Писмо прецима – Тамо далеко

Корона као куга, заражених свуда, вашке и пацови су међу нама

          Драги наши што заслужено одмарате у вечном миру, вала сте и заслужили јер сте били прави домаћини. Данас, вас поштовани преци наследилили „бизнис- мени“ ваши потомци од власти направили занимање. Династије ничу у варошима. Србија не може без „Госпође министарке“ „Покондирене тикве“ , „ Др“ класе, са преписом. „Глава шећера“ се одомаћила као никад у Срба додуше има шећера иако репу не сејемо, чак ни сточну. „Ожалошћених породица“ све више, прво без посла нас оставише кризе, распродаше ваши потомци све фабрике самима себи,по закону, па незапосленост никад већа.   Подмладак оде у свет из завичаја, код туђина му боље него код наших бизнис-мена који никли као печурке после кише, тако ће најбоље да разумете каква нас „срећа“снашла. Некад села одисала мудрим домаћинима, фамилије радиле као кртице живело се од рада, поштено. Свега имало. Преци наши извините на узнемиравању у шталама и оборима данас се негује паучина као конопац дебела, а пауци као магареће уво. Ласте у штале не залазе гнезда не праве да млади кад угледају свет не добију стрес. Врапци напустили стрехе и отуда више не вире кад ће оброк у обору на кориту да воду пију. Живине у дворишту нема, бетон, нема траве потомци држе егзотичне животињке у кавезу. Рептила има свуда као домаће марве некад поред двосмерног пута у цвећу изложен огромни диносаурус, то сада код нас домаћа животиња. Деца краву и теле виде само на фејс-буку. Сви зуре у нека „сокоћала“ и поруке шаљу, сад то модерни разговор, седе и у екран гледе, не диване. Овце одавно попасле, нема више, сто оваца двеста јагањаца, фруле и песама на ливади, ово мало јагањаца не успе да остари од јагњећих „бригада“. Чобани сад седе у кафићима који се „расули“ посред чаршије, кибицују, нема корзоа, брину светске проблеме. Рекла казала и даље ради са теренском „фотком“ коју шаљу на даљину. Не мора као некада преко плота да се шаљу бајате вести, или на пијаци суботом уз пазар да се купују и „аброви“ шта се по општини ради ко коме учинио и ко кога јашио? Сточне пијаце нема за Св.Арханђела, а субота слободан дан.Знам тешко вам је и да замислите како и од чега ваши потомци живе не секирајте се мање се муче, њиве у корову, стада немају. Драги наши преци овамо се живи од избора до избора, то сад нова привредна грана, рађа богате без „педигреа“ и лозе, преко ноћи. „Бугарски воз“ вози пуном паром , ваше „ћораве кутије“ биле дечија играчка ово сада „савршено“ немож влас да изгуби. Алекса Жунић био општински шпијун са визит картом да дојави ако неко „сумњиво лице“ хвали власт, ко дошао ко пошао у вароши или кога куче општинско ујело. Данас ови „тастери“ шаљу вести с места електронски у кабинет, а он држи чаршију под „кино-око“ опрезан чува власт. И кад цвеће саде на „округлом току“ то сада наука за снимање јавног живота, хортикултура. Ваше потомке нема зашта куче да уједе сем ако нису власт и уз… Некада се знало где је коме место у механе диваниле газде уз „чокање“ бистриле политику, послове склапале, а у мезулане се мењали и окрепљивали поштански коњи. Шегрти од ране зоре били у дућане и радње до сунчева заласка. Чаршија у 21 веку „власто-дрпована“, праведно се бизнис развија дућани су ту на истом месту. Они који се заимаше мисле да су бољи од других, тако њихов мозак преводи.Капитал се врти 85% између богатих , само 15% за производњу. Што веће сиромаштво у чаршији то већа стабилност, власт мађија. Одговорност велика за чистаче улица „обележени жуто“ вуку канте везане за руку и сваки има свога „над-ст ојка“. Власт не одговора никоме, дресира гласаче са два прста који могу да претворе дан у ноћ није магија већ истина.

            Паса луталица нема џада празна откад богати дошли и укинули милостињу. Стигли браћа Кинези код којих ради наша омладина која се спрема за пут „око света“ ако можете да сневате али вас као бога молимо немојте да се преварите па прођете као „Краљевић Марко по други пут међу Србима“. Снаше леба не месе јер слабо стоје са бркањем брашна, сомуна има као и „талијанске пице“ коју посоле „кечап-патлиџаном“ па једу и ови старији, 100 динара парче. Туђе слађе. У кући Паорске задруге где била банка, па прошла као и пољопривреда у Србији сада истакнута фирма приватне групе грађана „чувара будућности и гоститеља“. „Сумњиво лице“ некада, а данас сумњива лица на врху. Када ће народно и поштенско време да дође ? Народ да влада и да не буде гладан? Сиротиња и кашаљ се не могу сакрити. Драги наши тамо далеко ово што се код нас догађа не може да стане у три романа, а камоли у једно писамце.

Мито и К- учитељ 2о2о. Св. Илија