у Ђуринцу обележено 103 године од ослобођења у Првом светском рату   положен венац и цвеће на споменик солунских ратника  

            У селу Ђуринцу на „Петковицу“ 27. октобра 2021. године обележено је 103 године од ослобођења у Првом светском рату (1918 – 2021). У име Месне заједнице Ђуринац венац на споменик Солунских ратника положили су Радивоје Илић из Ђуринца и Милан Милојковић из Свилајнца, а цвеће су положили потомци Солунаца. Из маленог села Ђуринца 35 ратника је преживело, а 49 је настрадало као и Алексин Василије Пап (37), ратни заробљеник, православни Малорус, Вишо Ороси (Мађарска). Умро 24. фебруара 1915. године, сахрањен на Ђуриначком гробљу, опело је обавио свештеник Сава Миловановић из Дубнице. Њих 50 је уписано на споменик који је 2018. године поводом 100 година од ослобођења урадио Славољуб Тодоровић мајстор из Ђуринца. Овом приликом приређено је пригодно послужење у јелу и пићу од стране потомака, где је било присутно њих 30 мећу којима и потомак Андрија Гвозденовић који је седмо колено настрадалог Солунца Андрије Гвозденовића.  

Полагање венца.
Минутом ћутања одата пошта погинулима. 
Пригодно послужење  .

 

Свилајнац 29. 10. 2021.                                                                     

Текст и фото: Брана Живковић  

Обележавање дана ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

           У Првом светском рату, Свилајнац је ослобођен 27.10.1918 године на Свету Петку. У знак сећања на храбре ресавце организован је пригодан програм. Обележавању овог значајног датума за Свилајнац присуствовали су и ученици средње школе. Прочитан је прошлогодишњи текст о детаљима ослобођења Свилајнца и одрецитована песма „Плава гробница“.

Председник скупштине СО Свилајнац Дарко Јевтић полаже венац.
Делегација ОО СПС Свилајнац коју је предводио Стојадин Станковић.
Делегација Удружења потомака, поштовалаца ратника 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“.
Никола Станковић председник Удружења уручује признање.
Детаљ са манифестације.

        Венце су положили представници локалне самоуправе на челу са новоизабраним председником скупштине општине Дарком Јевтићем, представници ОО СПС Свилајнац и делегација Удружења добровољаца, потомака и поштовалаца славних ратника 1912 – 1918 године „Стеван Синђелић“. Никола Станковић предеседник Удружења уручио је признања ученицима за литерарне радове на тему „Жене хероине у Првом светском рату“.

Није било обраћања на самом скупу о великој победи српске војске у Великом рату.

Р. П.

Фото: Драган Станисављевић

Писмо академика, професора и доктора Зорана Војића поводом Дана ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

         На дан Свете Петке, поводом ослобођења Свилајнца, у Првом светском рату, 27. 10. 1918. године, Ресавци, Свиланчани и ученици средњих школа изашли су, заједно за претставницима надлежних органа Општине, Центра за Културу, и Удружења потомака и поштовалаца славних ратника Србије 1912 – 1918. године, положили венце, уз кратко рецитовање ученика, о Великом рату. То је праћено одговарајућом прелепом музиком и лепим вођењем програма, и и положили су венце на споменик Маре Ресавкиње, који је посвећен славним изгинулим ратницима тих ратова. Величанствена свечаност, предивно стварно све, све је урађено како доликује. Нажалост са великим недостатком.

          Срби и српски народ када одаје почаст својим славним ратницима, по нашој светлој више вековној традицији, по нашим обичајима увек каже по неколико речи, о том ратном догађају и захвали се тим ратним изгинулим ратницима, који су положили своје животе за слободу свога напаћеног народа, и свих нас који сада живимо овде. Нажалост то је изостало. Осећамо се дужним да, уз поштовање свих учесника овог догађаја, исправимо то.

         Зато позивам све Ресавце, ма где живели, да сви заједно устанемо скинемо капе, у ставу мирно, прекрстимо се православно, да будемо јединствени и минутом ћутања одамо почаст изгинулим и умрлим славним ратницима, са једним кратким поздравом…

“ НЕКА ВАМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА. ПОЧИВАЈТЕ У МИРУ“

          Они то заслужују и очекују од нас, у свим временима, па и сада. Ми искрено мислимо на њих, волимо их,поносни смо, што смо њихови потомци. Наша је обавеза, да док смо живи, и дужни смо да преносимо сећања на њих, и њихове славне подвиге, младим генерацијама које управо долазе….

           Свим живим потомцима славних ратника Ресаве и Србије, желим добро здравље, слогу и напредак у овим тешким временима, како бисмо успешно пребродили доба Короне.

Академик Зоран Војић

Фото: Д. Станисављевић

Народ који не поштује прошлост нема будућност!

          Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Републици Србији и Републици Српској. Празник је симболично установљен да се прославља на дан када се обележава Пробој солунског. Делегација Удружења ратника, њихових потоматака и поштовалаца 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“ положила је тога дана цвеће на споменик Мари Ресавкињи у Свилајнцу.

Делегација Удружења ратника, њихових потомака и поштовалаца 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“.

У бурној историји Свилајнца многобројне генерације осетиле су сву тежину ратовања на својим плећима. Дали су и своје жвиоте за слободу и зато је битно да се младе генерације упознају и негују традицију чувања сећања на њихову храброст.

Осми октобар Дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

           Родољубима палим у току четворогодишњег ратовања против фашизма 1968. године је подигнут споменик у Парку „Топољар“. Задњих неколико година споменик је често исписиван разним графитима, па и кукастим крстовима. Оштећен је био и део бакрорељефа који се налазио на споменику. У време реконструкције Основне школе „Јован Јовановић – Змај“ 2019. године обновљен је споменик који се налази у непосредној близини. Прекречени су бетонски делови, постављене клупе и обновљен плато испред споменика. Вероватно је тада уклоњен и преостали део бакрорељефа. У међувремену, према трврдњама појединаца, преминуо је вајар који је тај детаљ на споменику радио. Данас на зиду изнад спомен плоче нема никаквих детаља. Да ли ће се споменик преуредити и прилагодити намени за коју је подигнут у овом тренутку немамо одговор.

Споменик у Парку „Топољар“.

           Цео свет обележава победу над фашизмом, највећим злом које је задесило човечанство средином 20. века. Да би се на достојан начин сећали свих оних који су из овог краја учествовали у борби против фашиста и дали своје животе неопходно је да и ово спомен обележје симболизује њихову храброст и страдања.

           Нажалост све је мање званичних делегација општине који обележавају ове ове датуме. Све се чећше то чине само поједина удружења или појединци.

Р. П.

Високо признање из културе уметнику у Свилајнцу

           Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Фото: Б. Г.

Р. П.

Високо признање из културе стиже у Свилајнац

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

Детаљ са отварања изложбе слика „Црквеначка палета“ у Црквенцу

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Са ликовне колоније ученикаосновних и средњих школа у Миљковом манастиру.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

Учесник манифестације „Бранкови дани“ у Седлару.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Р. П.

Одржана Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације у Пландишту

           На дан храмовне и месне славе – Преподобни Рафаило Банатски, у Пландишту, крајем августа, одржана је Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације српских ратних добровољаца.

Учесници су били:

Др Милан Мицић, историчар, председник Савеза Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918 и генерални секретар Матице српске

Проф. др Горан Васин, историчар, Филозофски факултет, Нови Сад

Димитрије Михајловић, историчар, Музеј Војводине

Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог, Музеј Војводине

Поздравну реч су дали:

Јован Репац, предсеник општине Пландиште и Дарко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад.

            У музичком делу програма наступила је изворна певачка група „Звуци с камена“ из Новог Сада. Водитељ програма је био Јовица Јашин.  

           Тема:  Досељавање српских добровољаца и формирање колонија у околини места Мариолана (1918 – 1945.) (место добило име по краљици Марији Карађорђевић, данашње Пландиште), у Милетићево, Банатски Соколац, Велику Греду, Стари Лец, Хајдучицу, Марковићево (Криву Бару), Купиник (Александров Гај до 1945. год. Место добило име по краљу Александру Карађорђевићу). Најинтензивније досељавање је било од 1921. до 1923. године.

У селу Велика греда oтвореналожба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ .

            У суботу 28. августа 2021. године, на дан храмовне и сеоске славе Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина, после Литургије, поводом 100 година од колонизације, у Дому омладине у селу Велика Греда у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Поздравну реч је дао Ивица Бркић, предсеник Месне заједнице Велика Греда.

            Изложбу је отворио Драко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“– Нови Сад.

У културно уметничком делу програма наступила су деца из КУД-а „Младост“ из Велике Греде.

            Повод за отварање изложбе је обележавање 100. годишњице од почетка досељавања српских ратних добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније и стварања кoлонистичих насеља (1921- 1941) у панонском простору Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Југославија) у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији.

Најинетзивније досељавање је било између 1921. и 1923. године.

           Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада уз стручну подршку историчара др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.

            Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ представља допринос култури сећања на славне и трагичне догађаје из српске историје.

Р. П.

Oтворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ у селу Хајдучица

          На дан храмовне и сеоске славе Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула 2021. године, у манастиру Хајдучица у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Детаљ са изложбе.

           Повод за отварање изложбе је био обележавање стогодишњице од почетка колонизације српских добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније у Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију. Најинтензивније досељавање је били између 1921. и 1923. године.

          На отварању изложбе говорили су Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“ и Никола Дангубић, потпредседник Удружења Добровољци – Хајдучица 1921-2021.

          Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ уз стручну подршку историчара др Милана Мицића.

 

Р. П.

Приказивање филма “Кад наранџа у Сланце дође“

          У понедељак, 12. јула 2021. године, на празник Петровдан, у 18.15 часова у порти храма светог апостола Павла у Петроварадину (код Војне болнице), биће приказан филм “Кад наранџа у Сланце дође”.

          Радња филма се дешава у селу Сланци поред Београда и прати догађаје с почетка 20. века. Актери су момак и девојка чију идилу прекида Први светски рат. С обзиром на трајање рата од четири године, отац девојке реши да је уда.

          Идеја за филм потекла је од истинитог догађаја. Наиме, један од мештана села је 1918. године био међу првим коњаницима Дунавске дивизије који су ушли Београд.

         Филм ”Кад наранџа у Сланце дође” говори о пријатељству и љубави, рату и миру, о времену када се правила разлика између образа и ђона.

Редитељ и екипа филма овом причом одају почаст својим прецима и борцима за отаџбину.

Сценарио су написали Милан Мимиш Гобељић и Роберт Петровић.

Редитељ филма је Роберт Петровић.

Улоге тумаче Невена Игњатовић, Никола Марић, Милан Марић (прославио се улогом Швабе у филму Ране)…

Редитељ филма је добитник медаљона као документариста “ Сведоци истине о Косову”, 2012.године од Председника Руске Федерације Г. Владимира Путина. Признање уручио Никита Михалков у Москви.

 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5279