је и наш суграђанин Миомир Нешић. Ликовни педагог, песник и свестрани културни радник, награђиван је за своја дела на разним конкурсима и манифестацијама у Србији и бившим југословенским републикама.

Миломир Нешић, песник и сликар.

Нешић је члан Удружења књижевника Србије, Књижевног клуба Ђура Јакшић у Јагодини, један од оснивача ликовне колоније „Црквеначка палета“ која је радила у просторијама Виноградарског подрума „Навип“ 25 година. Као ликовни педагог организовао је ђачке колоније и изложбе слика. Миомир Нешић је данас пензионер који је оставио генерације својих ученика да шире и чувају културу и традицију Србије и Ресаве. Зато је Вукова награда у правим рукама. Детаљније

Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018.)“

На промоцији.

У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“, чији су аутори др Десанка Стаматовић и др Бранка Драгосавац. Промоцију је отворио Ненад Стојковић, директор школе, Ивана Стокић је читала одломке из књиге, а о књизи је говорила др Бранка Драгосавац из Београда. Пред великим бројем присутних пригодан програм извели су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Издавачи књиге су Ресавска библиотека Свилајнац и Основна школа „Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца, а штампано је у штампарији „Топаловић“ Ваљево у тиражу 500 примерака.

На промоцији.
Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу ушла је 2018. године у трећи век свог рада и постојања. Заједно са још тридесетак школа отворених у првој години српског устанка, убраја се међу најстарије образовне институције у Србији. Зато су за овај период изузетно значајна сећања и предања савременика и учесника Првог српског устанка и ретки сачувани Карађорђеви укази, наредбе, именовања војвода, кнезова и других старешина и многи записници са одлукама Правитељствујушћег совјета одржаних у Вољавчи, Боговађи, Смедереву и Београду. Др Десанка Стаматовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођена је 1934. године у Београду. После основне школе у Свилајнцу, гимназију и студије завршила је у Београду. Постдипломске студије похађала је и магистрирала на Свеучилиштву у Загребу (1969); докторску дисертацију одбранила на Филозовском факултету у Сарајеву (1981). Аутор је преко 240 радова – чланака, студија, елабората, рецензија, прилога у Радио и ТВ емисијама. Приредила је и објавила више монографија: „Читалишта у Србији у XIX веку „(1984; 2011); „Ресавска библиотека од читаонице Омладине ресавске до данас 1868 – 1998“ (1998); „Књига у Свилајнцу, претплатници и скупљачи претплате 1818 – 1870“ (2008); „Сага о Драшкоцијама“ (2008); „Милосав Здравковић: први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе“ (2013); „Повратак у завичај: Милош Милисављевић 1818 – 1905“ (2016); „Свилајначка периодика од 1871. до 1929. године: о стопедесетој годишњици Ресавске библиотеке“ (2018). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом 1973. године. Награђивана је бројним захвалницама и плакетама, поред других и Повељом за животно дело Градске библиотеке Нови Сад.

На промоцији.
На промоцији.

Др Бранка Драгосавац рођена је 13. јануАра 1977. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду 1999. године. Магистрирала је 2007. године са темом: „Дечја одељења Библиотеке града Београда“. На истом факултету, 2015. одбранила је докторску дисертацију – „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“ и стекла звање доктора библиотечко-информативних наука. Од 2016. године обавља дужност заменика управника Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду.

Б. Живковић

Писмо медијима у Србији

Позивамо српску Цркву и државу, стручну, културну и научну јавност, грађане, да се заустави безумље и вандализам у Свилајнцу који спроводи актуелна власт над историјом, спомеником епског јунака Војводе Синђелића и његових Ресаваца.
На тргу Војводе Синђелића радови, власт користи прилику да самовољно, без расправе брише Шанац и затрпа га! Споменик Војводин се измешта на постамент са стране. Власт мења уметничко решење да потомци не поверују. „Своје“ фонтане и бине стављају у исту раван са Војводом и ресавским јунацима на тргу. Која то власт може себи да дозволи, брисање историје и српског Епа? Прекрајање трга и рушење Шанца који је симбол српског народа је светогрђе незабележено у историји Срба.

Нисмо имали прилике да искажемо свој став на седници као опозиција у СО Свилајнац. Обраћамо се јавности да смо против прекрајања историје, рушења Шанца и избацивања Војводе Синђелића из њега. Било која власт „на вјеке и вјекова“ нема права да самовољно мења идејно решење уметника. Без Шанца не могу ни Ресавци нити Синђелић.
Садашња власт, Председник, се острвио на трг Војводе и Шанац његових јунака.Безобзирно хоће да их растави што ни Турцима није успело. Српска светиња Чегар 21. мај 1809 године, ресавски ЕП о борби за слободу.Срби иду на ходочашће свакога маја, клањају се и памте несвакидашње херојство, жртвовање и пркос који исказаше преци против Турака.

Одборничка група грађана „За бољи Свилајнац, доктор Тања Тоскић – Лаловић“.
Председник Одборничке групе Милан Тасић и Заменик Мирољуб Спасојевић
Октобар 2023. године

Изложба колекционара „Ресавац“ Свилајнац

У Свилајнцу 21. октобра 2023. године на Тргу Стевана Синђелића Удружење пчелара „Ресава“ Свилајнац организовало је продајну излобу меда и пчелињих производа. Учешће је узело и Удружење колекционара „Ресавац“ Свилајнац чији су чланови и гости из Јагодине и Крагујевца изложили своје разноврсне колекције. Културно уметничко друштво „Синђелић“ из Свилајнца извело је фолклор у народној ношњи и добило аплауз многобројне публике. Присутнима се обратио Ђорђе Павлов, председник Удружења пчелара који је истакао да је изложен веома квалитетан мед чија се цена кретала од 1.000 до 1.200 динара килограм. Затим је Дарко Јевтић, председник Скупштине општине Свилајнац, поздравио све присутне и отворио изложбу. Слободан Павловић, председник Удружења колекционара „Ресавац“ Свилајнац је уручио Удружењу пчелара урамљену захвалницу коју је примио председник Ђорђе Павлов. Поред продаје меда продавана је и пчеларска опрема и саће.

На слици: фолклор
Штанд са медом Петровић из Гложана
Удружење колекционара „Ресавац“

Свилајнац 21. 10. 2023.                                                   
Текст и фото: Брана Живковић

Како је продат „Навип“ Земун и Подрум Црквенац

У периоду од 2000-2013. године продато је 450 предузећа, без посла је остало 450.000 радника
Земљорадничку Воћарско-Виноградарску Задругу СОЈ у Црквенцу је основало 62 задругара 1929. Године, из Црквенца 44, Свилајнца 13, Дубља три, Гложана и Грабовца један. Са уделима од 1 до 10. Један удео 1000 чокота винове лозе и 500 динара по уделу. Уписан је 171 удео-171 000 чокота и 85 500 динара. Задруга је на основу капитала подигла два кредита по 150 000 динара да би изградила Подрум који је завршен 1933. године. Прва берба грожђа је примљена од задругара и виноградара из села и околине 1934. године .


После 1945. године вршене су реорганизације у аграру са циљем да се ојача сектор укрупњивањем, тако су мање задруге удруживане у једну већу. Подрум Црквенац је заједно са Крњевом 1964. год. прикључен Соур-у „Навип“ Земун. Задругари нису били обештећени иако су имали акције у папирима. Године 2012. уведен је Стечај у целој Компанији Врању, Лесковцу, Јагодини, Црквенцу, Крњеву, Бањи код Аранђеловца, Земуну и Петроварадину. Укинуто је обезбеђење, у многим објектима је искључена вода и струја. Полиција није била дужна да обезбеђује објекте у стечају… Неки погони су опљачкани до голих зидова, Јагодина, Ореовица, Лесковац… Виногради, плантаже, од Лесковца 1000 хектара до Сремских Карловаца запуштени. Штета огромна.
Подрум „Навип“ Црквенац продао је Стечајни суд у Земуну на Јавној лицитацији 2018. године из трећег покушаја за 140 000 еура. Почетна цена 2017. године била је 240 000 еура, а друга 190 000 еура на лицитацијама се нико није јавио. Оглас о продаји јавно је објављиван у „Политици“ и „Вечерњим Новостима“. Подрум у Црквенцу са имовином и инвентаром је сачуван захваљујући радницима, пензионерима и грађанима села Црквенца је извршена оримопредаја 2018. године уз присуство чиновника Стечајног управника и купца, са последњим чуваром имовине радника, пензионерa и зноја предака Задругара из 1929. године.

Мирољуб Спасојевић

„Деспот“ – квалитет нема компромис

На овогодишњем 90. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду свилајначки пољопривредници освојили су многобројна признања, а општина Свилајнац освојила је пехар за апсолутног шампиона у говедарству. Велики успех постигли су и пчелари који су добили неколико награда. Велику златну медаљу за квалитет багремовог меда освојио је Пчелињак „Деспот“ из Ђуринца.

Породица Лазаревић пчеларством се бави осам година. Данас има око 70 пчелињих друштава. Основна визија Лазаревића је била да раде у корист природе и произведу мед највишег квалитета, што је потврђено на многим сајмовима пчеларства. Испитивања и анализе доказују да је мед са пчелињака врхунског квалитета. Ниједан компромис се не прави када је у питању квалитет багремовог меда са Пчелињака „Деспот“. На престижном 17. Међународном сајму пчеларства „Медена Тузла 2022“ Пчелињак „Деспот“ освојио је златну медаљу за квалитет. На 53. Међународном сабору пчелара и пољопривреде „Девојачки бунар 2022“ у Делиблатској пешчари „Деспот“ је добио сребрну медаљу за квалитет багремовог меда. Ове награде су доказ да је посвећеност и рад породице Лазаревић препозната на међународном нивоу. Велика златна медаља Новосадског сајма, коју је пчелињак добио у мају, додељује се само производима који по свим параметрима оцењивања достижу највише стандарде.

Лазаревићи намеравају да задрже висок ниво квалитета. Обећавају да ће наставити да раде у складу са природом и проширити производњу.

Д- К- Ђ.

IN MEMORIAM – Раде Ђорђевић

Преминуо Раде Ђорђевић

          У Свилајнцу је јуче у 69 години преминуо Раде Ђорђевић дугогодуишњи новинар и уредник у РТС-у, оснивач Телевизије Ресава у Свилајнцу и главни и одговорни уредник Ресавског поштоноше. Раде Ђорђевић био је дугогодишњи члан и функционер Удружења новинара Србије (УНС).

       Рођен је 16. јуна 1953. године у Земуну. Завршио је Дефектолошки факултет a новинарством се бавио од 1991. године. У РТС-је водио и уређивао емисију „Дозволите“ и „Туризам“.

         У Свилајнцу живи и ради од 2005. године где је водио Информативни центар а затим основао Телевизију Ресава коју су локалне власти 2008. године насилно угасиле. Обновио је најстарији локални лист у Србији Ресавског поштоношу који је уређивао до последњег дана.

          Члан је Удружења Новинара Србије од 1995. године Био је члан управе УНС-а у два мандата од 2009 – 2017. године и члан Надзорног одбора од 2017 – 2021. године. У Свилајнцу је водио Клуб новинара УНС-а.

Био је саветник у амбасади Србије у Скопљу од 1997-2001. године.

Сахрана Радета Ђорђевића је у уторак, у 13 часова, у селу Мутањ на Руднику.

Удружење новинара Србије

Очекује се солидан принос меда од багрема

           Багрем је главна паша којој се радује сваки пчелар. Дуги низ година, због временских прилика, није било богате паше. Само изостајање главне паше, пчеларе који не селе кошнице, ставља у незавидан положај, јер морају прихрањивати друштва, како би омогућили њихов опстанак.

         Ове године су временске прилике погодовале цветању багрема. Багрем почиње да меди на температури од 22 степена. У току дана не би требало да су врућине велике, како би лучио нектар. Период медења траје око 10 дана. Само припремљена и јака друштва су у могућности да скупе значајне количине нектара, који ће претворити у мед.

              Претходних година цена меда, због слабих паша, је била висока. Багремов мед се откупљивао по цени од 7 евра. Кад се додају трошкови амбалаже, цена меда је за крајњег потрошача била јако велика.

Мед од багрема спада у најтраженије медове због свог укуса.

Текст: Д. Станисављевић

Фото: И. Вићентијевић

Карађорђевачко столеће

           У уторак, 10. мaja 2022. године, у Галерији Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, представљен je зборник радова о највећем селу добровољаца српске војске у Краљевини Југославији, Банатском Карађорђеву.

КАРАЂОРЂЕВАЧКО СТОЛЕЋЕ

Поздравна реч су дали: Зоран Колунџија, Издавачка кућа Прометеј и Дејан Сабадош, Удружење „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

     

     

         Водитељ програма је била Весна Ћук, председник Удружења грађана „Карађорђевачка прела“ – Банатско Карађорђево (Месна организација Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца са седиштем у Београду.)

Аутори зборника: Наташа Кнежевић, Душан Гутеша, Милан Радаковић, Димитрије Михаиловић и Милан Мицић.

Издавачи зорника су: Удружења грађана „Карађорђевачка прела“ – Банатско Карађорђево и Библиотека Бранко Радичевић – Житиште.

Исте вечери посетиоци су могли и да погледају изложбу ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈИ ВЕЛИКОГ РАТА, аутора Димитрија Вујадиновића, која је отворена до 17. маја. Организатори догађаја: Издавачка кућа Прометеј и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад.

Удружење српских добровољаца 1912-1918 Нови Сад


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5373