Категорија: Вести из Свилајнца, Деспотовца и околине,

Р. П.

Р. П.

Фото: Д. К. Ђ.

          У Црквенцу је обележен вредан јубилеј 125 година од оснивања прве земљорадничке задруге у Ресави. У Црквенцу је 31. марта 1897. године Димитрије Катић основао Кредитно земљорадничку задругу са 26 задругара. Прослава је одржана у Задружном дому у Црквенцу уз присуство Николе Михаиловића, председника Задружног савеза Србије, Дарка Божића, државног секретара у Министарству пољопривреде Србије и многобројни гости. На бисти Димитрија катића, потомци Момчило и Иван Катић положили су цвеће.

          Све присутне поздравио је Мирољуб Спасојевић, председник Удружења воћара и виноградара из Црквенца. Присутнима се обратио и Дарко Божић. Милија Радивојевић Баја, народни појац из Пожаревца, отпевао је химну о Црквенцу, о Димију Катићу и Србији. Културно уметничко друштво „Димитрије Катић“ из Црквенца извело је фолклор, игре из Шумадије. На крају је за све присутне приређен богат ручак уз црквеначко розе вино.

Текст и фотографија: Брана Живковић

          У четвртак 24. марта 2022. године навршило се 23 године од злочиначког НАТО бомбардовања Југославије где је погинуло велики број војника, полицајаца и цивила, да се никад не заборави. Од Шиптарских терориста из општине Свилајнац настрадали су полицајци Дејан Алексић, Јовица Стојановић и Драган Јоксимовић Бели. Венце су положили припадници СУП-а Свилајнац и Данијела Миленовић и Милан Милојковић испред СПС-а. Свим присутнима се најпре обратио Родољуб Красић, а о херојском отпору говорио је Стојадин Станковић Дика. Минутом ћутања одата је пошта.  

Текст и фото: Брана Живковић  

Свилајнац 27. 03. 2022.

         У Основној школи ,,Јован Јовановић Змај“, после реновирања зграде школе у Црквенцу 2017. године нестале су уметничке слике које су урађене на ликовној колонији „Црквеначка палета“ и поклоњене школи. Слике су годинама красиле зборницу. Невероватна је чињеница, да је и између осталих, „нестао“ портрет Димитрија Катића, који је основао школу у Црквенцу 1870. године, за напредак и писменост поколења. Видео је даље од других, био цењен и поштован као добар домаћин у свом селу, а 1891-92. године је био и председник Скупштине Србије. Његова унука, професорка Радмила Катић, завршила је на Сорбони француски језик и књижевност, а радила је Београду од 1970. године када је поклонила портрет свога деде на стогодишњицу школе, у знак обележавања великог јубилеја. Био је то портет 70х50 центиметара, уље на платну, аутора Ивана Генералића, велике уметничке вредности. Слика је стајала у зборници школе и није дочекала стопедестогодишњицу рада школе, која данас тужно изгледа без ње. Слика „Школско звоно“, уље на платну 100х60 центиметара, групе аутора урађена је и поклоњена школи 2006. године. Друга слика „Звоник“, урађена од стране ресавских уметника на платну величине 80х50 центиметара, такође је дарована школи.

           Графика, цртеж рад „Школа у простору“, уметнице Миме Тошић рађена је на лицу , 6ох50 центиметра, и уручена колективу школе.

          Скица, Ситуациони план „Стање, изглед школе и дворишта“, формат 90х50 центиметара из 1908.године коју је урадио ђак школе, професор Др Станиша Костић, на основу сећања, је уобличена на картону од стране уметника као вредан поклон и документ за будуће генерације ђака. Са овим сликама нестала је и велика челична каса од 500 килограма која је била служила генерацијама учитеља школе, коришћена за чување докумената и историје постојања школе. Са собом је однела и део сећања и успомена генерација. Нема је у углу зборнице где је била на вечној стражи. Без трага! Да ли су нестанак вредних реликвија надлежни руководиоци школе пријавили надлежним органима, да се спроведе истрага и утврди одговорност? Свакако је требало покренути истрагу која се тиче нестанка портрета Димитрија Катића, који је од непроцењиве вредности за школу у Црквенцу?

           Ово је свакако непоштовање дародавца, његове унуке професора Радмиле Катић, која је 1970. године заветовала учитеља Драгутина Павловића – Цају, управника школе, која је тада носила име „Димитрије Катић“, да га пази и чува за поколења.

Да ли су учитељи пали на задатку?

Данас зборница тужно зјапи без портрета Димитрија, који ју је красио 50 година.

            Овакво понашање у школи у Црквенцу, према вредним уметнинама и стварима, није примерено образовној установи. Надамо се да ће одговорни предузети мере да се вредни предмети врате школи и будућим генерацијама.

Разочаране генерације ђака и учитеља школе

Додељена признања заслужним пчеларима

         У Гложану, у недељу 6. марта 2022. године, одржана је годишња Скупштина удружења пчелара „Липа“. Скупштину је отворио председник Предраг Антић који је прочитао дневни ред  од 12 тачака. Скупштини је присуствовало 30 пчелара из Војске, Радошина, Бресја, Гложана, Црквенца, Свилајнца, Кушиљева, Седлара и Роћевца. Прочитан је извештај о раду и финансијски извештај за 2021. годину. Дати су предлози за признања: Милош Васић, за златну значку, за повељу Милосав Митровић, за почасног члана Зоран Јеремић,  за похвалницу Јован Радовановић и Јован Динић, за захвалницу Весна Антић и игуманија Јустина из Манастира Златенац.

Затим је Жарко Антић, почасни председник Удружења „Липа“ уручио признања Савеза пчеларских организација Србије, за 2020. и 2021. годину која су добили: Заслужни пчелар – Јован Станковић и Владан Вујичић (златна значка), Славиша Лазаревић (повеља), Радмило Милић и Златан Добросављевић (диплома), Милорад Миловановић и Саша Глигорић (похвалница) и други. Раде Костадиновић из Крагујевца, предавач СПОС-а,  одржао је предавање на тему: Квалитетно плодишно саће, као битан фактор успешног пчеларења. На крају је за све присутне приређен богат свечани ручак у великом расположењу.

Свилајнац 8. март 2022.

Текст и фото: Брана Живковић

            Кућа народног хероја Лазе Стојановића се може сврстати међу објекте народног градитељства Поморавља са почетка XX века али са утицајем градске архитектуре, приметним нарочито на спољним деловима столарије, која уједно чини и посебну вредност овог објекта. Постављена је на плитким каменим темељима, грађена у бондручном конструктивном систему са испуном од плетера и блата. У основи је правоугаона грађевина која се састоји од четири перосторије. Кров је четвороводан и покривен ћерамидом. Стреха је истурена и опшивена профилисаним даскама и решмом. На јужној фасади објекта 1956. године је постављена спомен плоча са текстом:

„У ОВОЈ КУЋИ ЈЕ ЖИВЕО НАРОДНИ ХЕРОЈ ЛАЗА С. СТОЈАНОВИЋ КОМАНДИР РЕСАВСКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ И ОРГАНИЗАТОР НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ У РЕСАВИ 1941.

У БОРБИ ПРОТИВ ДОМАЋИХ ИЗДАЈИЦА И ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА РАЊЕН ЈЕ И ЗАРОБЉЕН И ОБЕШЕН У СВИЛАЈНЦУ 1942г.“

1956. САВЕЗ БОРАЦА, КУШИЉЕВО

Кућа народног хероја Лазе Стојановића утврђена је за непокретно културно добро – споменик културе одлуком СО Свилајнац бр. 020-90/82-04 од 09.07.1982. године.

Нажалост после нестручног реновирања, које до краја није урађено, кућа је трајно изгубила првобитни изглед.

Р. П.

Преузето са интернета www.kulturnonasledje. com

          Компанија ,,Лидл Србија“ због растуће малопродајне мреже гради ова два објекта. Логистички центар ће запошљавати око 150 радника и његово отварање је планирано у другој половини године.

У току су радови на расчишћавању плаца за изграддњу новог продајног места у Свилајнцу. Простор за објект брзо се сређује, па ће улаз у општину на Ресави за неколико месеци добити нови изглед али и радна места.

Р. П.

Свилајнац је мирољубива и отворена општина према избеглицама из Хрватске. Овакви појединачниграфити неће покварити гостољубивост.

Р. П.