Категорија: Вести из Свилајнца, Деспотовца и околине,

             Пијачни леп дан, субота 19.02 2022. године, паори паркирани на тротоарима магистралног пута Свилајнац – Деспотовац. Било је ту и регистрованих пољопоривредника у Одељењу за пољопривреду општине. Иако је гласноговорник за микрофоном позивао на достојанство и ред блокирани су тротоари, са око 60 трактора, као и прилаз Природњачком центру, главној туристичкој атракцији Свилајнца. На улаз је чекало неколико аутобуса и аутомобила.

            Међу незадовољним пољопривредницима било је и гостију из Марковца, Раче, Баточине… Како то да је „спонтани“ скуп организован баш кад је дељено вештачко ђубриво код силоса и кад је гласноговорник обилазио и позивао по селима. Поједини сељаци нису позивани па се стиче утисак да је скуп био за одабране, а неки иду толико далеко да кажу да је „наручен“. Од кога и зашто за сада је непознато.

                Много оправданих примедби су изнели паори за микрофоном, постављајући услове држави да реагује у наредних неколико дана, а за следећу суботу је заказан нови протест. Све примедбе, у стихијском и несистематизованом наступу односиле су се на: скупо гориво, вештачко ђубриво, ниску цену откупа млека и житарица и повећање субвенција по хектару. За све то време нико није формулисао примедбе због којих се протестује нити је прецизирано коме ће се оне евентуално послати. Одређена средства за пољопривреду издвајају општина, Министарство пољопривреде и Министарство за бригу о селу. То би могле бити адресе од којих би се и почело са слањем својих захтева. Овако све је остало у етру као после радио емисије. Свилајнац је успешно учествовао и добијао награде на Новосадском пољопривредном сајму, као и на Ресавском пољопривредном сајму.

                   Да ли се то „новокоалициони“ нису добро разумели, или је протест спонтано „зачет“ иза леђа у кабинету? Ко љуља недоношче када је све било „испланирано“, нова власт зачета у љубави из интереса, како објавише челници својим бирачима да је то за њихово добро. Ништа тако брзо не престаје као лажна љубав . Људи се питају ко је љуљао ово пољопривредно „газдинско“ недоношче баш на пијачни дан када има највише народа на Биџиној „обилазници“ са четири траке, а у средини руже чекају да процветају.

               Тамо негде је почео предизборни скуп, а овде се „догодио спонтани“, на Ресави регулисаној са заливањем на дугме. Чудно баш пред априлске изборе, а заказан је и свеопшти протест пољопривредника у држави. Да ли то неко одавде хвата прикључак и за неку другу страну?

             Нелогично је да се протествује у општини којој је обећано 50 милиона евра за канализацију, пречишћавање отпадних вода, заобилазница и коначно мост преко Велике Мораве, као део Аутопута „Карађорђе“.

                  Све ово је могло без протеста по улицама, већ разговором у салама без трактора са онима који су могли да дају поједине одговоре или да упуте „организатора(е)“ коме да се обрате. Како ће на овакав протест реаговати локална власт, која реагује на сваку критику, показаће изборна кампања.

           У Црквенцу питомом ресавском селу Димитрије Катић народни трибун засејао је семе задругарства. Основао је прву Земљорадничко – кредитну задругу у Ресави 31.марта 1897. године са 26 чланова. Европом се ширио свеопшти покрет универзалних вредности, задругарство је мењало односе и привлачило широке народне масе на селу. Удруживали су се у задруге и сви су били једнаки, један задругар један глас, слога и рад за сигурност својих фамилија. Градили су своје задружне домове за пример као добри домаћини, били су најлепше и највеће грађевине у градовима и селима.

           Димитрије Катић, народни трибун из Ресаве, био председник Скупштине Србије 1891/189. године. Његова унука професорка Радмила Катић, завршила је на Сорбини француски језик и књижевност, поконила је портрет свога деде на стогодишњицу школе у Црквенцу. Портет 70/50 центиметара уље на платну аутора је Ивана Генералића и високе уметничке вредности.

            У Црквенцу је изграђен задружни дом 1897. године који је био понос села.У приземљу је био магацин за откуп производа, а на спрату су две канцеларије и сала за окупљање задругара. Испред су одржаване изложбе крава јер је сточарство било веома развијено домаћини су држали племените расе. Примило се семе задругарства као мало где у Србији. 

           И дође земан морало се војевати за крст часни и слободу златну, оставише се задругари рала и мотике, фамилије своје и узеше пушке да турке отерају, а онда голгота преко Албаније до Солуна 1914-1918. године када кренуше у победу и слободу. Није се вратило њих 82 ратника из села који су пали на ратиштима створивши нову државу Југославију. Задругарство и задруге су биле локомотиве развоја земље која је пострадала у рату. Заједништво, поштовање и слога сједињени у сиромаштву радили су за бољи живот и будућност својих фамилија. Земљорадничко кредитна задруга је повећавала број чланова, имала и своју књижницу, учило се и видале ране. Учитељ Никола Костић 1909. године основао је Потрошачку задругу по угледу на Светозара Марковића који је био први у Србији 1871. године видео шансу за свој народ . Оснивају се и нове задруге у селу Земљорадничко-воћарско виноградарска 1929. године са 62 задругара из Црквенца и околине. Избројаше милион чокота винове лозе добише кредит за изградњу подрума капацитета прераде грожђа од 100 вагона. Подизани су нови засади у ресавском виногорју тако да се бележи 1960. године три милиона чокота. Подигнут је стандард живљења, ђаци ишли на факултете. У селу је радила читаоница, апотека и сеоско купатило, користили су га грађани, а за ђаке је бесплатно. Земљорадничко набављачку задругу 1936. године оснивају у селу са 340 чланова. Било је 60 жена које на челу са унуком Димитрија Катића, Момчилом изграђују задружни дом велелепне архитектуре са пространом салом на спрату која је омасовила културни живот, неговање обичаја, чување традиције. Омладина се дружила и организовала забаве. У селу су постојале и Пчеларска задруга, Земљорадничко млекарска задруга, штале су биле пуне. Сточарска задруга је поседовала приплодног бика Сименталске расе. Такође су постојале Дрводељска задруга са гатаром, Риболовачка задруга после 1950. године се бавила привредним риболовом ловило се мрежама на Великој Морави. Сложно задружно село Црквенац је монографија о селу коју је написао хроничар Ресаве Миша Милојевић,наш житељ. Задруге и задругари у слози организовано 1920. године почели су са сакупљањем прилога за изградњу цркве у селу. За Велику госпојину 1929 године је освештана. Потомци су формирали Земљорадничко – виноградарско – воћарску задругу 2020. гододине „Црквеначки чокот“ после много година по угледу на своје славне претке. Данас је стање у селу суморно кад се тиче имовине задругара подрум са традицијом је продала на лицитацији држава. Поред два задружна дома у селу задругари су на улици јер стари из 1897. године припада од 1955. године Свилајначкој задрузи, а други дом из 1936. године је у власништву општине, данас задругари своје састанке одржавају у кафани. Потомци имају велику обавезу да наставе са традицијом задругарства и врате зној предака тамо где припада, селу и задрузи „Црквеначки чокот“ редним наследницима. Задругари Ресаве, потомци који сте свуда по свету срећан вам Јубилеј 125. година од формирања прве задруге. Црквенчани,чувари традиције својих предака, срећно.

Мирољуб Спасојевић председник скупштине удружења Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац 2022. године.

          У Црквенцу задружном селу виноградари су дали узорке својих вина на дегустацију и оцену пред комисијом за оцену квалитета из бербе 2021. године.Традиција се негује и чува о Светом Трифуну заштитнику виноградара и винара.

            Преци су били напредни и вредни па су пре 125 година 31. Марта 1897 године основали Земљорадничко кредитну задругу са задружним домом на челу са Димитријем Катићем која беше прва у Ресави. Виноградарско Воћарску задругу су 1929. године 62 вредна задругара из Црквенца и околине због потребе да из својих винограда прерађују грожђе изградили су подрум који је био перјаница развоја виноградарства у Ресави. Три милиона чокота је било 1960 године. Потомци вредни чувари својих винограда и подрума ове године су на увид комисији дали 52 узорка вина која се оцењују по категоријама. Комисија обилази домаћине и из судова узоркује вина. Ове године у категорији Бела вина: прво место је припало Срби Милошевићу оцена 18.00, друго Зорану Катићу оцена 16.50, а два трећа Добрица Симоновић и Владан Милетић са оценом 15,00. Категорија Ружица вина: прво место Ивица Тошић оцена 17.00, други је Дејан Катић оцена 16.50, а трећи Владан Милетић оцена 16.30. Розе вина: прво место је освојила Земљорадничко воћарско виноградарска задруга „Црквеначки Чокот“ основана 2020. године, која је обрађивала изнајмљени виноград, са оценом 16.50, други је био Ненад Ватић оцена 16.20 а трећи Ивица Тошић оцена 16.00. У категорији Црна вина: прво место освојио је Зоран Јовичић са оценом 19.00, два друга места Иван Ђорђевић и Ивица Тошић са оценом 18.50 и треће место Милош Протић са оценом 18.00. По оцени комисије 2021. године је била благородна са веома добрим квалитетом и здравим грожђем. Оцењени квалитет домаћих вина је на завидном нивоу, а висок проценат шећера у шири је допринео да ове године црна вина буду најквалитетнија група са највише узорака, чак 22 што је допринело оштрој конкуренцији али и утисак где се пију најбоља вина и код којих домаћина ове године. Комисија су чинили Миленко Марић, дугогодишњи директор Подрума „Навип“ Крњево са огромним искуством и знањем као и први технолог подрума „Радовановић“ Крњево Дарко Богдановић су оценили вина и одали признање виноградарима за уложени труд, рад али и знање које су уложили ове године да уживају у своме вину са фамилијом и пријатељима. Сваке године и виноградари из околине, Свилајнца, Витанца, Деспотовца, Великог Поповића, Марковца, Гложана доносе своја вина на оцењивање. Ове године је било 36 узорка које је комисија такође оценила. Категоријa Бела вина: први је Драган Петровић из Гложана са оценом 17.50, код Розеа: Владан Вујчић из Свилајнцаоцена 17.00. У категорији Ружица вина: први је Дејан Милуновић из Свилајнца оцена 18.50, други Ненад Радојевић из Свилајнца оцена 17.00 и Иван Милошевић Гложане оцена 17.00, трећи Дејан Ђорђевић Црквенац оцена 16.00 и у категорији Црна вина: прво место Дејан Милуновић из Свилајнца са високом оценом 19.00, док је други Зоран Радовановић, Свилајнац оцена 18.00, а Драгослав Радојковић из Великог Поповића и Јовица Нешић Свилајнац треће место са оценом 17.50.

Свим виноградарима организатори Земљорадничко- виноградарско – воћарска задруга и Удружење Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ из Црквенца честитају славу Св.Трифун и желе добро здравље, родну и берићетну годину.

Председник Удружења Воћара и виноградара „Димитрије Катић“ Црквенац – Свилајнац Мирољуб Спасојевић

 Фото: Д. Станисављевић