Категорија: Историја

Фашисти нису уништили Југославију 1990 године.

Тито је нас ослободио од фашиста, злочинца Хитлера 1944 године. Маршал нам је дао јаку суевремену Југосвију да ми са његовог пута не скренемо. Сећам се те заклетве.

Ја сам права Југословенка, рођена баш у Титовој Југславији. Јела сам Југословенски хлеб . Одгајена сам југословенски. Драги такозвани Југословени сада се дичите и горди сте на нашег Тита и ЈУгославију. Питам се кад су нас други одвајали зашто нисте устали на ноге и спречили да нас не раздвоје. Тито то не би никако дозволио. То је био наш Тито стајао је напред испред нас и штитио и живео за нас. Где сте били кад су наша невина деца гинули ?

Зашто тада нисте били јаки и нисте дозволили да нам други праве распоред. Сад тражите Тита и користите његове слике за свој углед.
Ја као хуманист имала сам прилике да својим очима видим како је урушена наша лепа Југославија и осиромашена.
Уништена је инфраструктура, добили смо у свим републикама сиромаштво. Народ бежи из свога родног места и тражи хлеб у иностранству, а у кући су остали само стари и беспомоћни. Добили смо границе, док их Европа брише ми их мећемо. Зашто се нисмо тадашњим владама и политичарима супроставили. Требали смо ми Југословени да устанемо и кажемо не деобама. Живели смо сложо. Жалим што то Тито не види, шта су такозвани политичари урадили од његове вољене и лепе Југославије и омладине. Е то драги моји Југсловени то мени фали. Ви се сада појављујете, већ је касно јер су политичари направили мржњу између нас народа, а раније смо се волели и кафу пили заједно. Сада се и више не волимо. Жалим, жалим јер и ја сам била Титов пионир. Горда сам што сам носила Титовку и мараму уз врат. Воли Вас ваша Флора Краутх хуманиста којој срце пати и жали за лепе проведене године што тога нема више. Ја то никада нећу заборавити , мој хлеб је био југословенски у Титовој Југославији. Волим свој народ, а жао ми је што живимо сада са мрзњом, а некада смо се волели и било је братство и јединство.

Воли вас ваш доказани дугогодишњи хуманиста!

Госпођа Флора Краутх

Из историје Свилајнца

           Свилајнац је одувек био познати трговачки и занатски град. Данас је то општински центар у плодној ресавској и моравској долини. Као значајан индустријски центар Србије задржао је дух старих времена и уз развој занатсва и трговине у граду су никли многобројни угоститељски објекти. И данас се угоститељски објекти уређују и прилагођавају клијентели. (извор википедија).

            Оснивањем Природњачког центра 2010.године највеће буџетске субвенције усмерене су у туризам. Помпезно најављиван отворен је објекат за који су постојале процене да ће и до 200 хиљада туриста годишње да дође и обиће овај центар. Прогнозирано је да ће угоститељски објекти имати пуне руке посла, као и трговци. Отварањем сличних поставки у неколико градова Србије интерес за посетом Природњачком центру сваке године опада. Овој научној установи припојени су спортска хала, базени па и тениски терени.

            Да се подсетимо да је 2008.године општина укинула Туристичку организацију општине Свилајнац у којој су била два запослена радника, а нова творевина Природњачки центар са спортско-рекреативним садржајем има тренутно 32 запослена. Финансијски извештаји показују да Природњачки центар сваке године бележи губитке у висини субвенција општине. По годинама оне износе: 2018. године дато је 59 милиона, 2019. уплаћено је 62 милиона, а за ову годину планирано је 44 милиона. Члановима управног одбора центар годишње плаћа 470 хиљада, а милионска средства су предвиђена за рекламу и репрезентацију. У образложењу оваквих милионских давања председник општине каже да „ако нема субвенција онда ће карта за базене бити 300, а не 100 динара, а наплаћиваће се тениски и тартан терени“. Рачуница је проста, субвенције су превелике у односу на карте за базене. Он наводи и да у Природњачком ради 22 запослена, а у званичном годишњем извештају пише 32.

Наука, спорт и рекреација на једном месту

          Поставља се питање какве везе има научно-образовна установа са базенима, спортском халом и теренима? Улазница од 100 динара је само за власнике свилајначке картице, остали посетиоци плаћају пуну цену. Логично је да се субвенције дају спортској хали, а не преко посредника Природњачког центра. Из буџета се издвајају средства за спорт са истом наменом, за која се не зна где одлазе јер годинама нема финансијског извештаја спортског савеза. За кога су сви спортови бесплатни кад најмлађим спортистима родитељи плаћају све: тренера, опрему, котизацију за турнире и превоз.

Предизборне манипулације

            Додели спортске опреме малим фудбалерима која је заказана за среду 17. јун, дан пред изборну тишину, морају присуствовати сви а у обавештењу прослеђеном у групи пише „деца су обавезна да поведу бар једног родитеља“. Да ли је то дељење опреме или предизборни скуп? Злоупотреба деце и положаја председника општине на највишем нивоу. То деца која марљиво раде годинама, а и њихови родитељи не заслужују. Борите се аргументима за поверење бирача, а не манипулацијама и заменом теза.

            Свилајнац је мала средина, а избори треба да донесу нову снагу у равномерном развоју општине на свим пољима. Туризам нажалост није донео бољитак, а одлазак младих треба зауставити већом понудом субвенција за самозапошљавање, пољопривреднике и предузетнике.

Р. П.

         Комунистичка партија предложила је своје кандидате, а за председника општине предложен је Благоја Јоксимовић, по занимању столар. До недавно је једна улица у Свилајнцу носила његово име. Избрисана је као и многобројне улице које су носиле имена бораца или партизанских јединица из Другог светског рата. Избрисано је и име Трга који је носио име јединог народног хероја из Ресаве Лазара – Лазе Стојановића. Нажалост трајно је оскрнављен и споменик палим родољубима у Топољару скидањем преосталих делова бакрореза. Ко, зашто и по којим критеријумима прекраја историју мењањем назива улица и небригом о споменицима.

Р.П.