Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
медији | - Part 2
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Решавање случаја Ћурувија

Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе

Вести из медија

Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе

Убиство Славка Ћурувије морамо да решимо на прави начин и истерамо истину на чистац, као део суочавања са сопственом лошом прошлошћу, рекао је председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић. Јелена Ћурувија, ћерка Славка Ћурувије, оценила је да би решавање тог случаја била порука државе да се такве ствари не смеју више дешавати.

Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе
фото: УНС, Ј. Пешић фото: УНС, Ј. Пешић


„Убиство Славка Ћурувије је најбитније убиство деведестих година, јер је реч о човеку који је био уредник, новинар и симбол, лоциран за убиство као највећи политички непријатељ Слободана Милошевића. О томе морамо да говоримо, то је нешто што морамо, као део суочавања са својом лошом прошлошћу, да решимо на прави начин као новинари и грађани Србије, да изведемо причу на чистац“, казао је Матић.

Док се то не догоди, како је рекао, „бићемо заробљени са тим досијеима из ДБ који су преснимљени, које неко држи на неким дисковима и уцењује одређене политичаре и новинаре, што се никад није десило као суочавање са прошлошћу“.

Јелена Ћурувија је оценила да би то била порука државе да се такве ствари неће и не смеју више дешавати.

„Да се не смеју убијати новинари јер се пишу истину и баве се својим послом како треба. О томе држава мора да размишља, да је решавање овог случаја, пресуда да људи који су то учинили буду кажњени за своје дело, то је доказ да желе да кажу: ми то нећемо више дозволити, нити да се враћају духови прошлости“, упозорила је.

Матић, који је критиковао рад судског већа у овом процесу, рекао је да су напади због критике рада суда бесмислени.

„Имамо ситуацију и да се људи из Комисије за решавање убистава новинара нападају, то је застрашујуће, и то не можемо одвајати једно од другог“, додао је.

Матић је објаснио да је говорио о изузећу судија из овог процеса, јер оно што је закључио из суђења говори да судско веће води процес тако да жели да донесе донесе одлука пре него што се заврши суђење.

Оног тренутка кад је донета одлука да се другооптужени и треће оптужени пусте из притвора, то је био први сигнал да се дешава нешто недопустиво у овом процесу, а затим и после тога, када је Апелационо веће у два наврата враћа доказе у суђење, као и изостављање сведочења инспектора Драгана Кецмана.

„Ја сам једино могао да закључим да је то намера да се пре него што се заврши суђење донесе одлука“, каже он.

Матић је рекао да је Србија у „озбиљном проблему изнутра“ и да је проблем судства много већи проблем земље него било који други проблем.

„Судско веће доноси врло проблематичне одлуке које дају сумњу да би коначна одлука мени могла да буде проблематична“, рекла је Јелена Ћурувија.

Она је казала да је логично да постави питање зашто би веровала овом судском већу.

„Ако је Касациони суд донео одлуку да су прекршили закон, логично је да ја и Комисија реагујемо, да питамо шта се догађа на правном нивоу, да ли је то веће санкционисано или остају на том месту..“, додала је.

Држава је стала озбиљно иза решавања убиства, а онда се одједном појављују текстови, у Илустрованој политици, у којима се нападају независни медији, Комисија за истраживање убиства новинара, и Љиљана Смајловић која је изложена веома озбиљним нападима.

„То је озбиљан проблем када је реч о Србији данас. Људи се питају да ли држава креира ту причу, или је то неки случај… Не могу да верујем да је то случајно, да је неко пожелео да се додвори Вучићу, или некима за које мисле да им могу помоћи, а у исто време понављају речи које су биле матрица за убиство Славка Ћурувије“, казао је он.

Матић оцењује да је то „застрашујуће“ ако се томе не стане на пут.

„Као да и данас имамо поделу око улоге Славка Ћурувије и онога ста је радио, и да ли је наш Славко или чији“, навео је.

čМатић је оценио да је потребна нова свест о ономе што се догодило, чему је врхунац било убиство Ћурувије.“То је било нешто незапамћено и врло је доказиво на који начин се то догодило. И сад имате ситуацију у којој се избегава прича о томе, чека се пресуда, то је нешто што није правно питање само. Правно питање је везано за егзекуцију која је припремљена унапред. Ми не улазимо дубоко у целу причу у дозвољавамо да се данас догоди повампирење Мартића и сличних“, казао је он, додавши да је постојање текстова таквих аутора „застрашујуће и недопустиво“.

Ћурувија је рекла да се и данас догађа да се систематски забрањује да одлични новинари раде свој посао.

„Наравно да је то је све систематски, не могу да се само десе духови прошлости, ако их неко не позове да се врате. А ми не учимо из прослоти, него то дозвољавамо. Не смемо дозволити, ни новинарска професија, ни грађани, да се то опет дешава било ком новинару или грађанину који се боре да живе слободно и изговоре своје мишљење“, закључила је Ћурувија.

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Из Билтена Удружења новинара Србије


Извор: РТС


Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
На слици: Веран Матић: фото Медија центар

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је дао предлог да се провери безбедност наших новинара и да је време да се ради на превенцији заштите новинара. Гостујући у Дневнику РТС-а, Матић је навео пример убиства новинара Славка Ћурувије 1999. године и истакао да је његовом убиству претходио текст истог аутора који је и пре четири дана на странама Илустроване политике објавио натпис „Пси су пуштени, зашто РТС и Политика ћуте“.


„Ових дана исти аутор објављује сличан текст, осуда власти је минимум да се тако нешто више не понови“, истакао је Матић, који је похвалио то што је председник Александрар Вучић реаговао и осудио такав текст.


Говорећи о томе да и Ђорђе Мартић, аутор текста у Илустрованој политици трпи линч, Веран Матић каже да нико не сме да трпи линч и да је потребно формирати заједнички фронт против говора мржње.
„Важно је формирати снажно тело за заштиту новинара попут оног у Америци“, навео је председник Комисије за истраживање убистава новинара.


Матић је истакао да слободно новинарство има своје постулате и да је недопустиво лагати, а бруталне увреде су, додаје, недопустиве уопште у животу и мора се установити контролни мехнизам против тога.
Када је реч о процесу за убиство Славка Ћурувије, Матић је рекао да је подигнута оптужница и да је у току суђење, али да се њему чини „да све то иде ка ослобађајућој пресуди“.


„Мислим да овај текст Мартића има за циљ да охрабри оне који су планирали да ослободе осумњичене за ово убиство“, рекао је Матић.
О убиству Милана Пантића, Матић каже да се зна шта би могао бити мотив, али да је пуно година прошло – што отежава случај. Међутим, додаје да ће се наставити рад на том случају.


Матић је додао и да се ради на откривању убица 11 новинара на простору Косова и Метохије, међу којима су новинари и српске и албанске националности.
„Важно је да смо отворили те теме и да ће се на њима радити“, закључио је Матић.


Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Извор: УНС

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Новинарима Бранку Станковићу, Чедомиру Радусиновићу и Радомиру Угрнићу данас су у Прес центру УНС-а уручене Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ). Преседник СНСЦГ-а Ивица Милосављевић, честитајући овогодишњим добитницима, рекао је да је ово прилика да се “захвалимо људима који су своје животе посветили новинарској професији”.

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

“Одајемо признање колегама које су понос и пример у новинарству, онима који су свој интелект, енергију али и етички код уградили у професију коју је дуго пратио епитет седме силе – силе која је јединствена по томе што је одувек била против-тежа свакој другој сили и којој су од оружја доступне била само реч и слика. Докле год су новинарска реч и слика бритке и могу да посеку оне који своја дела темеље на сили, пре него на рацију и хуманости, новинари који њима баратају биће на првом месту”, рекао је Милосављевић. 

Бивши уредник франкфуртских „Вести“ и председник жирија Веселин Ђокић рекао је да је Радомир Угрнић из Свилајнца новинарством почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења и додао да је, иако је напунио 88 година, „Угрнић још увек неуморан и истрајан у раду“.

У име Радомира Угрнића, који због здравствених проблема није могао да присуствује уручењу, награду је примио члан породице Владан Рајковић.

„Раде је и дан данас активни дописник Радио Београда. Вест да је добио признање испунила је његово срце. Ово је круна његовог рада“, рекао је Рајковић.

„Новинарски рад Чедомира Радусиновића у ‘Побједи’ чини га утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори. Осим у ‘Побједи’, Радусиновић је био уредник ‘Народног огледала’, ‘Радио Тивта’, ‘Титекса’, ‘Гласа Црногораца’“, рекао је председник жирија Веселин Ђокић.

Захваливши се на награди Чедомир Радусиновић истакао је да је „поносан на признање, да је оно за њега ово веома значајно и да стиже у право време“.

У образложењу да се награда додели новинару РТС-а Бранку Станковићу жири је навео да емисијом „Квадратура круга“ у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности.

Новинар РТС-а Бранко Станковић рекао је примајући награду да је „већ 31 годину у овој професији и да је у великој мери свој живот поистоветио са њом“.

„Трудио сам се да је радим часно, одговорно, професионално и људски. Када ваш дугогодишњи рад мере колеге, та вага је веома често добро избаждарена, тачна и прецизна. У низу награда које су се заломиле у мом животу, ова награда ће имати посебан значај, место и тежину, не само зато што је додељују колеге, него и зато што је то награда за новинарско животно дело, а ја сам живео и још увек живим новинарство“, рекао је Станковић.  

Фото: Прес центар УНС-а

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Седам деценија Радомир Угрнић извештава из Ресаве о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама.Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и писао коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.

Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
На снимању

Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
На уличним тркама у Свилајнцу октобра 2018. године

Честитајући му на награди за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник за пример. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад друштва.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
Супруга Добрила

Велику подршку за свој рад има од супруге Добриле која се и ангажовала у његовом раду.
Образложење за награду написала је редакција „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године и Актива новинара „Ресава“ које гласи:

Савезу новинара Србије и Црне Горе

Предмет: Предлог за Награду за животно дело за Радомира Угрнића

Када неко проведе 70 година у новинарству, радећи за радио, телевизију и новине,уз активно бављење планинарством, постаје и остаје препознатљив не само у свом крају и Србији, већ и у многим срединама бивше СФРЈ и онда заслужује да буде предложен за Награду за животно дело. Радомир Угрнић (1931), новинар из Свилајнца, почео је 1948. године да ради као дописник листа „Спорт“, све до његовог недавног гашења. У тв новинарству радио је као дописник РТБ из Свилајнца, филмском камером. Дописник је Радио Београда, коме редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави.

Слао је и репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља „Нови пут“, радио „Миг“ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

На нивоу општине добитник је бројних признања за рад у новинарству и просвети где је 40 година радио као професор физичког васпитања.
Поседује богату архиву оригиналних текстова из листова, фотографија, аудио записа.
Иако је напунио 87 година неуморан је и истрајан у раду и готово да нема догађаја у Свилајнцу и околини који он не испрати фотоапаратом и тонским записом.

Колеге из Свилајнца придружују се честиткама и желе му дуг живот и још пуно рада у новинарству.

Р.П.

Велико признање – Радомиру Угрнићу

Велико признање - Радомиру Угрнићу


Удружење новинара Србије
Вести 25. 10. 2018.
Аутор: Ј. П. Извор: УНС

Велико признање за новинара из Ресаве
Радомиру Угрнићу награда за животно дело

Велико признање – Радомиру Угрнићу


Бранко Станковић, Чедомир Радусиновић и Радомир Угрнић
добитници Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе

Новинари Бранко Станковић, Чедомир Радусиновић и Радомир Угрнић овогодишњи су добитници Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ), једногласно је одлучио жири у саставу Веселин Ђокић, Милован Урошевић и Ивица Милосављевић. Бранко Станковић је у РТС-у већ 30 година, а половину тог времена ради као аутор и уредник емисије ‘Квадратура круга’ која је до сада имала више од 750 издања.

Велико признање - Радомиру Угрнићу
Жири одлучује о добитницима награде (фото: УНС)

У предлогу за награду стоји да „том емисијом, у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности“.
„Захваљујући племенитим људима, у којима су хумано и добро пробудиле приче из ’Квадратуре круга’ саграђено је 20 кућа и стан за оне којима је живот много тога ускратио.

Обезбеђено је 70 стипендија за сиромашне ученике и студенте, више од 20 компјутера и лап топова, пољопривредна механизација за три домаћинства, а намештајем и белом техником опремљене су 22 куће“, стоји у предлогу.


У предлогу да се награда додели Чедомиру Радусиновићу наводи се да је „ослањање на веродостојне податке довело до тога да Чедомир Радусиновић, већ у првој години рада, буде мета шеснаест тужби од којих је свака одбачена као неоснована“ и додаје да га његов новинарски рад у „Побједи“ чини „утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори“.


Осим у „Побједи“, Радусиновић је био уредник „Народног огледала“, „Радио Тивта“, „Титекса“, „Гласа Црногораца“.

Велико признање - Радомиру Угрнићу
Р.Угрнић на уличним тркама у Свилајнцу октобра 2018.г.

Радомир Угрнић из Свилајинца трећи је добитник Награде за животно дело. Новинарством је почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења.

„Дописник је Радио Београда из Свилајнца којем редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави. Слао је и репортаже за ’Борбу’, ’Политику експрес’, ’Вечерње новости’, ’Пољопривредник’, ’Пчелар’ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља ’Нови пут’, радио ’Миг’ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу ’Ресавски поштоноша’ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871. године“, наводи се у предлогу за награду.


Награде ће бити уручене у понедељак, 29. октобра 2018. године, у 16 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михаилова 6/III).


Савез новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ) чине Удружење новинара Србије (УНС) и Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ).

Окречено или закречено измотавање

Окречено или закречено измотавање

ПРЕУЗЕТО СА ПОРТАЛА ГЛАС ПОМОРАВЉА

Окречено или закречено измотавање

Окречено или закречено измотавање

Окречено или закречено измотавање
Окречено или закречено измотавање

Обавезно свечано отварање и измотавање где локалне власти на челу са шерифом славе, тобоже велике радне победе. Једва успевају да окрече оно што преци градили пре  50, 60, 80 година. Локални писар по наређењу власти све по списку зове народ на тазе окречено уз иће и пиће и послужење конобара. Као да се отвара кафана, а не једна озбиљна установа каква је школа.

Кров изгорео прошле године, а тек била реновирана, после 50 година сада по други пут ново комплетно кречење које свечано отвара и беседи лично ОН који обећао да ће све бити сређено. Све „јово наново“ народ плаћа дупло, а он поентира пред камерама приватног јавног сервиса чије је прво перо конферансије ове параде. Све дупло голо, поданички.

Локални шериф одржа беседу из рукава помиње нове клупе и столице, старе отписане и раздељене ноћу симпатизерима поштоваоцима власти. Бљутаво и скарадно, а свечано више личи на циркус. Учионице пуне нових клупа и столица али само пет – шест ђака у разреду и учитељ. Ко и зашто објави податак да у школи са четири разреда има 180 ђака ваљда боље звучи али истина је поражавајућа. Безобразлук.

Обраћа се беседник, и ђацима нешто помиње своје село и својих завршених четири разреда школе као пример, да и са села неко може да стигне до врха власти, ако је бистар као он. Помиње деци њиховог славнога претка, који је био, рече и оста жив –“председник скупштине велике Југославије” а рођен у селу.

Аплауз, бележе камере ТВ-Његове и шаљу у етар високо умну беседу власника власти. Основно знање за поштовање четири разреда школе. Он гледа децу право у очи, ни да поцрвени на глупост коју извали, образ као ђон, демонстрира знање пред камерама и народом. Нико од поданика ни да бекне. Ко сме да посумња у његово знање историје кад он памти још од диносауруса иу жутог доба.

Навече вести, репризе са отварања школе али ники не сме на
ТВ-Његова да исправи беседника да је великан из села, живео у Србији и био председник скупштине Србије, јер тада није ни била Југославија.

Јал лапсус, јал буздован Краљевића Марка.

Обрукаше се и беседник и власт на почетку окречене школе у селу, вест путује светом, а деца погрешно уче лекцију из историје о свом претку. Није баш свако зрео за власт и беседника, зато постоји школа и књига. Обрука се као баба на вашару.

На почетку школске 2018/19 године у нашем селу.
-Хумористичка прича-

Читаоци пишу

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?

Полагање венаца код ОШ "Ј.Ј. Змај" Црквенац

ПРЕНОСИМО:
пријатељи са нета: ГЛАС ПОМОРАВЉА


Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?

Ове 2018-е године Катићеви дани нису одржани. Месна зајеница села Црквенац или није могла или није хтела да их организује. Месну заједницу у Црквенцу као и све остале Месне зајденице у општини Свилајнац је на чудан начин формирала владајућа коалиција коју предводи група грађана “Свилајнац чува будућност”.  Како су се Дани овог ресавског трибуна неки пут организовали, прочитајте у тексту из 2016-е године.


***

     Другу годину заредом у Црквенцу, у присуству мештана, фамилије и гостију, обележено је сећање и дуг према Димитрију Катићу, народном трибуну из Ресаве. Положен је венац на бисту у Основној школи која носи његово име, а венац је исплела његова чукунунука Мирјана. Венац су положили потомци Момчило и Милосав Катић, а том приликом одата је пошта минутом ћутања. Овом приликом отворена је изложба слика посвећена оснивању прве Земљорадничко – кредитне задруге у Црквенцу и прве такве врсте у Ресави 31. марта 1897. године чији је оснивач и први председник био Димитрије Катић.

  Тада је сазидан и први Задружни дом пре 120 година кога су подигли задругари села Црквенца, али је данас у веома лошем стању.

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?
Полагање венаца код ОШ „Ј.Ј. Змај“ Црквенац

Катићеви дани у Црквенцу – 2016 година


     Ове године 21. ликовна колонија „Црквеначка палета“ посвећена је лику и делу Димитрија Катића, уз учешће 20 сликара из Србије и Русије, као и традиционално ресавских сликара, домаћина колоније. Изложба слика отворена је у згради бивше Општине црквеначке којом је 1879. године председавао Димитрије Катић. Приказ „Српске драме“ у извођењу Театра „Ресава“ из Деспотовца, уз присуство Црквенчана и гостију, у централном парку побудио је велико интересовање. О Великом рату говорио је Никола Станковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ Свилајнац.



     Учесницима на свечаности пригодним речима обратио се проф. др Зоран Војић, пуковник у пензији, који је говорио о моралном лику ратника Српске Краљевске војске у Великом рату, истичући његову велику спремност и борбеност да и у најтежим ратним условима издржи, опстане и победи. Уз то, напоменуо је и велику помоћ цара Николаја Другог Романова и Русије, као и помоћ Француске. Помињујући муке и патње српског народа, истакао је велике заслуге наших мајки, бака и свих жена, заборављених хероина Србије из Великог рата, које су дочекале окупатора, без средстава, без хране, празних штала, са малом децом и болесним старцима. За испољену издржљивост и храброст заслужиле су да им се подигне велелепни споменик у центру Београда.

     Први пут после 100 година, пред потомцима, глумци су прочитали имена 77 Црквенчана – хероја изгинулих од 1912. до 1918. године, исказујући поштовање уз звуке трубе Божидара Младеновића из Дубља, учесника сабора у Гучи. Са овог јединственог скупа обновљен је захтев који је прошле године послат Скупштини општине Свилајнац, да се подигне споменик Димитрију Катићу у Свилајнцу.

  На летњој позорници КУД „Димитрије Катић“, са своја три ансамбла, извело је фолклор, а изворна група састављена од потомака отпевала је песму „Широко је лишће орово“. Гости из Гложана и Кушиљева допринели су да програм потраје до дубоко у ноћ који је завршен свенародном игранком. Димитрију у част, на многаја љета!



М.Спасојевић
Година 2016

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

29. 08. 2018.
Извор: Колубарске

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара
Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

Градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић је новцем из градске касе платио 480.000 динара текст у „Куриру“, који је објављен 30. јуна у штампаном и интернет издању.


Након што је крајем прошле године из буџета, без јавне набавке и супротно Одлуци о буџету Ваљева, платио 830.000 динара интервју у дневном листу АЛО (540.000) и на порталу Српског телеграфа, Гвозденовић наставља са рекламирањем или промоцијом. Овај пут је изабрао „Курир“.


У нарученом тексту под насловом „Остварићемо сан многих генерација Ваљеваца“, који је плаћен 480.000 динара, Гвозденовић је изговорио 15 реченица, што значи да је једна реченица коштала 32.000 динара!


Он је за Курир говори о „покретању неколико веома важних инфраструктурних пројеката који су прекретница у развоју града!”. И овај пут, као и у претходна два интервјуа, Гвозденовић је говорио о изградњи пута М-4, за који тек треба да се ради пројекат, о индустријској зони, која тек треба да се изгради, о брани Стубо-Ровни, која се гради 30 година и о радовима на регулацији корита Колубаре, које финансира Европска унија. О својим делима и резултатима Градске власти на чијем је челу, ни речи.


Интервју је реализован на основу „Уговора о пружању услуга промоције“ који је потписао Слободан Гвозденовић и Adria Media Group doo, Београд.
Међутим, у уговору пише једно, реализовано је нешто друго, а плаћено сасвим треће!?
Наиме, уговором је прецизирано да „Адриа Медиа Гроуп има обавезу да у дневној новини Курир и на порталу курир.рс у периоду од 15.06. до 15.08. објави текстове у којима ће информисати јавност о раду и активностима Града Ваљева и представити град Ваљево у свим аспектима обављања надлежности града“, а Град се „обавезује да те текстове плати 480.000 динара“.

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара
Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара


Међутим, у дневном Куриру и на Kurir.rs објављен је 30. јуна само један текст и то од 15 реченица са три фотографије, док на рачуну, који је такође као и уговор потписао Слободан Гвозденовић, пише да је 480.000 динара плаћена једна објава огласа „Развој града Ваљева“ у издању Курир дневна новина и у Kurir web.
Нејасно је на основу чега је Слободан Гвозденовић платио 480.000 динара један оглас објављен један дан у дневним новинама и на wеб страници Курира, када је уговором прецизирано да ће за два месеца бити објављено више текстова о раду и активностима града Ваљева и да ће то бити плаћено 480.000 динара?


Још један „детаљ“ из „Уговора о пружању услуга промоције“ упада у очи. Градоначелник је уговор закључио 21. јуна, ступио је на снагу 29. јуна, а односи се на период од 15. јуна до 15.августа.
Дакле, уговор се у једном делу односи на прошлост, што је правно немогуће, али је за градоначелника Ваљева очигледно могуће, који, сва је прилика, има способост да нас врати уназад!


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481