Разговор Туге и Вуге

Улица за војводу „Вукашина“ да се не заборави!

Туга.. -Ма јел то за онога што наредио да се споменик Мари однесе у Гладну и претопи у бомбе седмог на осми јул 1944. године за одбрану од Народно –ослободилачке војске која се борила за слободу. Беше и за Равну гору узорака које лично похвалио Чича, бомбе из Гладне „ала Мара“ за борбу против мрског непријатеља, партизана. Имао заслуга и за орден но се заврши Други светски рат . Вуга.. – Откуда абер из Суботице, када имао више заслуга, херојских у неким другим географским висинама, како ови из Гладне не пожелеше да имају улицу војводе Вукашина. Заборавили свога мецену који их чувао од партизана и слободе, они сад други срез, а и Добра вода споменик да дигну где самозвани војвода стао и војевао, гостио се са црним тројкама, а са Буковика побегао.

Туга.. – Немци, мајор Колман, куповали по селима намирнице и одмах плаћали, а он само пожели и народ давао јаја, гибанице, печене кокошке, вина и ракије за своју безбедност. Жене из куће нису излазиле да не би биле „фризиране“ или као неке на Морави завршиле свој животни пут.

Вуга.. -Вук-а-шин,војвода био и судија Мики-бради, учитељу и попу Бућину из Бобове у ноћи 28. априла 1944. године и осталим родољубима, по кратком поступку „радила“ кама на Дивотину. Лично он на машину куцао пресуде „криви што су живи“ стављени под слово „З“ са печатом. Егзекуција одмах у зору да не побегну везани у гаћама и боси, на брзину затрпани.

Туга.. -Како овима сада 2019. године на власти, паде на ум да му се даје име улице у „част“ као народном хероју, кад побегао од Руса ослободиоца, са крвавим рукама. МЗ Суботица послала предлог комисији то јест њеном председнику СоС-а, он по демократској процедури је стави на „дискутовање и усвајање“. Вукашин војвода од Ресаве, самозвани није висио као Лаза на бандери коме „ослободиоци“ из 2000. године отеше трг у име Евро-парка.

Вуга.. -Председник комисије за именовања и одликовања,стручан јер био „одабран“ за стипендију из „Ти-То-фонда“, здушно се заузео за „правду“ и војводу Вукашина који својим делањем оставио „траг“ да му име виси на бандери са називом улице. Дилеме нема.

Туга.. – Како нема, ајде молим те? Професор историје учио из књига „црвених“ да ово баш није „здраворазумски“ предлог већ више политикантски и исхитрено стављено на разматрање. Настаде мук како неко сме да зна боље историју од „стипендисте“ па и он исту црвену имао у рукама код професора Воје. После био и црвени судија, Он Лазу „ослободио“ трга који сада носи име „Трг хероја“ уопштено види мајкуму, ти то! Да ли на војводе Вукашина и Живадина наш „стипендиста“ мислио ? Лукаво, али и жалосно да се прекраја историја после 75 година борбе против окупатора у Ресави? Нажалост имао и домаће симпатизере за време Окупације 1941-1945, записали Немци и архиве сачувале.

Вуга.. Море осетио овај „демократа“ неда му мира савест помоћник „стипендисте“ у комисији, иначе марвењак по струци да ова муважа неће проћи па нападе профу историчара који ђаке учи погрешно, да не зна ко је био Лаза херој, и командир чете партизана у Ресави. Припрети он профи да не зна кога обесиле „домаће“ снаге о бандери код библиотеке. Испаде као да војвода Вукашин херој! Зна марвењак боље и од профе и историје која каму описала на врату учитеља Мике и попа Бућина на Дивотину.

Туга..-Онемоћаше ипак у прекрајању историје, политиканти без да им образ поцрвени, олако се залетели, мислили да ће скршити професора историје, да могу већином,прекрајати историју. Зар џелату дати име улице у селу слободарских традиција шта је ово дозволио себи „стипендиста“ све приватизовао, ресавску библиотеку и управни одбор, плаћен, а сина запослио да учи „завичајну историју“. Брукају општину Свилајнац и часне борце НОР-а 1941- 45 године који се борили за слободу са руском браћом, слободарским светом против нацизма, фашизма и „домаћих“. Но пасаран…

Згранута историја, симпатизери и фамилије бораца 7.јули 2019. године.

Р. П.

Фото: Д. С.

 

 

Додела награда ученицима за постигнуте резултате

Општина Свилајнац наградила је доделом књига, ученике основних и средњих школа за постигнуте резултате на многобројним општинским, регионалним и републичким такмичењима. Ученици су постигли запажене резултете на такмичењима из школских предмета, музичких такмичења, информатике, моделарства и спорта. Награђено је и 27 ученика Вуковаца који су са петицама из свих предмета завршили, основно образовање и ученици генерација из основне и средњих школа. Укупно је додељено 250 књига, а било је ученика који су освојили и по неколико награда. Све честитке за успех заслужују ученици, али и њихови професори, учитељи, наставници и наравно родитељи.

Награде за најуспешније ученике
Награде за тимове на Малој школској олимпијади
Награде за најуспешније ученике

Р. П.

ЗАВЕТИНА БЕЛИ ЧЕТВРТАК У МАЧЕВЦУ

Традиционално одржане литије

Свилајнац, 23. јун 2019.

Литије у Мачевцу

Заветину „Бели четвртак“ која пада одмах после Св. Тројице, у општини Свилајнац славе Ђуринац, Тропоње и Мачевац. На тај дан се носе литије у Тропоњу и Мачевцу, а у Ђуринцу на другој заветини „Св. Јелисеј“ која увек пада 27. јуна пред Видовдан. У Мачевцу у цркви „Свети Илија“ месни парох Зоран Теодоровић служио је свету литургију, а онда је кренула литија кроз село и ишло се до 5 записа. – Литије су сваке године традиционално ношене од куће колачара, а прве литије у новој цркви у Мачевцу биле су 2017. године – каже Драгољуб Анђелковић Љубе, учесник на литијама. У цркви је пресечен славски колач, а колачар је био Жељко Страиновић, док ће следеће бити Данијел Грујић. Традиција ће се наставити јер по распореду 2025. године, колачар ће бити Богдан Грујић (15), који је присуствовао са оцем Драганом, мајком Иваном и дедом Богданом Грујићем. На крају је за све присутне приређен свечани ручак, а било је и много деце.

На слици: Литије у Мачевцу

 

Брана Живковић

IN MEMORIAM

РАСТКО ЖИВАНОВИЋ (1940 – 2019)

Растко Живановић

      Растко Живановић преминуо је 25. јуна у 79. години. Рођен је у Брежану, општина Блаце где је завршио основну школу. Када је био у првом разреду, нашао је заосталу бомбу и не знајући за опасност, ударао је каменом. Она је експлодирала и разнела му десну руку, па је тако носио протезу до краја живота. Економску школу завршио је у Куршумлији. Запослио се у Блацу, а дошавши у Сењски рудник и Ресавицу радио је као књиговођа. Преселио се 1965. године у Свилајнац, где је радио у Месној заједници. У слободно време бавио се новинарством. Писао је за „Експрес политику“ и дуго година био дописник листа „Нови пут“ Јагодина, бележећи битније догађаје из Ресаве. У колекцији је имао укоричене све бројеве недељника „Нови пут“, почев од 1968. године. У младости је писао песме. Издао је две збирке козерија и аутор је неколико књига. Растко Живановић сахрањен је на свилајначком гробљу, а иза њега су остали супруга Милица, ћерка Марица и унука Кристина.

Б. Ж.

Запрашивање против комараца са земље у Свилајнцу

     После третмана против комараца из ваздуха, почело се и са деловањем са земље. Запрашивање из ваздуха дало је одређене резултате, али комараца још увек има и у централним улицама Месне заједнице Свилајнац.

 

 

 

 

 

Колико ће бити ефикасно запрашивање са земље врло брзо ћемо сазнати.

Р:П:

Планинарско друштво “Бељаница“ чува традицију

Акција успона на Бељаницу

     За Свилајнчане планинарење је традиција коју негују од 1875.године доласком младог апотекара Јулија Драшкоција у варошицу на Ресави. Овај заљубљеник у природу прве планинарске излете организовао је на Бељаници и Ртњу. Потомци Драшкоција поклонили су планинарском друштву своје имање уз Ресаву у подножју Бељанице , где се данас налази планинарски дом. Чланови друштва учествују у многобројним акцијама успона на врхове Србије и иностранства.

Планинари на врху Бељанице

     Тако су они 16.јуна организовали акцију успона на Бељаницу у којој су поред домаћина учествовали чланови ПД „Мислиња“ из Словеније и ПД „Жежељ“ из Крагујевца. По лепом дану попели су се на врх Бељанице, а планинарима ће остати у сећању дружење, које доприноси неговању пријатељства, као и договори за нове сусрете.

Фото: А. В.

Р.П.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5279