Наше домаће ствари Мито и К – учитељ
Пуном паром у офарбану будућност
Борба за сваки рог,теле,краву,вакцину да се унапреди сточарство увозом из света. Наши бикови још нису стасали иако су добили минђушу.Прво високо стручни тим оде да види бика у акцији, онда се воде дежурни сточари на сајам у време бир-фестова да виде светску генетику. Рачун за 250 увезених јуница народу не положише. Колико их је остало и какви су резултати? Причали да су високог генетског кова да им ови продали најбоље што имају. Краве стране, а млеко домаће. Све намирено народним парама. Убедише сточаре да не излазе из штала јер не знају да добише „бесплатно“ за њихове паре. Добиће и камен и воду и гас и канализацију само да не излазе из штала.Ту је вама најбоље само ви не знате. Млеко са мирисом политике.
Фасадира се, раскопава главна улица па опет асфалтира, фарба се стварност прва, друга, трећа рука, поштен тендер на коме се зна победник. Нисмо ни знали да је нама будућност у донацијама и диносаорусима.По статистици диносити највише троши фарбе по глави становника на Балкану. Фарба се стварност, јер и успех спортиста зависи од боје на хали. Наши мостови се реновирају сваке године, а сваке треће проширују. Имамо градитеља за 21 век иначе би и данас преко брвна прелазили.
Народа све мање, а донација и власти све више. Опозиције нема боље је да сви будемо на власти. Подигнут нам је квалитет живота, а посла и пара све мање. Све уређено и чисто, а ми једва дишемо. Заборавили они кад су били нико и ништа.
Следи наставак
