Један од симбола Свилајнца улица Крива чаршија – Из историје Свилајнца

           Још 1820. године Свилајнац је почео да се формира по регулационом плану, којим су пројектоване четири главне улице које су остале до данас и које чине окосницу градског језгра. Права чаршија или Ресавска улица, данашња улица Светог Саве, Крива чаршија, касније Кнез Михаилова, а данас улица и Трг Стевана Синђелића, Господска улица сада Устаничка и Ресавски трг, некада Лазин а сада Трг хероја.

Крива чаршија.

Данашњи изглед

Припреме за културно лето на Тргу Стевана Синђелића.
Напуштени локали излепљени плакатима.
Два сува дрвета која већ годинама опомињу надлежне да уреде овај део улице.

            

           Крива чаршија са спомеником Стевану Синђелићу је и у туристичкој понуди општине Свилајнац. Повремено се сруши неки од старих локала у овој улици и изгради нови који се амбијентално не уклапа у стару архитектуру. Наравно, на овај начин нестаје аутентичност улице која је била трговачки и занатски центар вароши. У њој се налазе многобројне летње баште кафића а ту су и најекслузивније продавнице Свилајнца. На Тргу Стевана Синђелића се одржавају концерти и друге манифестације. Може се рећи да је ова пешачка улица једна од најпрометнијих у општини. У куповину долазе и житељи суседних општина. Слику ове улице руже и неколико напуштених локала који су излепљени разним рекламним материјалима. Најављена је и њена темељна рекострукција. Дотрајао је и велики мурал као и фасада некадашњег Хотела „Таково“. Собзиром на то да је велики значај улице за туристичку понуду општине могло би се закључити да се не поклања довољно пажње и у текућем одржавању. Оно што многе житеље изненађује је чињеница да два сува дрвета стоје већ неколико година непосечена како би се поново зеленилом уредио тај део улице. Може се рећи и да је такав поступак крајње неодговоран када се зна да се знатна средства улажу у туризам и екологију. При томе сведоци смо да су због реконструкције тротоара у улици Браће Југовића експресно посечена два вишедеценијска стабла липе и храста. Житељи улице револтирани су овим поступком власти а тврдња општинара да су то грађани тражили не одговара истини. На овим високим темпаратурама које се приближавају и до 40 степени њихов хлад био би спас за пролазнике али и оближње куће.

           Овим текстом желимо да подсетимо надлежне у општини да је још 1820. године Крива чаршија била једна од најуређенијих и најзначајних улица и да је Свилајнац тада израстао у трговачки и занатски центар Ресаве.

Р. П.

Стари и нови храст

             Запис Стари храст у Марковцу налазио се недалеко од ауто пута Београд – Ниш. Постао је одредиште за скретања према Свилајнцу, Рачи, Марковцу и другим местима. Ресторан у његовој близини носи име „Стари храт“ и омиљено је одмориште за туристе који долазе из далека.

Храст који је пао у Марковцу.
Нови храст који је засађен након пада старог.

            Времешни храт је дотрајао и пао, али је у близини посађен нови који је почео да доминира величином. Остатци старог су остављени на месту где је и пао.

             Нажалост у Свилајнцу у улици Браће Југовића је посечен храст стар преко 40 година због изградње тротоара. Није угрожавао стари добро очувани тротоар нити саобраћајницу. Остаје нејасно коме је стало да га посече када се зна колико свако дрво значи за чистију и здравију околину. Некада су се домаћице одмарале у његовом хладу по повратку са пијаце. Данас када темпаратуре достижу и 40 степеи у хладу усијани плочник више није место за предах. Долазила су и деца из вртића да се упознају са овом врстом дрвета.

Храст у Свилајнцу који су посекли.

              У другим још прометнијим улицама у центру општине сува стабла стоје и по неколико година. То општинарима несмета а ружи слику општине која много улеже у туризам.

Р. П.

 

Искривљени саобраћајни знаци

             Знаци на којима се налазе упутства за паркирање постављени су у ужем центру општине Свилајнац. У улици Браће Југовића два таква знака накривљена су у лево. Радници су их вероватно добро поставили али шта се десило касније остаје непознаница.

            Када је реч о саобраћајним знаковима уопште уништавају се исписивањем графита, лепљењем огласа или  политичким порукама. Често саобраћајни знаци зарасти у коров или грање па се и невиде.

             Да ли ће и када наведена два саобраћајна знака бити поправљена видећемо у наредном периоду. У сваком случају руже слику улице која је недавно добила нови тротоар, а изгубила да непотребно посечена дрвета липу и храст.

Р. П.

Oтворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ у селу Хајдучица

          На дан храмовне и сеоске славе Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула 2021. године, у манастиру Хајдучица у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Детаљ са изложбе.

           Повод за отварање изложбе је био обележавање стогодишњице од почетка колонизације српских добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније у Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију. Најинтензивније досељавање је били између 1921. и 1923. године.

          На отварању изложбе говорили су Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“ и Никола Дангубић, потпредседник Удружења Добровољци – Хајдучица 1921-2021.

          Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ уз стручну подршку историчара др Милана Мицића.

 

Р. П.

Стари ,,моћни“ фића

Био је у саставу возних паркова полиције, домова здравља, електродистрибуције и великог броја домаћинстава. Данас га многи чувају и одржавају. Неки су пропутовали целу Европу са њим.

            Нека и ове фотографије буде носталгију код оних који су га возили. У шали се говорило да делова за фићу има и на трафикама.

Фото: Б. Петаковић

Mошти Свете Огњене Марије у Тропоњу

Mошти Свете Огњене Марије у село донео је Архимандрит Методије из манастира Прохор Пчињски. Мештани су дочекали мошти у цркви која носи њено име где ће преноћити.

Црква у Тропоњу и дочек моштију.

 

На дан славе цркве у Тропоњу од 8 и 30 часова служиће се литургија.

 

 

Фото: Д. О.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107