Ознака: prvi

У Црквенцу недалеко од Свилајнца инвалиду   прете   избацивањем на улицу

Сликар, песник, педагог, пензионер и инвалид живи у стану на   спрату Основне школе која је предвиђена за реновирање

          Од завршетка школске године, јуна ове године, Нешићу и његовој супрузи упућиване су претње да морају да се иселе. Долазили су из основне школе у Свилајнцу у неколико наврата. Тражили су да се исели и после много претњи, неизвесности и страха понуђена му је адаптирана гаража од 27 квадрата. У собу у коју би требао да се смести инвалид осим кревета не могу да ућу инвалидска колица нити неки други део намештаја. После неколико дана Нешића је обишао директор Игор Димић који је рекао да доноси „добре вести“. Саопштио је да их нико неће дирати, да напусте стан док траје реновирање и да ће код њих бити кључ. Иако им је то усмено саопштио, Нешићи су на кратко одахнули и почели правити планове о даљем лечењу јер се његово здравствено стање нагло погоршало. За све време преговора Нешићу није уручен ни један документ осим обавештења да ће адаптација почети 03.08. 2015. године. На медију који је под руководством локалних моћника увелико се објављује информација да се школа већ реновира. На празник Преображење делегација основне школе из Свилајнца поново је дошла код породице Нешић и запретила им избацивањем на улицу. Тражили су и кључ од стана када се негде сместе. Нови шок за Нешиће и нови здравствени проблеми.

Да се подсетимо, као привремени смештај 1989. године Нешићима је додељен простор на спрату школе, који је он са породицом претворио у стан где и данас живи. Како ће инвалид да поднесе радове на крову школе, фасади и мењању прозора? Решење његовог стамбеног питања неопходно је хитно наћи.

Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Отац је био железничар, а мајка домаћица. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“. Оснивач је , селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“. Објавио је девет књига. На свим манифестацијама афирмативно је представљао своју општину. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

У инвалидску пензију отишао је 2003. године, а 2011. тешко је повредио кичму приликом пада у кади и од тада је и поред лечења, везан за помагала и инвалидска колица. Смештај на спрату школе онемогућава му свакодневне терапије у Дому здравља у Свилајнцу и даље лечење. Безуспешно се обраћао локалној самоуправи да му помогне и смести га у простор у Свилајнцу одакле би наставио лечење.

Уместо помоћи из општине су стизали захтеви да се исели јер је школа предвиђена за реновирање. Због тога се Нешићево здравствено стање знатно погоршало. Има несаницу, страхове, пије средства за смирење, и од тада не може да устаје јер му се појачао спазам и контрактура. Није отишао на рехабилитацију по препоруци лекара јер страхује да ће бити избачен на улицу. Све време надлежни „разговарају“ и узнемиравају његовог сина, да он убеди оца да прихвати било какав смештај или ће се наћи на улици.Уместо лечења и мира Нешић доживљава праву животну драму. Многима који сада руководе општином и основном школом био је професор. За овакве и друге сличне случајеве, не само локална самоуправа него и друге институције државе морају имати решења. Миомир Нешић је много дао и даје култури у Свилајнцу. Уз девет објављених књига има и богату колекцију слика које сведоче о времену иза нас. Када су почетком јуна Нешићу стигле претње о исељењу ми смо се обраћали свим институцијама које могу помоћи у решавању овог великог проблема. Нажалост и даље стамбени проблем нашег члана, инвалида Нешића није ни у поступку решавања, а радови на школи ће почети. Покушавамо да нађемо решење за избеглице из Сирије, а коме Нешићи да се обрате? Нехумано и брутално понашање према човеку коме треба мир и лечење. Од надлежних институција затражићемо одговорност виновника и најстрожије кажњавање. Затражићемо и помоћ међународних ликовних и књижевних асоцијација.

                                 Подружница Поморавског округа Јагодина

                                                     Удружење књижевника Србије