Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша” – Из историјата новинарства у Свилајнцу

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

              У септембру 1871. Јован Шарић, свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњсти Србије „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формата 41 x 25 цм. Примерак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани ( царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду. Изашло је 11 бројева до краја 1872. године, а онда се лист угасио из неутврђених разлога. Ресавска библиотека је чувала све бројеве до 1916. године, када су Бугари уништили све библиотечке вредности, па и лист. Сачувани су бројеви 5. и 6. из 1871. који се налазе у Архиву Србије. То су они бројеви који су задржани на ћумуркани, а касније нађени у фиоци министра полиције.

Свештеник Јован Шарић.

             У Позиву на претплату за први број Јован Шарић умољава читаоце за сарадњу: „Дописи и чланци било поучни, шаљиви и забавни, само ако све то буде на позитивним основама примаће се с хвалом и у Поштоноши изности, па што буде за хвалу- то ће се хвалити, а што буде за жигосање-то ће се жигосати и тај жиг мучно ће се с леђа скинути, ако га заслужи.

Наслонва страна сачуваног броја пет „Ресавског поштоноше“.

             Ресавски поштоноша објављивао је вести, чланке и различите прилоге из свих крајева Србије и Свилајнца. Занимљива је била и рубрика:“Разговор Туге и Вуге“, коју је исписивао сам Шарић у облику дијалога. Објављиван је подлистак о науци и књижевности, а на крају листа објављиване су шаљиви и забавни прилози.

         Ресавски поштоноша је оставио дубоки траг у српском новинарству и отворио пут новинама у Свилајнцу, обогаћујући друштвено-културни живот вароши.

 

наставиће се …

На гробу академика Мирослава Пантића

            Десет је година откада је академик Мирослав Пантић изразио жељу да буде сахрањен у своме родном граду Свилајнцу где је похађао основну школу и завршио гимназију. Радни век је провео бавећи се науком,трагајући за новим знањима и сазнањима померајући границе. Истраживач и писац дела која је оставио иза себе за нова поколења као и много својих ђака који вредно настављају да раде на научним постигнућима. Своју Ресаву, Свилајнац и Деспотовац није занемаривао иако је имао пуне руке посла и као подпредседник Српске академије наука и уметности. Једини Ресавац на тако високој функцији.

           Свој допринос је давао манифестацијама „Сиђелићеви дани“ у Свилајнцу, покренуо научни скуп, а у Деспотовцу био творац и вођа научног скупа на данима „Српског духовног Преображења“ који ево трају 29 година. У име учесника научног скупа 2021 године „ Средњи век у Српској науци, историји, књижевности и уметности“ академик Злата Бојовић,Др Миливоје Спасић, његови ђаци и Др Марина Спасојевић посетили суњегов гроб и положили цвеће и поклонили се сенима свога учитеља. У име Центра за истраживање „Ресава“ Свилајнац сенима се поклонио у знак захвалности и дубоког поштовања заменик председника Мирољуб Спасојевић.

Фото: Б. Живковић

Р.  П.

Чувајмо природу

Природа је наше највеће боготаство.

             Да бисмо је сачували морамо је поштовати. Рециклирањем отпада смањујемо загађења. Због тога је неопходно определити контејнере и канте за разврставање отпада и то: пластике, метала, стакла, папира и остатке хране. Сведоци смо да у овим врелим данима горе депоније, али се из металних котејнера по улицама шири несносан мирис.

Излаз из насеља у Новом Саду.
Улица Браће Југовића у Свилајнцу пре сечења липе и храста.
Пањеви посечених стабала.
Пањеви посечених стабала.

           Планском садњом дрвећа помажемо природи да преради све већа аерозагађења. Међутим дешава се обрнуто непласком сечом шума остајемо без „плућа природе“ а одрона земље све више.

         Шта ће остати поколењима ако се овако настави? То је брига сваког појединца али и ресорних министарстава.

           Доживели смо да се у Свилајнцу, у ужем центру, посеку два вишедеценијска дрвета липа и храст која су се нашла на траси новог тротоара. Могла су да остану да је било добре воље а не самовоље.

            У Новом саду на изласку из новосаграђеног елитног насеља велико дрво је остављено иако је на излазној фреквентној саобрађајници. Преовладала је љубав према природи.

Фото: Р. П.

Разноврсна туристичка понуда у врелим данима

            Борско језеро обогаћује своју туристичку понуду и приступачним ценама привлачи туристе. Ово вештачко језеро, на двадесетак километара од Бора, настало је 1959. године. Подигнута је брана и акумулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке језеро има сталан доток воде. На плажама је све више купача а осим хотела у околини су подигнуте и кућице за одмор. Мала оаза за уживање у тропским врућинама у Источном делу Србије.

Фото: Б. Петковић

Ја сум Мирча бре, на бели коњ

           Влада, влада клика Солеa, Зоћа, Влаја и Лија. Власт коју, кројио, наш каријерни бирократа, свје власти у касаби. Све држи, чврсто у шаке. Није власт зец па да се пусти да побегне то је бре лија препредена да се снађе и у свињцу и у кокошињцу. Једном се и њему карта отворила да буде противкандидат али без праве подршке најбољега председника о коме се књиге писују. Није смео у конкуренцију против дива већ оде да ради „сплeтке“ његове омиљене игрице – слагалице. Власти се никада није манисао већ као куче пред касапницу џоџео и чекао кокало, привилегија која се добија за верност у служби. Своје мецене издао, а они га послали као кадар да учи и влада се по партији и закону.Скројио кованицу Про-Си-Бел против мрских му црвених бандита наше касабе. Одужио им се за апанажу. Од дива бегао као ђаво од крста радио му иза леђа. Постао је СПО-самостални политичар ловац на плаву крв и кљукану династију у очајању чекајући на обали реке. Дочека почетак века на власти, опет, кадар за промене из прикрајка као саветодавац и експерт, додуше без белога коња.Брзо догура до главнога саветодавца, недоношчету на власти кога гура по табли као погубљеног пиона.Ту не помажу ни коњи ни топови већ врли бирократа од каријере. За награду именује и разрешава персоне и мења имена улица и тргова неподобних патриота. Незамењив када су одликовања и звања у питање, једини се пита искуство је много важно да се испита и прађед и ђед и бабина линија . Доживотно ће бити на бели коњ по терену на проверу поверљивих података. Власт је озбиљна работа. За функцију у власти, на одговорна места савесно све проверава са недоношчетом, именују се „кадрови“ строго фамилијарно и по групној линији. Копају дубоке траншеје за многаја лета на власти. У пензију неће ићи све док траје власт. Ја сум Мирча бре, на бели Коњ се очекује да поднесе Грамату у име недоношчета да им се призна плава крв и прогласе династију.Синод“ у касаби нестрпљиво чека да благослови нову“ложу“. Задужбина ће бити миро-помазана јер ће глави фамилије бити лично призната плава крв од Луја 101 ,због високе апанаже која је на располагању новоустоличеној династији. Каријерни бирократа ће „продумати“ акта о крунисању монарха наше касабе, а круну ће исковати по посебној поруџбини. Због габарита памети, то мора да уради ковачка експертска радња. Колико дана ће лупати звона у касаби у част дина-стије лично ће обзнанити „Ја сум Мирча бре на бели коњ“, јер он једини ишао на Свету гору по „камен мудрости“ да се узида у темељ династије. Хроничар касабе, покој му души, све је описао о путешествију на Свету гору као на голготи. Одредиће ОН и поверљиве попе које ће појати на Миро-помазу височанству своме, достојан, дос-тојан, дос-тојан. Народно весеље и одушевљење у чаршији као незабораван културно-касабски догађај свираће плех-музиканти, за бакшиш по одлуци Центра за културно опамећивање раје. Мезетлук, иће и пиће,тулумбе, бакљаве за народне масе у чаршији се отказује, до новога ребаланса касабине касе. Врховни саветник династије укида изборе, неће бити поштене кампање, јер нам свевишњи послао примерак. Чему бирачке кутије и листићи, који одмах на првом бројању фале. Двокат да се стара за „апанажу“ комисији да броје са терена „мачку у џаку“ контролори контролора као бајаги контролишу, а „Бугарски воз“ пролази кроз касабу носећи дарове власти.

„Ја сум Мирча бре, на Бели Коњ“ после студиозног думања и на крају богатога раднога века, укидам поштене изборе. Демон – кратски. Династија је рођена,некрштена, живео краљ недоношче, љуљај рајо. Себе самопроглашавам по-часним грађанином наше касабе. Туфегџија, Еманет, бурјум.

Мито и  К. учитељ

Ко треба да одржава споменик Стевану Синђелићу ?

 

             Недопустиво велика оштећења на текстуалном делу споменика, на мермерним плочама око расвете, кишним пропустима, а на стазама око споменика просуто је уље. Ружна слика за све туристе и житеље општине.

             Да ли то бледе сећања на ресавске јунаке и војводу нарочито ако се има у виду да су „Синђелићеви дани“ ове године трајали само неколико сати.

 

Р. П.

Време је за „опасуљивање“ браћо

          Турци и Арнаути највећи противници православне вере вечито кињили наше претке кажу: „Пет векова ропства, а они сачуваше веру за потомке“. Гулаш у казану, а пост Петровдански – Св. Петар и Павле. Мани – фестација коју устоличише у нашим селима потомци, коју подржа и локална власт, неосвећена и непосвећена својој вери и традицији. Новчано, од народних пара и ништа га не питају, гласовали за власт.

            Позорница, мобилна по мери гласача склепана на тргу по наредби од стручњака К-ју-Пу иако знају да је то светогрђе. Министри за село и поделу субвенција почасни гости око казана. Екипе, ове године нешто мањи број. Рецеписе за гулаш дедови им нису оставили. Прадедови јели коприве и зеље, а ови благдан и не спомињу, само их празилук краси као додатак гулашу. Кажу он је закон, одаје прави укус, не могу без њега. Њихови стари на Петровдан ишли у цркву да се помоле Апостолима Петру и Павлу за здравље фамилије, берићет и на причешће. Пост је а крчка се гулаш на плус 38 степени. Базди мученица око казана, захуктава се атмосфера за нај-гулаш и ко ће бити нај-мајстор. Намештаљки се од сабајле боји један који памти прошлогодишњу бруку. Пехари као за олимпијаду, а спонзор касаба није жалила пара. Лично их он одабрао, тако кажу организатори. Платиша и велики каваљер, на бабу му. На кашику се чува културно наслеђе. Јели попа у селу питан за благослов гулашијаде у време поста? Не зна се јер се он појављивао и на сакупљање потписа „глас за власт“. Обиђе ли он гулашијаду видеће се на филму твцц у вечерњем програму. Оће ли о овом скандалу бити обавештен владика од доушника, свакако. Гулашијада усред свете недеље и Петровског поста, као да их ударила Корона посред чела па их ошамути. Опрости им Боже. Чинодејствује јаблан, сурогат букве, а припомаже рогоња асистент, деле пехаре победницима уз помпезне осмехе спроводе циркус усред поста, гулашијаду. Мрсе ли Мрсе. У част победника играше игре да се гулаш традиција настави, моле да се услише молбе власти да се само овако весело настави. Ником није лепше него њима. Мантра, мантра. Уместо молитве за страдалнике Св. Петра и Павла смерности православне они се омрсише и провеселише. У здрављу вам било. Стари људи се крсте у селу и траже да се село освешта од греха уз појање и молитву за опрост и покајање. Брука велика, браћо. Згрешише из незнања, не питаше попу у селу да благослови гулаш, пехаре и дародавну власт. Ипак да им се опрости уз држање Сетосавског строгог поста. Он је добар, прашта рогоњама у свом стаду.

Мито и К учитељ

Нов тротоар – старе навике

           Новопостављени тротоари у близини Тржног центра „Европа“ у Свилајнцу поново се користе за за паркирање за време доставе робе. Плоче на тротоару нису предвиђене за камионе и комбије и почеле су да попуштају под теретом ових возила. То се дешавало и раније што се може видети на тротоарима који нису реконструисани.

           Некада су стубићи спречавали паркирање на тротоару али су они уклоњени целом дужином у улици Браће Југовића.

Паркиран камионет на тротоару.

        Да би се спречило паркирање на тротоару неопходно их је обезбедити. Неодговорним паркирањем они ће за кратко време бити поново за реконструкцију.

Фото: М. Т.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107