Улица за војводу „Вукашина“ да се не заборави!
Туга.. -Ма јел то за онога што наредио да се споменик Мари однесе у Гладну и претопи у бомбе седмог на осми јул 1944. године за одбрану од Народно –ослободилачке војске која се борила за слободу. Беше и за Равну гору узорака које лично похвалио Чича, бомбе из Гладне „ала Мара“ за борбу против мрског непријатеља, партизана. Имао заслуга и за орден но се заврши Други светски рат . Вуга.. – Откуда абер из Суботице, када имао више заслуга, херојских у неким другим географским висинама, како ови из Гладне не пожелеше да имају улицу војводе Вукашина. Заборавили свога мецену који их чувао од партизана и слободе, они сад други срез, а и Добра вода споменик да дигну где самозвани војвода стао и војевао, гостио се са црним тројкама, а са Буковика побегао.
Туга.. – Немци, мајор Колман, куповали по селима намирнице и одмах плаћали, а он само пожели и народ давао јаја, гибанице, печене кокошке, вина и ракије за своју безбедност. Жене из куће нису излазиле да не би биле „фризиране“ или као неке на Морави завршиле свој животни пут.
Вуга.. -Вук-а-шин,војвода био и судија Мики-бради, учитељу и попу Бућину из Бобове у ноћи 28. априла 1944. године и осталим родољубима, по кратком поступку „радила“ кама на Дивотину. Лично он на машину куцао пресуде „криви што су живи“ стављени под слово „З“ са печатом. Егзекуција одмах у зору да не побегну везани у гаћама и боси, на брзину затрпани.
Туга.. -Како овима сада 2019. године на власти, паде на ум да му се даје име улице у „част“ као народном хероју, кад побегао од Руса ослободиоца, са крвавим рукама. МЗ Суботица послала предлог комисији то јест њеном председнику СоС-а, он по демократској процедури је стави на „дискутовање и усвајање“. Вукашин војвода од Ресаве, самозвани није висио као Лаза на бандери коме „ослободиоци“ из 2000. године отеше трг у име Евро-парка.
Вуга.. -Председник комисије за именовања и одликовања,стручан јер био „одабран“ за стипендију из „Ти-То-фонда“, здушно се заузео за „правду“ и војводу Вукашина који својим делањем оставио „траг“ да му име виси на бандери са називом улице. Дилеме нема.
Туга.. – Како нема, ајде молим те? Професор историје учио из књига „црвених“ да ово баш није „здраворазумски“ предлог већ више политикантски и исхитрено стављено на разматрање. Настаде мук како неко сме да зна боље историју од „стипендисте“ па и он исту црвену имао у рукама код професора Воје. После био и црвени судија, Он Лазу „ослободио“ трга који сада носи име „Трг хероја“ уопштено види мајкуму, ти то! Да ли на војводе Вукашина и Живадина наш „стипендиста“ мислио ? Лукаво, али и жалосно да се прекраја историја после 75 година борбе против окупатора у Ресави? Нажалост имао и домаће симпатизере за време Окупације 1941-1945, записали Немци и архиве сачувале.
Вуга.. Море осетио овај „демократа“ неда му мира савест помоћник „стипендисте“ у комисији, иначе марвењак по струци да ова муважа неће проћи па нападе профу историчара који ђаке учи погрешно, да не зна ко је био Лаза херој, и командир чете партизана у Ресави. Припрети он профи да не зна кога обесиле „домаће“ снаге о бандери код библиотеке. Испаде као да војвода Вукашин херој! Зна марвењак боље и од профе и историје која каму описала на врату учитеља Мике и попа Бућина на Дивотину.
Туга..-Онемоћаше ипак у прекрајању историје, политиканти без да им образ поцрвени, олако се залетели, мислили да ће скршити професора историје, да могу већином,прекрајати историју. Зар џелату дати име улице у селу слободарских традиција шта је ово дозволио себи „стипендиста“ све приватизовао, ресавску библиотеку и управни одбор, плаћен, а сина запослио да учи „завичајну историју“. Брукају општину Свилајнац и часне борце НОР-а 1941- 45 године који се борили за слободу са руском браћом, слободарским светом против нацизма, фашизма и „домаћих“. Но пасаран…
Згранута историја, симпатизери и фамилије бораца 7.јули 2019. године.
Р. П.
Фото: Д. С.