Култура и образовање
Упис студената у току школске 2021/2022 године на Факултет за пословне студије и право и Факултет за информационе технологије и инжењерство из Београда
врши се на студијске програме:
ПРАВО,
ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА
МЕНАЏМЕНТ
БЕЗБЕДНОСТ
ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И
ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ
Први уписни рок је од 13.05.- 12.06.2021.
и 21.06.-03.07.2021.
Све информације на телефон: 062 80 91 530 или
у Канцеларији Свилајнац, Тржни центар Европа локал 8д.
Kучево, 3. фебруар 2021.
Енергетска ефикасност Центра за културу “Драган Кецман” у Кучеву унапређена је уз подршку Краљевине Норвешке преко пројекта “Норвешка за вас – Србија”.
Радови на објекту саграђеном деведесетих година прошлог века, обухватали су санацију равног крова, замену столарије, реконструкцију котларнице и уградњу система за дојаву пожара. Тако су побољшани услови за рад и боравак 230 корисника културног центра, десет радника бибилотеке, 120 чланова три фолклорна ансамбла, 30 чланова хора и 30 чланова уметничког клуба, али и готово 15.000 грађана Кучева којима је ово кључни објекат културе.
“Краљевина Норвешка помогла нам је да унапредимо енергетску ефикасност Центра за културу, а ова подршка нам је од изузетног значаја. Боравак у објекту је сад побољшан за све грађане који га користе за различите културне активности, а све уштеде користићемо за даље одржавање објекта”, рекао је председник општине Кучево др Иван Рајичић.
Укупна вредност радова била је око 110.000 евра, од чега је Краљевина Норвешке издвојила око 100.000 евра, а општина Кучево око 10.000.
“Подршка Краљевине Норвешке допринеће значајном смањењу трошкова грејања, а уштеде ц́е бити искоришц́ене за финансирање активности везаних за културу, ради унапређења квалитета културног живота у Кучеву. Уградњом система за дојаву пожара повец́ана је безбедност зграде, корисника и посетилаца”, каже в.д. менаджерке пројекта “Норвешка за вас – Србија” Милица Дошеновић.
У склопу примене принципа доброг управљања, које се спроводе у сарадњи са програмом Сwисс ПРО, општина Кучево донела је одлуку да средстава добијена уштедама оствареним подизањем енергетске ефикасности буду употребљена за редовно одржавање и модернизацију објеката, као и унапређење постојећих и развој нових садржаја које ће грађани бирати кроз анкету.
Пројекат “Норвешка за вас – Србија” има за циљ да допринесе равномерном друштвено-економском развоју у Србији кроз повећање могућности запошљавања, посебно рањивих и маргинализованих група, подршку социјалној кохезији, унапређење локалне инфраструктуре, подршку интеграцијама Републике Србије у Европску унију и јачање информационе безбедности Владе Републике Србије. Пројекат је учествовао и у јачању здравственог система за одговор на пандемију ЦОВИД-19. Пројекат финансира Краљевина Норвешка са 8,7 милиона евра, а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).
Foto: UNOPS
Kontakt osoba za više informacija o projektu:
Petar Janjatović
Menadžer za komunikacije
Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge – UNOPS
+381 (0) 63 862 2780
У галерији Центра за културу у Деспотовцу традиционално је обележена слава сликара Свети Лука и отворена изложба „Јесењег салона“. Свечану академију увеличао је хор из Деспотовца, а присутне је поздравио председник Удржења Љубиша Радојковић – Бишко. Колачар је била Марина Димитријевић, а колачар за следећу годину биће Славића Марковић. Међу присутнима су били сликари Влатка Миленковић, Момчило Вуксановић – Мома Брада, Милица Вуксановић, Весна Алексић, Мален Јанковић, Ацо Стојадиновић, Баја, Нена, Снежана Милић. Посетиоцима су представљена ликовна дела чланова Удружења.
У пријатној атмосфери сликари су обележили своју славу и правили планове за будући рад.
М.С.
Фото: М. Јаблановић
Центар за истраживање „Ресава“ Свилајнац
У просторијама центра, уз поштовање свих епидемиолошких мера, на Дан слободе у Другом светском рату говорио је Никола Станковић, професор и публициста, дугогодишњи друштвени радник и истраживач. У врло надахнутом обраћању са пуно детаља Станковић је испричао ток ослобађања и ситуацију у окружењу.
У Свилајнац су 8.октобра 1944. године око 16 часова ушле руске трупе оклопно моторизоване јединице из правца Жабара и ослободиле га без икаквог отпора. Ослободиоци су дочекани од стране одушевљеног народа, а збринути су рањени и војска.
Преко Велике Мораве у Лапову на железничкој станици су биле стациониране немачке трупе у повлачењу из Грчке. Руске „каћуше“ су са Гушевачког брега из Црквенца гађале железничку станицу у Лапову и пресецале пут повлачења. Захваљујући дејству „каћуша“ онемогућено је и веће бомбардовање Свилајнца од стране Немаца. Истовремено се убрзано, за четири дана, градио дрвени мост на Великој Морави према Марковцу како би се пребацили тенкови и друга тешка оклопна возила „Црвене армије“ за ослобођење Београда. Тада је теже рањен дописник руске „Правде“ Димитриј Писхаров који је умро у Луковици где је и сахрањен.
Формирани су и први Народно ослободилачки одбори. У Кушиљеву председник је био Стојимир Стојановић, отац народног хероја Лазара Стојановића, командира Ресавске партизанске чете, а секретар свештеник Вук Бјелојевић. За председника у Свилајнцу изабран је Благоја Јоксимовић, а за секретара Михајло Филиповић земљорадник. Ослобођењем стекли су се услови за обнову земље и само је слога могла да донесе боље сутра.
До јануара 1945. године у јединицама на фронтовима широм Југославије се нашло око 1600 Ресаваца. Погинуло је преко 400 родољуба, а највећи број је био у саставу 20. Романијске, 16. Муслиманске и 12. Мајевачке бригаде и 23 Српске ударне бригаде.
Публициста Станковић је нарочито указао на потребу чувања и неговања традиција ослободилачких ратова из оба светска рата. Оценио је да се после одређених политичких промена у Србији после 2000.године све мање обнављају и подижу нови споменици, као и да се гасе манифестације којима су се обележевали значајни датуми у општини Свилајнац.
Због великих жртава и материјалних разарања неопходно је неговати традицију ослободилачких ратова, нарочито за млађе генерације, јер су се наши претци увек борили на страни победника.
Видео прилог са обележавања Дана ослобођења Свилајнца у Другом светском рату налази се на yu tube.
Фото: И. В.
М. С.
На тргу Војводе Синђелића у Свилајнцу 10. октобра свечано је отворена је 25. „Црквеначка палета“ уз учешће ресавских сликара Удружења „Манасија“ Деспотовац – Свилајнац. Присутне је поздравио Мирољуб Спасојевић, домаћин и организатор подсетивши да је 1996. године радни колектив Подрума „Навип“ у Црквенцу примио сликаре који су учествовали на првој ликовној колонији и годинама био њен домаћин. Рад се одвијао у винској сали, селу, а често у току трајања од пет дана и крај Мораве код Миљковог Манастира у школском дворишту, виноградарским колибама. Посебну улогу су имали ресавски сликари у њеном развоју и трајању којима се посебно захвалио на дугогодишњем одрицању, уложеном труду и раду, дружењу са радницима и мештанима Црквенца.
Уметност је та која оплемењује људе и просторе, а ето ми смо имали среће да током ових година, 25. година дочекујемо многе сликаре, људе добре воље и ствараоце који су оставили дубок траг као у ретко којем селу. Свилајначки сликар Зоран Димитријевић – Сарага је био од почетка и кум је сликарској колонији „Црквеначка палета“. Момчило Вуксановић, Мома Брада отворио је рад 25. „Црквеначке палете“ на којима је и сам учествовао свих ових година, пожелевши свим учесницима добродошлицу и успешан рад. Указа је на чињеницу да се ове године одвија у посебним условима, због пандемије „Ковида 19“. Сликари храбро чувају традицију. Штафелаји, сликарска платна, боје и четкице на Тргу Војводе Синђелића су привукле велику пажњу деце и пролазника док су Мален, Снежа, Дане, Баја, Нена, Славиша, Бишко, Мома са својим унуцима близанцима Сашом и Алексом , повлачили четкице остављајући траг спектра. Деца су прилазила носећи платна, а сликари су отворили својеврсну радионицу нудећи им да виде лепоту боја и осете мирис боја.
За 25. Година учествовало је преко 150 сликара из Србије међу којима професори Емило Костић, Вјекослав Ћетковић, Здравко Вучинић, Милица Којчић, Боро Ликић, Зоран Матић , Војислав Јакић и Слободан Поповић – Дане из Деспотовца од почетка. Сликарска колонија је у неким годинама имала међународни карактер уз учешће сликара из Русије, Белорусије, Бугарске, Индије, Филипина, Тајланда, Египта, Црне горе, Републике Српске који су имали прилике да дегустирају ракију од шљиве ранке из Ресаве. Сликари су свој рад наставили у дворишту основне школе у Црквенцу која ће од идуће године бити домаћин „Црквеначке палете“ уз помоћ кадрова ОШ „Јован Јовановић – Змај“ из Свилајнаца . Дружење је увек занимљиво међу сликарима тако беше и ове године са новинаром и књижевником Синишом Ристићем из Пожаревца који је уз звуке фруле обогатио атмосферу на 25. Ликовној колонији „Цркваначка палета“ 2о2о године.
Фото: Д. Станисављевић
Текст: М.Спасојевић
Преузето из листа ,,Таблоид“
Цвеће на спомен плочу палима у НОБ-у
У Црквенцу у организацији Месног одбора СУБНОР-а делегација у саставу: Станиша Исаковић, Ранко Симоновић, Милан Ракић и Мирољуб Спасојевић положила је венац на спомен плочу у центру села. Спомен плоча је подигнута у част палих бораца за слободу у Другом светском рату. Била је ово прилика да се подсетимо њиховог јунаштва, на чијим примерима треба да се васпитавају генерације које долазе.
Р. П.
Р. П.
Награда „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије за укупан допринос српској књижевној сатири припала је Радивоју Бојичићу (1949) из Београда, сатиричару и главном уреднику „Јежа“ и Ненаду Нецићу (1962), дипл.правнику из Свилајнца, аутору сатиричних романа.
Признања, плакете и ликовни портрет Радоја Домановића, добитницима су уручена на свечаности у Удружењу књижевника Србије 18. фебруара.
Ненад Нецић аутор је романа „Најезда пацова“ и „Парк кајмана“. У књизи „Најезда пацова“ задире у област моралних вредности и разоткрива духовну драму, како појединаца тако и друштва у целини у двадесетом веку. Ово дело је метафора живота присутног у једној вароши и заслужује пажњу читалаца који могу извући доста поука. У роману „Парк кајмана“ аутор превазилази локалне оквире и нарацију шири на глобалном нивоу.
Награда Ненаду Нецићу биће велики подстицај за његово даље књижевно стваралаштво.
Целу радио емисију ,, Знак на путу ка новом јутру и дану“ , у којој је гост био Ненад Нецић, можете преслушати овде.
Р. Ђ.
У петак, 14. фебруара, у 19 часова кренула је пешачка литија из Београда, од цркве Светог Марка, у организацији Студентског клуба Правног факултета. Крајњe одредиште литије био је Орашац, место подизања Првог српског устанка, а рута којом се ишло дугачка је преко 70 километара. Благослов овом подухвату студената, средњошколаца и српских родољуба упутио је Патријарх српски Иринеј.
Ка самом Орашцу запутило се нешто више од 50 људи, док је стотинак грађана испратило ходочаснике до Вождовачке цркве, након чега је литија наставила путем Кумодрашке цркве, Рипња, Раље, манастира Тресије, те 15. фебруара око 21 час стигла у Орашац.
Мотиви литије били су подршка српском народу и Цркви у Црној Гори, на Косову и Метохији, као и у свим српским земљама, а захтев учесника је био да се раскине уговор из 2014. године на основу којег се дипломатама Мила Ђукановића омогућава смештај у преко 40 српских амбасада. Литија је окончана молебаном у Орашцу, говорима учесника литије у Марићевића јарузи и песмом Сини јарко сунце са Косова, праћеном величанственом бакљадом.
„Изузетно ми је драго због тога што је српска омладина уз српске родољубе кренула на овај изазован пут. Сви смо пошли са истим циљем – да пружимо подршку нашем народу у овом изузетно захтевном периоду, када треба да покажемо јединство и снагу народа. Људи који су спремни да у фебруару по асфалтном путу препешаче више од 70 километара јесу и садашњост и будућност нашег народа. Поносан сам што сам имао ту част да проведем 30 сати са личностима најразличитијих усмерења, занимања, које имају огромно срце и храброст. Имали смо прилику да видимо многобројне природне лепоте које красе нашу Србију, људи су нас срдачно поздрављали док смо пролазили, а домаћини најтоплије дочекивали. Споменуо бих и то да су нас пратила три пса све до Орашца. Један је кренуо још из Кумодража, док су се два придружила у Рипњу. На овом путу смо сви упознали неке нове људе којима ћемо се при будућим сусретима радовати као најмилијима. Да бисмо били спремни да бранимо интересе нашег народа, битно је да осетимо делић онога што је наше претке водило ка успесима. Надам се да ће вам моје фотографије бар мало приближити овај подухват, као и да буђење народа тек почиње.“, поручује Јован Михајловић, фотограф литије и студент Факултета драмских уметности.
ФОТО: Јован Михајловић
