медији, издаваштво, вести,
текстови који се пишу на терену, и објављују уживо, интернет додатак ресавског поштоноше
У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…
медији, издаваштво, вести, Ресавски поштоноша, вести из Свилајнца, Деспотовца и околине, СВЕ О РЕСАВСKОМ KРАЈУ
ВЕСТИ И НОВОСТИ ГОРЊЕ И ДОЊЕ РЕСАВЕ - ВАШ РЕСАВСKИ ПОШТОНОША mediji, izdavaštvo, vesti, Resavski poštonoša, resavski postonosa, vesti iz Svilajnca, Despotovca i okoline
Можда се уведе и слет и прогласи дан младости и беспослених у Дино ситију, а има их колко хоћеш. Од привредног постадосмо и туристичко чудо. Три дана да се слави. Деца из јаслица нових, да носе разнобојне балоне, као кад је отваран парк ЕУ. Већ вежбамо имамо искуства са мостовима по селима. Неће то бити злоупотреба деце сад ће то бити њихов дан, а не рођендан највећег сина диноситија. „Мркајац“ воли тај амбијент већ је био на оним слетовима и певао:лева, лева да се зна пионир сам ја. Е зато ће он одсада сваке године на програм у сити да пева. Очекује се и засађивање 50 садница букви чиме ће руководити млади горанин чика Тупко. Директно ће извештавати Твццвц, а први газетиста радиће интервијуе са младим горанима и значају букви и балвана за сити. “ Мркајац“ ће да пева одушевљеним гастарбајтерима коме гурају микрофон лажући их да је све ово у њихову част. Џабалук. Добро дошли на коктелирање о свом трошку, а власт ће да вам узме меру на порезима, прирезима, таксама, скупој води, све увећано неколико пута. И на ауто се плаћа порез. Платите драги земљаци па ајд назад на посао, а ми ћемо поштено распоредити између нас аминовањем 12 климоглаваша. Шаљите лову догодине ће бити спектакуларно за слетостарелог и напуштеног беспосленог ситија. Чекамо вас догодине са расветом, „Мркајцем“, за родјендан нашег визионара, а мож вас поздраве и Сулејман визионар и принц од Дедињски вис. За најрадоснији дан бина ће бити допремљена из Брисела спацијално са видео бимом и рефлекторима, а горе на небу има да се укаже лик нашега визионара како држи правог малог диносаруса.РП
Културно лето на улици-народни концерт у част слављеника Некада мрзитељи народне музике борци за пут у ЕУ посташе љубитељи медењака и певаљки па их све усред лета шаљу на село да сељацима улепшају дан и скрате досаду. Части власт за сигуран глас. Отварају се тргови, проглашавају шампуони лиге, у свако село гулашијада, па кркај и весели се. Дају се дипломе за врхунске куваре, медаље, а пекари што већи то бољи. Народ што оста по селима још дочекује власт, коље крмке, овнове, волове. Да ли то више нису јагњеће бригаде већ овновске и воловске. Кад је за народ власт не жали његове паре, за још мало од живота што остало. Обрали смо бостан још само колибче да се упали и готово. Напред се не види нико, а иза нико и ништа. Нови наш Сити диносаоруса не одустаје од културе све више запослених културно, а програм директорка држи у мали прс. Тур, тур, туризам се подразумева. Култура и туризам уличарски за народ.
Приреди се концерт на улици по жељи нашег генија за његов родјендан. Па неће ваљда сам да слави сви на трг ресавских рептила. Лично увелича „мркајски“ бард из Бабине бање послат од принца шутка од дедињски вис за свога пријатеља. Није га заборавио, колеге курсисти, мада овај наш сада ведри и облачи у науку о рептили и постао динусоуролог.
Татко ће по хануму на принца да однесе тендер. По програму ЦК и директорке сваке друге године гостује „славујски мркајац“ јер геније неће другог народњака. Колико то кошта, народ плаћа, а 12 климоглаваца по протоколу отпеваће песму срећан родјендан. Беше ту присутна и остала булумента све уз пратњу даме из мрака.
Лефкада. Са копном је спојено покретним мостом и тунелом испод мора. Због тога на ову, туристички недовољно развијену област, са дивљим али прелепим плажама долази све већи број туриста. На четири километара од највећег града, на острву Лефкаса, на брду налази се манастир Фанеромени.
Зоо врт манастира Фанеромени
Зоо врт манастира Фанеромени
ФОТО М. Ђ.
Подигнут је 1634 године и у више наврата је паљен и рушен. Има два музеја у којима се чувају ретки рукописи и предмети. У саставу манастира је и мини зоо врт, који је окружен бујном вегетацијом. Од манастира се пружа прелеп поглед на град и обалу. За вернике је обезбедјен велики паркинг који долазе у великом броју свих узраста.
Специфичност Лефкаде је боја мора, која са источне стране, која “гледа на копно” тамно је зелене боје, провидно, чисто и топло. Са те стране су места Нидри, Никиана, Лигниа и Порос. док су плаже шљунковите, са боровинм шумама или жалосним врбама, те маслињацима. Једна од најлепших плажа је Десими. Са западне стране море је бледо тиркизно, да би, даље и при већој дубини добило карактеристичну тамније плаву боју. Сва места на острву имају своје специфичности и дражи које вреди осетити, од плажа и пијаца, до локалних гостиона и ресторана, са пријатним и љубазним особљем.
Чланови Свилајначког Културно – уметничког друштва „Синђелић“ из Свилајнца, недавно су допутовали са петодневног наступа из Бугарске. Они су у Несебару на Међународном фестивалу фолклора игром представљали свој крај.
Синђелић представљао ресавски крај у Бугарској
Чланови овог ансамбла на путовање су кренули 20 августа, а у Несебару су их поред занимљивости краја, затекле и временске неприлике, које су се задржале три дана, кажу они. На фестивалу, разиграни играчи представили су се играма са Старе планине, која је на неколико фестивала посебно похваљена. Чланови ансамбла који је потекао из некадашње певачке групе „Поклич“ су се са фестивала вратили 25 августа пуни утисака, како кажу, ово је за њих било једно лепо искуство које ни лоше време није успело да поквари.
