Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
УНС | - Part 2
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Из Билтена Удружења новинара Србије


Извор: РТС


Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
На слици: Веран Матић: фото Медија центар

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је дао предлог да се провери безбедност наших новинара и да је време да се ради на превенцији заштите новинара. Гостујући у Дневнику РТС-а, Матић је навео пример убиства новинара Славка Ћурувије 1999. године и истакао да је његовом убиству претходио текст истог аутора који је и пре четири дана на странама Илустроване политике објавио натпис „Пси су пуштени, зашто РТС и Политика ћуте“.


„Ових дана исти аутор објављује сличан текст, осуда власти је минимум да се тако нешто више не понови“, истакао је Матић, који је похвалио то што је председник Александрар Вучић реаговао и осудио такав текст.


Говорећи о томе да и Ђорђе Мартић, аутор текста у Илустрованој политици трпи линч, Веран Матић каже да нико не сме да трпи линч и да је потребно формирати заједнички фронт против говора мржње.
„Важно је формирати снажно тело за заштиту новинара попут оног у Америци“, навео је председник Комисије за истраживање убистава новинара.


Матић је истакао да слободно новинарство има своје постулате и да је недопустиво лагати, а бруталне увреде су, додаје, недопустиве уопште у животу и мора се установити контролни мехнизам против тога.
Када је реч о процесу за убиство Славка Ћурувије, Матић је рекао да је подигнута оптужница и да је у току суђење, али да се њему чини „да све то иде ка ослобађајућој пресуди“.


„Мислим да овај текст Мартића има за циљ да охрабри оне који су планирали да ослободе осумњичене за ово убиство“, рекао је Матић.
О убиству Милана Пантића, Матић каже да се зна шта би могао бити мотив, али да је пуно година прошло – што отежава случај. Међутим, додаје да ће се наставити рад на том случају.


Матић је додао и да се ради на откривању убица 11 новинара на простору Косова и Метохије, међу којима су новинари и српске и албанске националности.
„Важно је да смо отворили те теме и да ће се на њима радити“, закључио је Матић.


Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Извор: УНС

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Новинарима Бранку Станковићу, Чедомиру Радусиновићу и Радомиру Угрнићу данас су у Прес центру УНС-а уручене Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ). Преседник СНСЦГ-а Ивица Милосављевић, честитајући овогодишњим добитницима, рекао је да је ово прилика да се “захвалимо људима који су своје животе посветили новинарској професији”.

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

“Одајемо признање колегама које су понос и пример у новинарству, онима који су свој интелект, енергију али и етички код уградили у професију коју је дуго пратио епитет седме силе – силе која је јединствена по томе што је одувек била против-тежа свакој другој сили и којој су од оружја доступне била само реч и слика. Докле год су новинарска реч и слика бритке и могу да посеку оне који своја дела темеље на сили, пре него на рацију и хуманости, новинари који њима баратају биће на првом месту”, рекао је Милосављевић. 

Бивши уредник франкфуртских „Вести“ и председник жирија Веселин Ђокић рекао је да је Радомир Угрнић из Свилајнца новинарством почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења и додао да је, иако је напунио 88 година, „Угрнић још увек неуморан и истрајан у раду“.

У име Радомира Угрнића, који због здравствених проблема није могао да присуствује уручењу, награду је примио члан породице Владан Рајковић.

„Раде је и дан данас активни дописник Радио Београда. Вест да је добио признање испунила је његово срце. Ово је круна његовог рада“, рекао је Рајковић.

„Новинарски рад Чедомира Радусиновића у ‘Побједи’ чини га утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори. Осим у ‘Побједи’, Радусиновић је био уредник ‘Народног огледала’, ‘Радио Тивта’, ‘Титекса’, ‘Гласа Црногораца’“, рекао је председник жирија Веселин Ђокић.

Захваливши се на награди Чедомир Радусиновић истакао је да је „поносан на признање, да је оно за њега ово веома значајно и да стиже у право време“.

У образложењу да се награда додели новинару РТС-а Бранку Станковићу жири је навео да емисијом „Квадратура круга“ у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности.

Новинар РТС-а Бранко Станковић рекао је примајући награду да је „већ 31 годину у овој професији и да је у великој мери свој живот поистоветио са њом“.

„Трудио сам се да је радим часно, одговорно, професионално и људски. Када ваш дугогодишњи рад мере колеге, та вага је веома често добро избаждарена, тачна и прецизна. У низу награда које су се заломиле у мом животу, ова награда ће имати посебан значај, место и тежину, не само зато што је додељују колеге, него и зато што је то награда за новинарско животно дело, а ја сам живео и још увек живим новинарство“, рекао је Станковић.  

Фото: Прес центар УНС-а

Уручење награда СНСЦГ за животно дело

Уручење награда СНСЦГ за животно дело

Уручење награда СНСЦГ за животно дело

Уручење награда СНСЦГ за животно дело Бранку Станковићу, Чедомиру Радусиновићу и Радомиру Угрнићу


Савез новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ) Вас позива на свечану доделу награда за животно дело СНСЦГ

Пресс центар УНС-а (Кнез Михаилова бр. 6/3, Београд)/ ПОНЕДЕЉАК, 29. октобар 2018. године у 16 часова
Новинари Бранко Станковић, Чедомир Радусиновић и Радомир Угрнић овогодишњи су добитници Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ), једногласно је одлучио жири у саставу Веселин Ђокић, Милован Урошевић и Ивица Милосављевић. Бранко Станковић је у РТС-у већ 30 година, а половину тог времена ради као аутор и уредник емисије ‘Квадратура круга’ која је до сада имала више од 750 издања.

У предлогу за награду стоји да „том емисијом, у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности“.

„Захваљујући племенитим људима, у којима су хумано и добро пробудиле приче из ’Квадратуре круга’ саграђено је 20 кућа и стан за оне којима је живот много тога ускратио. Обезбеђено је 70 стипендија за сиромашне ученике и студенте, више од 20 компјутера и лап топова, пољопривредна механизација за три домаћинства, а намештајем и белом техником опремљене су 22 куће“, стоји у предлогу.

У предлогу да се награда додели Чедомиру Радусиновићу наводи се да је „ослањање на веродостојне податке довело до тога да Чедомир Радусиновић, већ у првој години рада, буде мета шеснаест тужби од којих је свака одбачена као неоснована“ и додаје да га његов новинарски рад у „Побједи“ чини „утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори“.

Осим у „Побједи“, Радусиновић је био уредник „Народног огледала“, „Радио Тивта“, „Титекса“, „Гласа Црногораца“.

Уручење награда СНСЦГ за животно дело

Радомир Угрнић из Свилајинца трећи је добитник Награде за животно дело. Новинарством је почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења.

Уручење награда СНСЦГ за животно дело
Новинарска легитимација „Спорта“ од септембра 1948.године.

„Био је дописник Радио Београда из Свилајнца којем је редовно слао прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави. Слао је и репортаже за ’Борбу’, ’Политику експрес’, ’Вечерње новости’, ’Пољопривредник’, ’Пчелар’ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља ’Нови пут’, радио ’Миг’ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу ’Ресавски поштоноша’ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871. године“, наводи се у предлогу за награду.

Награде ће бити уручене у понедељак, 29. октобра 2018. године, у 16 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михаилова 6/ИИИ).

Савез новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ) чине Удружење новинара Србије (УНС) и Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ).

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Седам деценија Радомир Угрнић извештава из Ресаве о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама.Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и писао коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.

Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
На снимању

Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
На уличним тркама у Свилајнцу октобра 2018. године

Честитајући му на награди за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник за пример. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад друштва.

 Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
Супруга Добрила

Велику подршку за свој рад има од супруге Добриле која се и ангажовала у његовом раду.
Образложење за награду написала је редакција „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године и Актива новинара „Ресава“ које гласи:

Савезу новинара Србије и Црне Горе

Предмет: Предлог за Награду за животно дело за Радомира Угрнића

Када неко проведе 70 година у новинарству, радећи за радио, телевизију и новине,уз активно бављење планинарством, постаје и остаје препознатљив не само у свом крају и Србији, већ и у многим срединама бивше СФРЈ и онда заслужује да буде предложен за Награду за животно дело. Радомир Угрнић (1931), новинар из Свилајнца, почео је 1948. године да ради као дописник листа „Спорт“, све до његовог недавног гашења. У тв новинарству радио је као дописник РТБ из Свилајнца, филмском камером. Дописник је Радио Београда, коме редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави.

Слао је и репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља „Нови пут“, радио „Миг“ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

На нивоу општине добитник је бројних признања за рад у новинарству и просвети где је 40 година радио као професор физичког васпитања.
Поседује богату архиву оригиналних текстова из листова, фотографија, аудио записа.
Иако је напунио 87 година неуморан је и истрајан у раду и готово да нема догађаја у Свилајнцу и околини који он не испрати фотоапаратом и тонским записом.

Колеге из Свилајнца придружују се честиткама и желе му дуг живот и још пуно рада у новинарству.

Р.П.

Незаконит отказ Љиљани Смајловић у „Политици“

Десет година од насилног прекида телевизијског програма „Ресаве“

Аутор: К. Ковач              Извор: УНС

Незаконит отказ Љиљани Смајловић у „Политици“

Отказ бившој главној и одговорној уредници „Политике “ Љиљани Смајловић био је незаконит, пресудио је Први основни суд у Београду. „Политика новине и магазини“ (ПНМ), издавач најстаријег дневног листа на Балкану, дужан је да Љиљани Смајловић исплати накнаду штете у износу од 2.674.667 динара. У образложењу пресуде судија Виолета Савељић Долашевић истиче да је „Љиљана Смајловић 4. јула 2016. године поднела оставку на положај главног и одговорног уредника, мејлом који је упутила заступницима тужене (ПНМ, прим.нов), али није изразила своју вољу да радни однос престане, а њена изјава ни по форми, ни по садржани, не представља изјаву о отказу Уговора о раду“.

Упркос томе, стоји у пресуди, директорке „Политике“ Мира Глишић Симић и Нина Самарџић су изјаву о оставци „протумачиле као отказ Уговора о раду и дана 11. 7. 2016. године, док је тужиља била на годишњем одмору, донеле Решење о престанку радног односа без образложења и поуке о правном леку“.

Љиљана Смајловић на суду је изјавила да добро зна разлику између оставке на место главног и одговорног уредника и отказа Уговора о раду, да није дала отказ, већ је поднела оставку на место уредника када је схватила да је обмањивана од стране директорке Мире Глишић Симић која је тврдила да се радна места не могу попуњавати без седнице Скупштине Друштва.

Смајловић је истакла и да је „оставку поднела циљем да се сазове Скупштина која би, између осталог, разматрала њену оставку, али се и изјаснила да ли подржава аутономију главног уредника и самосталност редакције“.

Навела је и да је „уверена да је допринела угледу и утицају „Политике“, да је самостално водила уређивачку политику и да је то довело до подршке јавности и благог раста тиража“.

Суд је исказ Љиљане Смајловић „прихватио као јасан, логичан, искрен и уверљив“.

Бившу уредницу „Политике“ заступала је Александра Ковачевић из Адвокатске канцеларије „Томановић“.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду.

https://twitter.com/resavskipostono/status/1028198848416686080

Поводом Светског дана слободе медија

Поводом Светског дана слободе медија

 

Проглас Удружења новинара Србије (УНС) поводом 3. маја, Светског дана слободе медија

Поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја, акцијом Пет минута громогласне тишине, УНС објављује Проглас. Позивамо новинаре и медијске раднике да 3. маја од 11.55 до 12 сати у електронским медијима прочитају Проглас или га објаве на екрану, а у онлајн и штампаним медијима да објаве

П Р О Г Л А С Детаљније


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481