Хроника |

ПРЕДАВАЊЕ ДР МИЛАНА МИЦИЋА – Ратни добровољци несрпске националности у Великом рату (1914-1918)

06/11/2019 Admin Leave a comment

У понедељак, 04. новембра 2019. у просторијама Историјског архива Града Новог Сада, Удружење ратних добровољаца 1912 – 1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ из Новог Сада организовало је предавање књижевника и историчара др Милана Мицића на тему Ратни добрвољци несрпске националности у Великом рату.

У поздравној речи Дарко Милојковић, председник Удружења Обилић 1912-1918 и Дејан Сабадош, члан Управног одбора Удружења истакли су да је вечерашње предавање још једно у низу предавања којима Удружење Обилић чува од заборава јуначке подвиге нашег малог народа и витешких предака, који су успевали да стигну и да утекну и на страшном месту да опстану.

Књижевник и дугогодишњи неимар на пољу очувања и промоције српске културне и историјске баштине, др Милан Мицић, подсетио је да је пут добровољачког покрета борбени пут хероизма искрених родољуба и потресно страдање једне младости против силног непријатеља, те да је српска војска кроз Балканске ратове платила највећу могућу цену за слободу целог српског народа која се мерила не у динарима и злату, већ у милионима жртава слободом занесених српских младића. Српски добровољачки покрет, специфичан по карактеру, посебно се развија 1916. године када је Србија била окупирана. Ратни морал и ратна етика, али и начин на који су добровољци живели у мирнодопским условима и високо морално начело које су са собом носили, учинили су да српска војска ужива велики углед у свету, те јој се прикључује велики број добровољаца других националности: Италијани, Чеси, Словаци, Муслимани, Румуни, Аусталијанци, …. Тако је 1917. године Прва српска добровољачка дивизија бројала 13 066 војника, од чега је било 12 313 Срба, 348 Хрвата, 121 Чех и 87 Словенаца.

Избегавајући да овога пута говори о појединачним случајевима, Мицић је нагласио да је постојао јак чешки елемент у српској војсци. Наиме, Чеси су се борили у саставу српских јединица 1914-1918, на Добруџи 1916 и на солунском фронту, а поједини Чеси припадници српске добровољачке дивизије постали су генерали у чехословачкој војсци између два светска рата и остварили завидне војничке каријере. Касније формирана чехословачка легија била је бројна формација која се борила и на италијанском и француском фронту. Данас у Чехословачкој постоји друштво које се бави неговањем традиције чехословачке легије, унутар које посебно место заузимају Чеси који су се борили у српској војсци.

Мицић је нагласио да, када се говори о српском добровољачком покрету, свакако треба говорити и о добровољцима несрпске националности, јер су они наш мост према тим народима.

Водитељ програма је био Драган Видојковић, потпредседник Удружења ,Обилић 1912-1918.

У уметничком делу програма учествовао је Андреј Јанка, фрулаш и гајдаш из Новог Сада.

Јованка Иванишевић

Извор: ВОЈВОЂАНСКЕ – ВЕСТИ СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

Филм „Српски добровољци Великог рата“ са поднасловом „Споменици Српским добровољцима Великог рата“

11/10/2019 Admin Leave a comment

Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

Филм – ,,Српски добровољци Великог рата“

Р. П.

Коњички спорт и љубав према одгајању расних коња у Ресави

03/10/2019 Admin Leave a comment

Коњички спорт и љубав према одгајању расних коња у Ресави, има своју традицију, зна се да је Димитрије Катић, домаћин и народни посланик из Црквенца имао галопере крајем 19 века.

Петроније – Пера Вићентијевић у младости

Ждребица „Вила“ победила у Крагујевцу

Домаћин Петроније – Пера Вићентијевић из Црквенца 1883- 1957 године је био заљубљеник у коње, енглеске полукрвне и пунокрвне које је чувао и одгајао око 1906 – 1914 године на свом имању. Стечено искуство у тренингу коња је показао у галопском спорту на хиподромима у Крагујевцу и Београду где је са полукрвном омицом – ждребицом „Вилом“ постигао запажене резултате . Већ у првим стартовима 1910 -11године са омицом „Вилом“ остварио је пласман на тркама у Крагујевцу,на хиподрому „Михајловац“, а онда се у Београд такмичио са грлима из читаве краљевине. На хиподрому „Бањичко поље“ 22.априла 1912 године уз присуство његовог величанства краља Александра у трци четворогодих омица на 2000 метара у јакој конкуренцији „Вила“ је стигла трећа са јахачем Н.Ракетићем, награда је била100 динара, иза победнице „Булке“ власника мајора Ж. Митровића из Београда, која је награђена са 1200 динара, и друге омице „Анчи“ мајора Ђ. Крстића из Краљева која је добиланаграду од 300 динара. Омица „Вила“ из Црквенца домаћина Пере Вићентијевића пружила је снажан отпор омицама вишеструким победницама на тркама у Београду и осветлала образ штале и целе Ресаве. Квалитетан рад, одгој , исхрана и добри услови у штали домаћина дали су веома добре резултате. Већ 6.маја 1912 године био је велики „обрачун“ у Крагујевцу, на хиподрому „Михајловац“ који је за „Вилу“ био домаћи терен. Одгајивачка трка за сва мушка и женска грла са навршене четири године па на више одржала се на стази од 1800 метара са једном препреком. Веома добро припремљена кобила „Вила“ Петронија-Пере Вићентијевића из Црквенца, била је жељна реванша и стигла је прва, награђена је са 300 динара, друга је била „Лоза“ Влаје Цветковића из Лапова, са наградом од 150 динара,а трећа „Анчи“, велика ривалка у Београду где је била друга испред „Виле“, коњичког мајора Ђорђа Крстића из Краљева,коме је припала награда од 100 динара. У трци је учествовало 13 најквалитетнијих грла . Ово успех „Виле“ је одјекнуло у коњичким галоперским круговима, да се квалитет „Виле“ доказао у најјачој конкуренцији, а из штале домаћина из Ресаве.

Кобила Вила је тако стекла право да трчи и у највећој трци сезоне „Дербију“ 1912 године у најјачој трци четворогодаца у држави. У конкуренцији таквих одгајивача и грла, Владе Рибникара са „Вуком Мандушићем“, „Булке“, мајора Ж.Митровића из Београда, „Кадије“ својина Чолак Антића из Београда, „Зечко“, одгајивача Ж. Симића из Селевца, „Агнеса“, својина Капетана М.Жујевића из Ниша и других. После овако великих успеха са кобилом „Вилом“ тркачка штала Петронија-Пере Вићентијевића из Црквенца постала је препознатљива у коњарском спорту широм Србије.Пера са оцем Павлом је поседовао 25 хектара првокласне земље ,настале крчењем храстове шуме са леве стране пута за Свилајнац. Био је учесник у великом рату 1912-18 године, у коме је био рањен од бугарског ножа у врат. Напредни домаћин у селу, следио је пут задругарства који је трасирао Димитрије Катић оснивањем прве Земљорадничке задруге у Црквенцу и Ресави 1897 године.Као врстни виноградар био је један од оснивача Виноградарско – Воћарске Задруге 1929. године и члан управног одбора који је изградио подрум у селу.

М. Спасојевић

Премијера филма „Српски добровољци Великог рата“

03/10/2019 Admin Leave a comment

Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада.

Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“.

У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада.

Организатори приказивања филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Историјски архив Града Новог Сада.

Добровољци српске војске у Великом рату (1914- 1918) били су махом Срби преко Дрине, Саве и Дунава аустроугарски држављани који су се борили за Србију своју отаџбину коју пре тога никада нису видели. То су били људи унапред осуђени на смрт јер су за Аустроугарску били „велеиздајници“. Они су били последњи браниоци Београда 1915. године, ослободиоци Кајмакчалана 1916. године: од 1916. године били су последња и једина попуна српске војске.

Они су били ратници за Српство а творци и чувари Југославије. По завршетку Великог рата били су основна колонизациона маса нове југословенске државе на северу и чувари њених граница. У нехуманој и тегобној колонизацији формирали су своје колоније у Банату, Бачкој, Барањи , Срему и Славонији. Споменици њима су траг захвалног потомства својим родоначелницима у војвођанској равници…

Фото: Светигора

Р. П.

Из историје фудбала у Свилајнцу

08/09/2019 Admin Leave a comment

ФК „Раднички“ у књизи „Југословенски фудбалски клубови“ аутора Братислава Стојановића и Драгише Ковачевића објављене 1977. године.

Осим кратког текста о историјату клуба објављена је фотографија и састав тима из тог времена.

Р. П.

Острвица споменик природе

11/08/2019 Admin Leave a comment

Некада јако утврђење

Узвишење од 758 метара надморске висине у саставу Рудничког масива настало је дејством вулкана. Око ње се налазе села Варнице, Драгољ, Трудељ и Заграђе, а административно припада општини Горњи Милановац.

У средњем веку се на њој налазило војно утврђење, чији се остаци и данас могу видети на самом врху и подножју. Нажалост зуб времена је учинио своје па су значајни делови утврђења оштећени, а реконструкцијом и конзервирањем могло би се спречити њено даље пропадање. На врху, где су такође остатци тврђаве, а некада у време верских празника народ се окупљао веселио, а играло се и коло. Планинарски је уређена стаза ка врху одакле се се пружа прелеп поглед. Острвица је крајем маја 2009. проглашена за споменик природе.

Конзервирањем остатака тврђаве и осмишљавањем нових програма Острвица би могла бити и део туристичке понуде варошице Рудник и Горњег Милановца.

Р. Ђ.

У СЛАВУ РАТНИКА

31/07/2019 Admin Leave a comment

УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912 – 1918.
ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ

Братска Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Видовдан“ из Сирига и Удружење „ОБИЛИЋ 1912-1918“ из Новог Сада посећују се и обележавају значајне датуме из наше историје. У Сиригу новосађани су били на слави Видовдан када су у Храму посвећеном Светом Василију Острошком присуствовали литургији. Заједно са домаћинима положили су венце на споменик солунских добровољаца, а приказан је и филм „Засијаше гробови Солунаца“. Присутнима је говорио аутор филма Милош Мељанац и др Милан Мицић председник Савеза удружења ратних добровољаца 1912-1918.

Венци на споменик солунских добровољаца у Сиригу

Била је ово прилика да се евоцирају успомене на славне претке али и да се генерације које долазе надахну слободарском традицијама.

Удружење „Обилић 1912-1918“ Нови Сад.

Сведочанство о храбрости

24/07/2019 Admin Leave a comment

Споменик Мари Ресавкињи у Свилајнцу

Споменик палим ратницима вароши Свилајнца од 1912 до 1918. године, познатији као споменик Мари Ресавкињи, подигло је благородно потомство 1926.године. Дело је вајара Ивана Зајца. Састоји се од високог мермерног постамента на коме су урезана имена и фотографије ратника изгинулих са овог подручја. На овом постаменту доминира бронзана скулптура девојке у народној ношњи, са високо подигнутом буктињом у једној и ловоровим венцем у другој руци, симболика победе и напретка. За ово уметничко дело позирала је је девојка из Свилајнца Зора Милосављевић, касније удата Биџић.

За време Другог светског рата споменик је оштећен. Нова статуа Маре Ресавкиње постављена је поново 1951.године, а дело је вајара Лојза Долинара, који ју је направио према сачуваном калупу првобитне скулптуре.

Споменик се налази на малом тргу који је народ прозвао по споменику –Трг Маре Ресавкиње.

Р. Ђ.

Фото: Д. Станисављевић

Традиционална окупљања свилајначких гимназијалаца

02/06/2019 Admin Leave a comment

Неколико генерација свилајначких гимназијалаца из средине прошлог века окупља се годишње у Свилајнцу прве суботе у јуну. Ове године се 1. јуна сакупило 26 некадашњих гимназијалаца из три генерације матураната: 1957, 1959. и 1960.

Провели су пријатно поподне (неки и вече) у гимназијским учионицама и ресторану „Друмски рај“. У дружењу, ћаскању, укусној храни и причама из ђачких дана – присетили су се неких реалних, а неких и носталгично бајковитих догађаја.