Медији |

Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу

08/11/2018 resavski postonosa Leave a comment

Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе

Из Билтена Удружења новинара Србије

Акција 2% за медије

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу

Општина Аранђеловац суфинансираће пројекте медијске куће чији је рачун у блокади и листа који учестало крши новинарски кодекс, види се из Решења о расподели новца “пројектима којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања“. Због овакве расподеле, али и чињенице да је председник Општина најпре потписао одлуку, а коју је касније поништио, да финансира и пројекат медија који није регистрован, један од учесника конкурса тужио је Oпштинску управу.

За суфинансирање медијских пројеката у Аранђеловцу највише новца, односно 4,9 милиона динара, за два пројекта добила је Радио-телевизија Шумадија, иако је рачун ове медијске куће у блокади од 2016. године.

Осим ових, Општина Аранђеловац суфинансираће и пројекте две продукције који ће бити реализовани у сарадњи са РТВ Шумадијом, а које су на овом конкурсу добиле укупно 100.000 динара.

Дуг РТВ Шумадије је 957.957,25 динара, а ова медијска кућа у принудној наплати је од августа 2016. године, стоји на сајту Народне банке Србије (НБС).

Занимљиво је да у Конкурсу за суфинансирање медијских пројеката у Аранђеловцу, није наведено да подносиоци треба да доставе потврду НБС-а да им рачуни нису у блокади, што иначе стоји у већини локалних медијских конкурса као и у конкурсима МКИ.

У Решењу о расподели новцa у Аранђеловцу, које је касније поништено наводи се и да је 650.000 динара добио пројекат портала „lepasumadija.rs“ којег нема у Регистру медија. Иначе, на конкурсу новац је добио и лист „Курир“, један од водећих штампаних медија по кршењу новинарског кодекса.

Председник Општине: Техничка грешка, нећемо дати новац медију који није регистрован

Председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић рекао је УНС-у да је првим Rешењем о расподели, 650.000 динара било додељено пројекту који је требало да реализује медиј који није регистрован у АПР-у, што је супротно Закону о јавном информисању, „али да је то техничка грешка“.

„Све је транспарентно. Подносилац пројекта ПР-КОН је првим решењем добио новац, али то је техничка грешка. Комисија је опет гледала пројекте и видела је да портал није регистрован. Донео сам ново решење, тако да новац неће добити“, рекао је УНС-у Радовић.

Иако у конкурсу стоји да подносилац пројекта треба да достави и доказ да је медиј са којим конкурише регистрован у АПР-у, стручна служба Општине овај пројекат није дисквалификовала, па је комисија одлучивала и о њему.

У пријави на конкурс грађевинске радње за пројектовање „ПР-КОН“ власнице Ружице Симовић у коју је УНС имао увид, наводи се да ће пројекат „Лепа Шумадија“ бити реализован на порталу www.lepasumadija.rs, који није регистрован, као и у сарадњи са РТВ Шумадија. Међутим, у пријави се даље не наводи како ће пројекат бити реализован у сарадњи овом медијском кућом.

Четири пројекта ће бити реализовано на РТВ Шумадији

Од четири пројекта који су добили пет од укупно осам милиона динара, два је поднела РТВ Шумадија, а два продукције које у пројектној документацији наводе да ће их реализовати у сарадњи са овом медијском кућом.

Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу

На питање како коментарише чињеницу да је од девет, четири пројекта одобрено РТВ Шумадији и продукцијама које ће их реализовати у сарадњи са овом медијском кућом, Радовић тврди да је права мера конкурса та „што је од 15 пристиглих пројеката, суфинансирано девет“.

„То што је девет пројеката добило новац показује објективност“, наводи он.

На питање УНС-а да ли зна да је РТВ Шумадија, која је на конкурсу добила највише новца, у блокади, Радовић каже „да зна да су се намучили након приватизације“.

„Људи који раде у РТВ Шумадији су исти који су радили и пре приватизације, са двадесет година искуства. То су људи који су аполитични и нису чланови странака. Њихов програм је 99 одсто културног садржаја“, каже Радовић.

Победник конкурса: Кад будете били нека институција иза државе, можете да истражујете

Директор РТВ Шумадије Владан Аврамовић рекао је УНС-у да „зна да зовемо јер постоји страна која је незадовољна“ расподелом новца на конкурсу у Аранђеловцу, али да када будемо били „нека институција иза државе, можемо да истражујемо“.

„Ја ћу вам рећи зашто је та страна незадовољна. Они су исекли говор председника Општине на његовом најзначајнијем говору у мандату. Претпостављам да је ту реч о неслагањима“, рекао је УНС-у Аврамовић.

На питање УНС-а о којој се „страни“ ради, Аврамовић је рекао да „истражимо то“, а да је он „предао конкурсну документацију на време и да има право на новац“.

Подсетимо, РТВ Шумадија приватизована је 2015. године, када ју је купио Саша Јанковић из Аранђеловца за 34.000 евра.

На сајту Агенције за привредне регистре (АПР) сада пише да је законски заступник ове медијске куће Владан Аврамовић, а да 0,25 одсто власништа припада Јанковићу.

Директор РТВ Сунце: Тужили смо Општину

Директор РТВ Сунце Добривоје Марински, чији је пројекат на конкурсу добио 300 хиљада динара, рекао је УНС-у да неће прихватити новац, као и да је тужио Општину због „незаконите“ расподеле новца медијским пројектима“.

„Решењем о расподели новац је добио и медиј који није регистрован. Осим њих, највише новца добио је емитер, који је у блокади и који не плаћа порезе и доприносе држави. Они немају техничке и кадровске капацитете, што је услов конкурса“, наводи Марински и додаје да „сматра да су средства злоупотребљена“.

Иначе, Марински је Управном суду тужио Општину Аранђеловац 12. октобра, а измена Решења о расподели, којим је поништена додела новца медију који није регистрован, донета је 18. октобра.

„Кажњени смо малом расподелом новца, јер отворено критикујемо догађаје и појаве“, рекао је Марински.

С друге стране, председник Општине Бојан Радовић сматра да је до незадовољства Маринског дошло зато што мисли да „само они треба да добију новац“.

„Они мисле да су Н1. Код њих сам гостовао само једном на телевизији у току изборне кампање. Чак ме је једном и њихова новинарка напала. Ето како су они објективни“, наводи Радовић.

Члан комисије у Аранђеловцу: Није било притисака

Један од чланова комисије која је оцењивала медијске пројекте у Аранђеловцу Душан Аничић рекао је УНС-у да “он никога не зна у Аранђеловцу и да су пројекте оцењивали према критеријумима који су прописани законом”.

“Читали смо редом пројекте. Консултовали смо секретара који је био ту, као најупућенијег. Стварно никаквих притисака није било. Председник Општине нас је у току заседања комисије поздравио, али нам ништа осим тога није рекао”, каже УНС-у Аничић.

Осим Аничића, у Аранђеловцу су о додели новца пројектима одлучивали и Емил Милојевић и Драган Марковић, иначе сви представници Клуба новинара Поморавља. Представници овог удружења три године заредом су у Јагодини додељивали новац Коперникусу РТВ Јагодина д.о.о, иако је Државна ревизорска институција у извештају о пословању Града Јагодине у 2016. години навела да ова медијска кућа 3,2 од укупно 7,2 милиона динара колико је добила на конкусу те године, није искористила за „пројектне активности“, о чему је УНС писао.

Занимљиво је да је као пример лоше расподеле новца председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић, навео управо Јагодину.

„Видите како су у Јагодини сва средства додељена једном медију. То није случај у Аранђеловцу, зато што су средства расподељена на девет пројеката“, рекао је УНС-у Радовић.

На питање УНС-а да ли зна да су представници истог удружења оцењивали пројекте и у Аранђеловцу, Радовић каже да у Аранђеловцу, за разлику од Јагодине није само један медиј добио новац.

Због расподеле новца у Аранђеловцу рат медијских кућа

Супротстављена мишљења због овогодишње расподеле новца медијима, РТВ Сунце и РТВ Шумадија, износе јавно.

Наиме, медијска кућа РТВ Сунце је након расподеле средстава на Јутјубу објавила видео под називом „Скандалозна расподела средстава медијима у Аранђеловцу“.

„Постављамо питање комисији и председнику Општине на који начин кабловски емитер који је добио највише средстава на конкурсу задовољава критеријуме покривености, утицаја и квалитета програма, а телевизија Сунце једини легални земаљски емитер у Аранђеловцу са регионалном покривеношћу не задовољава наведене критеријуме“, наводи се у овом прилогу.

Након тога је РТВ Шумадија на свом сајту објавила саопштење „поводом полуинформација и инсинуација које се пласирају на РТВ Сунце и друштвеним мрежама“.

„РТВ Шумадија ни претходне године није дизала медијску хајку када је РТВ Сунце редовно добијало више средстава од Општине Аранђеловац, као ни када је Општина Топола средства искључиво и једино додељивала РТВ Сунцу. Толико о фаворизовању“, наводи се у саопштењу РТВ Шумадије.

Као одговор на саопштење, РТВ Сунце је на Јутјубу објавило видео под називом „Ко је украо кошницу“.

„Драге колеге са Радио-телевизије Шумадија срећне вам и берићетне биле паре из општинског буџета и да имате више од тога. Али, било би лепо да своја саопштења пишете сами, а не да их вам пише председник Општине и поред свог посла који мора да обавља. Ми своја саопштења пишемо сами, пуна срца. Браните своје интересе, а не интересе оних који управљају вашим животима и каријерама“, наводи се у прилогу РТВ Сунце.

На конкурсу новац и медију који учестало крши Кодекс новинара

У решењу о расподели новца медијима наводи се и да ће 950 хиљада динара за два пројекта бити додељено и компанији „Адриа Медиа Груп“.

У пријави на конкурс пројекат „Општина Аранђеловац-грађани у фокусу“ ове компаније, у коју је УНС имао увид, наводи се да ће бити реализован у листу и на порталу „Курира“.

Иначе, лист „Курир“ према мониторингу Савета за штампу у 2017. години имао је 1.016 прекршаја новинарског кодекса.

Подсетимо, у Правилнику за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса као један од критеријума које комисија приликом одобравања пројекта мора да има у виду јесте да ли је медиј који конкурише у последњих годину дана поштовао етичке и професионалне стандарде.

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

06/11/2018 resavski postonosa Leave a comment

Из Билтена Удружења новинара Србије

Извор: РТС

Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње

Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је дао предлог да се провери безбедност наших новинара и да је време да се ради на превенцији заштите новинара. Гостујући у Дневнику РТС-а, Матић је навео пример убиства новинара Славка Ћурувије 1999. године и истакао да је његовом убиству претходио текст истог аутора који је и пре четири дана на странама Илустроване политике објавио натпис „Пси су пуштени, зашто РТС и Политика ћуте“.

„Ових дана исти аутор објављује сличан текст, осуда власти је минимум да се тако нешто више не понови“, истакао је Матић, који је похвалио то што је председник Александрар Вучић реаговао и осудио такав текст.

Говорећи о томе да и Ђорђе Мартић, аутор текста у Илустрованој политици трпи линч, Веран Матић каже да нико не сме да трпи линч и да је потребно формирати заједнички фронт против говора мржње.
„Важно је формирати снажно тело за заштиту новинара попут оног у Америци“, навео је председник Комисије за истраживање убистава новинара.

Матић је истакао да слободно новинарство има своје постулате и да је недопустиво лагати, а бруталне увреде су, додаје, недопустиве уопште у животу и мора се установити контролни мехнизам против тога.
Када је реч о процесу за убиство Славка Ћурувије, Матић је рекао да је подигнута оптужница и да је у току суђење, али да се њему чини „да све то иде ка ослобађајућој пресуди“.

„Мислим да овај текст Мартића има за циљ да охрабри оне који су планирали да ослободе осумњичене за ово убиство“, рекао је Матић.
О убиству Милана Пантића, Матић каже да се зна шта би могао бити мотив, али да је пуно година прошло – што отежава случај. Међутим, додаје да ће се наставити рад на том случају.

Матић је додао и да се ради на откривању убица 11 новинара на простору Косова и Метохије, међу којима су новинари и српске и албанске националности.
„Важно је да смо отворили те теме и да ће се на њима радити“, закључио је Матић.

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

29/10/2018 resavski postonosa Leave a comment

Извор: УНС

Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело

Новинарима Бранку Станковићу, Чедомиру Радусиновићу и Радомиру Угрнићу данас су у Прес центру УНС-а уручене Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ). Преседник СНСЦГ-а Ивица Милосављевић, честитајући овогодишњим добитницима, рекао је да је ово прилика да се “захвалимо људима који су своје животе посветили новинарској професији”.

“Одајемо признање колегама које су понос и пример у новинарству, онима који су свој интелект, енергију али и етички код уградили у професију коју је дуго пратио епитет седме силе – силе која је јединствена по томе што је одувек била против-тежа свакој другој сили и којој су од оружја доступне била само реч и слика. Докле год су новинарска реч и слика бритке и могу да посеку оне који своја дела темеље на сили, пре него на рацију и хуманости, новинари који њима баратају биће на првом месту”, рекао је Милосављевић.

Бивши уредник франкфуртских „Вести“ и председник жирија Веселин Ђокић рекао је да је Радомир Угрнић из Свилајнца новинарством почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења и додао да је, иако је напунио 88 година, „Угрнић још увек неуморан и истрајан у раду“.

У име Радомира Угрнића, који због здравствених проблема није могао да присуствује уручењу, награду је примио члан породице Владан Рајковић.

„Раде је и дан данас активни дописник Радио Београда. Вест да је добио признање испунила је његово срце. Ово је круна његовог рада“, рекао је Рајковић.

„Новинарски рад Чедомира Радусиновића у ‘Побједи’ чини га утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори. Осим у ‘Побједи’, Радусиновић је био уредник ‘Народног огледала’, ‘Радио Тивта’, ‘Титекса’, ‘Гласа Црногораца’“, рекао је председник жирија Веселин Ђокић.

Захваливши се на награди Чедомир Радусиновић истакао је да је „поносан на признање, да је оно за њега ово веома значајно и да стиже у право време“.

У образложењу да се награда додели новинару РТС-а Бранку Станковићу жири је навео да емисијом „Квадратура круга“ у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности.

Новинар РТС-а Бранко Станковић рекао је примајући награду да је „већ 31 годину у овој професији и да је у великој мери свој живот поистоветио са њом“.

„Трудио сам се да је радим часно, одговорно, професионално и људски. Када ваш дугогодишњи рад мере колеге, та вага је веома често добро избаждарена, тачна и прецизна. У низу награда које су се заломиле у мом животу, ова награда ће имати посебан значај, место и тежину, не само зато што је додељују колеге, него и зато што је то награда за новинарско животно дело, а ја сам живео и још увек живим новинарство“, рекао је Станковић.

Фото: Прес центар УНС-а

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

27/10/2018 resavski postonosa One comment

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави

Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца

Седам деценија Радомир Угрнић извештава из Ресаве о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама.Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и писао коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.

Новинарска легитимација „Спорта“ од септембра 1948.године.
Новинарска легитимација „Спорта“ од септембра 1948.године.
Угрнић на раменима снима камером

Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.

Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.

Честитајући му на награди за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник за пример. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад друштва.

Велику подршку за свој рад има од супруге Добриле која се и ангажовала у његовом раду.
Образложење за награду написала је редакција „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године и Актива новинара „Ресава“ које гласи:

Савезу новинара Србије и Црне Горе

Предмет: Предлог за Награду за животно дело за Радомира Угрнића

Када неко проведе 70 година у новинарству, радећи за радио, телевизију и новине,уз активно бављење планинарством, постаје и остаје препознатљив не само у свом крају и Србији, већ и у многим срединама бивше СФРЈ и онда заслужује да буде предложен за Награду за животно дело. Радомир Угрнић (1931), новинар из Свилајнца, почео је 1948. године да ради као дописник листа „Спорт“, све до његовог недавног гашења. У тв новинарству радио је као дописник РТБ из Свилајнца, филмском камером. Дописник је Радио Београда, коме редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави.

Слао је и репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља „Нови пут“, радио „Миг“ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.

На нивоу општине добитник је бројних признања за рад у новинарству и просвети где је 40 година радио као професор физичког васпитања.
Поседује богату архиву оригиналних текстова из листова, фотографија, аудио записа.
Иако је напунио 87 година неуморан је и истрајан у раду и готово да нема догађаја у Свилајнцу и околини који он не испрати фотоапаратом и тонским записом.

Колеге из Свилајнца придружују се честиткама и желе му дуг живот и још пуно рада у новинарству.

Р.П.

Велико признање – Радомиру Угрнићу

25/10/2018 resavski postonosa Leave a comment

Удружење новинара Србије
Вести 25. 10. 2018.
Аутор: Ј. П. Извор: УНС

Велико признање за новинара из Ресаве
Радомиру Угрнићу награда за животно дело

Велико признање – Радомиру Угрнићу


Бранко Станковић, Чедомир Радусиновић и Радомир Угрнић 
добитници Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе

Новинари Бранко Станковић, Чедомир Радусиновић и Радомир Угрнић овогодишњи су добитници Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ), једногласно је одлучио жири у саставу Веселин Ђокић, Милован Урошевић и Ивица Милосављевић. Бранко Станковић је у РТС-у већ 30 година, а половину тог времена ради као аутор и уредник емисије ‘Квадратура круга’ која је до сада имала више од 750 издања.

У предлогу за награду стоји да „том емисијом, у којој је човек испред и изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем вредности“.
„Захваљујући племенитим људима, у којима су хумано и добро пробудиле приче из ’Квадратуре круга’ саграђено је 20 кућа и стан за оне којима је живот много тога ускратио.

Обезбеђено је 70 стипендија за сиромашне ученике и студенте, више од 20 компјутера и лап топова, пољопривредна механизација за три домаћинства, а намештајем и белом техником опремљене су 22 куће“, стоји у предлогу.

У предлогу да се награда додели Чедомиру Радусиновићу наводи се да је „ослањање на веродостојне податке довело до тога да Чедомир Радусиновић, већ у првој години рада, буде мета шеснаест тужби од којих је свака одбачена као неоснована“ и додаје да га његов новинарски рад у „Побједи“ чини „утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори“.

Осим у „Побједи“, Радусиновић је био уредник „Народног огледала“, „Радио Тивта“, „Титекса“, „Гласа Црногораца“.

Радомир Угрнић из Свилајинца трећи је добитник Награде за животно дело. Новинарством је почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења.

„Дописник је Радио Београда из Свилајнца којем редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави. Слао је и репортаже за ’Борбу’, ’Политику експрес’, ’Вечерње новости’, ’Пољопривредник’, ’Пчелар’ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља ’Нови пут’, радио ’Миг’ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу ’Ресавски поштоноша’ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871. године“, наводи се у предлогу за награду.

Награде ће бити уручене у понедељак, 29. октобра 2018. године, у 16 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије (Кнез Михаилова 6/III).

Савез новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ) чине Удружење новинара Србије (УНС) и Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ).

Окречено или закречено измотавање

28/09/2018 resavski postonosa Leave a comment

ПРЕУЗЕТО СА ПОРТАЛА ГЛАС ПОМОРАВЉА

Окречено или закречено измотавање

Обавезно свечано отварање и измотавање где локалне власти на челу са шерифом славе, тобоже велике радне победе. Једва успевају да окрече оно што преци градили пре 50, 60, 80 година. Локални писар по наређењу власти све по списку зове народ на тазе окречено уз иће и пиће и послужење конобара. Као да се отвара кафана, а не једна озбиљна установа каква је школа.

Кров изгорео прошле године, а тек била реновирана, после 50 година сада по други пут ново комплетно кречење које свечано отвара и беседи лично ОН који обећао да ће све бити сређено. Све „јово наново“ народ плаћа дупло, а он поентира пред камерама приватног јавног сервиса чије је прво перо конферансије ове параде. Све дупло голо, поданички.

Локални шериф одржа беседу из рукава помиње нове клупе и столице, старе отписане и раздељене ноћу симпатизерима поштоваоцима власти. Бљутаво и скарадно, а свечано више личи на циркус. Учионице пуне нових клупа и столица али само пет – шест ђака у разреду и учитељ. Ко и зашто објави податак да у школи са четири разреда има 180 ђака ваљда боље звучи али истина је поражавајућа. Безобразлук.

Обраћа се беседник, и ђацима нешто помиње своје село и својих завршених четири разреда школе као пример, да и са села неко може да стигне до врха власти, ако је бистар као он. Помиње деци њиховог славнога претка, који је био, рече и оста жив –“председник скупштине велике Југославије” а рођен у селу.

Аплауз, бележе камере ТВ-Његове и шаљу у етар високо умну беседу власника власти. Основно знање за поштовање четири разреда школе. Он гледа децу право у очи, ни да поцрвени на глупост коју извали, образ као ђон, демонстрира знање пред камерама и народом. Нико од поданика ни да бекне. Ко сме да посумња у његово знање историје кад он памти још од диносауруса иу жутог доба.

Навече вести, репризе са отварања школе али ники не сме на
ТВ-Његова да исправи беседника да је великан из села, живео у Србији и био председник скупштине Србије, јер тада није ни била Југославија.

Јал лапсус, јал буздован Краљевића Марка.

Обрукаше се и беседник и власт на почетку окречене школе у селу, вест путује светом, а деца погрешно уче лекцију из историје о свом претку. Није баш свако зрео за власт и беседника, зато постоји школа и књига. Обрука се као баба на вашару.

На почетку школске 2018/19 године у нашем селу.
-Хумористичка прича-

Читаоци пишу

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?

21/09/2018 resavski postonosa Leave a comment

Полагање венаца код ОШ "Ј.Ј. Змај" Црквенац

ПРЕНОСИМО:
пријатељи са нета: ГЛАС ПОМОРАВЉА

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани?

Ове 2018-е године Катићеви дани нису одржани. Месна зајеница села Црквенац или није могла или није хтела да их организује. Месну заједницу у Црквенцу као и све остале Месне зајденице у општини Свилајнац је на чудан начин формирала владајућа коалиција коју предводи група грађана “Свилајнац чува будућност”. Како су се Дани овог ресавског трибуна неки пут организовали, прочитајте у тексту из 2016-е године.

***

Другу годину заредом у Црквенцу, у присуству мештана, фамилије и гостију, обележено је сећање и дуг према Димитрију Катићу, народном трибуну из Ресаве. Положен је венац на бисту у Основној школи која носи његово име, а венац је исплела његова чукунунука Мирјана. Венац су положили потомци Момчило и Милосав Катић, а том приликом одата је пошта минутом ћутања. Овом приликом отворена је изложба слика посвећена оснивању прве Земљорадничко – кредитне задруге у Црквенцу и прве такве врсте у Ресави 31. марта 1897. године чији је оснивач и први председник био Димитрије Катић.

Тада је сазидан и први Задружни дом пре 120 година кога су подигли задругари села Црквенца, али је данас у веома лошем стању.

Катићеви дани у Црквенцу ове године нису одржани? — Полагање венаца код ОШ „Ј.Ј. Змај“ Црквенац

Катићеви дани у Црквенцу – 2016 година

Ове године 21. ликовна колонија „Црквеначка палета“ посвећена је лику и делу Димитрија Катића, уз учешће 20 сликара из Србије и Русије, као и традиционално ресавских сликара, домаћина колоније. Изложба слика отворена је у згради бивше Општине црквеначке којом је 1879. године председавао Димитрије Катић. Приказ „Српске драме“ у извођењу Театра „Ресава“ из Деспотовца, уз присуство Црквенчана и гостију, у централном парку побудио је велико интересовање. О Великом рату говорио је Никола Станковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ Свилајнац.

Учесницима на свечаности пригодним речима обратио се проф. др Зоран Војић, пуковник у пензији, који је говорио о моралном лику ратника Српске Краљевске војске у Великом рату, истичући његову велику спремност и борбеност да и у најтежим ратним условима издржи, опстане и победи. Уз то, напоменуо је и велику помоћ цара Николаја Другог Романова и Русије, као и помоћ Француске. Помињујући муке и патње српског народа, истакао је велике заслуге наших мајки, бака и свих жена, заборављених хероина Србије из Великог рата, које су дочекале окупатора, без средстава, без хране, празних штала, са малом децом и болесним старцима. За испољену издржљивост и храброст заслужиле су да им се подигне велелепни споменик у центру Београда.

Први пут после 100 година, пред потомцима, глумци су прочитали имена 77 Црквенчана – хероја изгинулих од 1912. до 1918. године, исказујући поштовање уз звуке трубе Божидара Младеновића из Дубља, учесника сабора у Гучи. Са овог јединственог скупа обновљен је захтев који је прошле године послат Скупштини општине Свилајнац, да се подигне споменик Димитрију Катићу у Свилајнцу.

На летњој позорници КУД „Димитрије Катић“, са своја три ансамбла, извело је фолклор, а изворна група састављена од потомака отпевала је песму „Широко је лишће орово“. Гости из Гложана и Кушиљева допринели су да програм потраје до дубоко у ноћ који је завршен свенародном игранком. Димитрију у част, на многаја љета!

М.Спасојевић
Година 2016

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

03/09/2018 resavski postonosa Leave a comment

Три наручена текста градоначелник платио 1,3 милиона динара

29. 08. 2018.
Извор: Колубарске

Градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић је новцем из градске касе платио 480.000 динара текст у „Куриру“, који је објављен 30. јуна у штампаном и интернет издању.

Након што је крајем прошле године из буџета, без јавне набавке и супротно Одлуци о буџету Ваљева, платио 830.000 динара интервју у дневном листу АЛО (540.000) и на порталу Српског телеграфа, Гвозденовић наставља са рекламирањем или промоцијом. Овај пут је изабрао „Курир“.

У нарученом тексту под насловом „Остварићемо сан многих генерација Ваљеваца“, који је плаћен 480.000 динара, Гвозденовић је изговорио 15 реченица, што значи да је једна реченица коштала 32.000 динара!

Он је за Курир говори о „покретању неколико веома важних инфраструктурних пројеката који су прекретница у развоју града!”. И овај пут, као и у претходна два интервјуа, Гвозденовић је говорио о изградњи пута М-4, за који тек треба да се ради пројекат, о индустријској зони, која тек треба да се изгради, о брани Стубо-Ровни, која се гради 30 година и о радовима на регулацији корита Колубаре, које финансира Европска унија. О својим делима и резултатима Градске власти на чијем је челу, ни речи.

Интервју је реализован на основу „Уговора о пружању услуга промоције“ који је потписао Слободан Гвозденовић и Adria Media Group doo, Београд.
Међутим, у уговору пише једно, реализовано је нешто друго, а плаћено сасвим треће!?
Наиме, уговором је прецизирано да „Адриа Медиа Гроуп има обавезу да у дневној новини Курир и на порталу курир.рс у периоду од 15.06. до 15.08. објави текстове у којима ће информисати јавност о раду и активностима Града Ваљева и представити град Ваљево у свим аспектима обављања надлежности града“, а Град се „обавезује да те текстове плати 480.000 динара“.

Међутим, у дневном Куриру и на Kurir.rs објављен је 30. јуна само један текст и то од 15 реченица са три фотографије, док на рачуну, који је такође као и уговор потписао Слободан Гвозденовић, пише да је 480.000 динара плаћена једна објава огласа „Развој града Ваљева“ у издању Курир дневна новина и у Kurir web.
Нејасно је на основу чега је Слободан Гвозденовић платио 480.000 динара један оглас објављен један дан у дневним новинама и на wеб страници Курира, када је уговором прецизирано да ће за два месеца бити објављено више текстова о раду и активностима града Ваљева и да ће то бити плаћено 480.000 динара?

Још један „детаљ“ из „Уговора о пружању услуга промоције“ упада у очи. Градоначелник је уговор закључио 21. јуна, ступио је на снагу 29. јуна, а односи се на период од 15. јуна до 15.августа.
Дакле, уговор се у једном делу односи на прошлост, што је правно немогуће, али је за градоначелника Ваљева очигледно могуће, који, сва је прилика, има способост да нас врати уназад!