Категорија: Историја

Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

Филм – ,,Српски добровољци Великог рата“

Р. П.

           Коњички спорт и љубав према одгајању расних коња у Ресави, има своју традицију, зна се да је Димитрије Катић, домаћин и народни посланик из Црквенца имао галопере крајем 19 века.

Ждребица „Вила“ победила у Крагујевцу

            Домаћин Петроније – Пера Вићентијевић из Црквенца 1883- 1957 године је био заљубљеник у коње, енглеске полукрвне и пунокрвне које је чувао и одгајао око 1906 – 1914 године на свом имању. Стечено искуство у тренингу коња је показао у галопском спорту на хиподромима у Крагујевцу и Београду где је са полукрвном омицом – ждребицом „Вилом“ постигао запажене резултате . Већ у првим стартовима 1910 -11године са омицом „Вилом“ остварио је пласман на тркама у Крагујевцу,на хиподрому „Михајловац“, а онда се у Београд такмичио са грлима из читаве краљевине. На хиподрому „Бањичко поље“ 22.априла 1912 године уз присуство његовог величанства краља Александра у трци четворогодих омица на 2000 метара у јакој конкуренцији „Вила“ је стигла трећа са јахачем Н.Ракетићем, награда је била100 динара, иза победнице „Булке“ власника мајора Ж. Митровића из Београда, која је награђена са 1200 динара, и друге омице „Анчи“ мајора Ђ. Крстића из Краљева која је добиланаграду од 300 динара. Омица „Вила“ из Црквенца домаћина Пере Вићентијевића пружила је снажан отпор омицама вишеструким победницама на тркама у Београду и осветлала образ штале и целе Ресаве. Квалитетан рад, одгој , исхрана и добри услови у штали домаћина дали су веома добре резултате. Већ 6.маја 1912 године био је велики „обрачун“ у Крагујевцу, на хиподрому „Михајловац“ који је за „Вилу“ био домаћи терен. Одгајивачка трка за сва мушка и женска грла са навршене четири године па на више одржала се на стази од 1800 метара са једном препреком. Веома добро припремљена кобила „Вила“ Петронија-Пере Вићентијевића из Црквенца, била је жељна реванша и стигла је прва, награђена је са 300 динара, друга је била „Лоза“ Влаје Цветковића из Лапова, са наградом од 150 динара,а трећа „Анчи“, велика ривалка у Београду где је била друга испред „Виле“, коњичког мајора Ђорђа Крстића из Краљева,коме је припала награда од 100 динара. У трци је учествовало 13 најквалитетнијих грла . Ово успех „Виле“ је одјекнуло у коњичким галоперским круговима, да се квалитет „Виле“ доказао у најјачој конкуренцији, а из штале домаћина из Ресаве.

          Кобила Вила је тако стекла право да трчи и у највећој трци сезоне „Дербију“ 1912 године у најјачој трци четворогодаца у држави. У конкуренцији таквих одгајивача и грла, Владе Рибникара са „Вуком Мандушићем“, „Булке“, мајора Ж.Митровића из Београда, „Кадије“ својина Чолак Антића из Београда, „Зечко“, одгајивача Ж. Симића из Селевца, „Агнеса“, својина Капетана М.Жујевића из Ниша и других. После овако великих успеха са кобилом „Вилом“ тркачка штала Петронија-Пере Вићентијевића из Црквенца постала је препознатљива у коњарском спорту широм Србије.Пера са оцем Павлом је поседовао 25 хектара првокласне земље ,настале крчењем храстове шуме са леве стране пута за Свилајнац. Био је учесник у великом рату 1912-18 године, у коме је био рањен од бугарског ножа у врат. Напредни домаћин у селу, следио је пут задругарства који је трасирао Димитрије Катић оснивањем прве Земљорадничке задруге у Црквенцу и Ресави 1897 године.Као врстни виноградар био је један од оснивача Виноградарско – Воћарске Задруге 1929. године и члан управног одбора који је изградио подрум у селу.

М. Спасојевић