Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131 Зоран Војић | - Part 3 Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Први светски рат или Велики рат био је, сматра се један од најтежих и најкрвавијих ратова човечанства у познатој историји наше цивилизације, по великом броју погинулих, рањених, несталих и изгубљених, као и по разарањима материјалних добара на територијама зараћених земаља, на три континента Европе, Азије и Африке. Велика већина људи свих узраста, из свих слојева друштава, на територијама захваћеним ратним дејствима, посебно окупираним, живели су у тешким условима оскудица хране, тешко преживљававали,често егзистенцијално озбиљно угрожени, са великом дуготрајном патњом или исцрпљени умирали од глади па и тортура. Завршетак ратних операција у Великом рату, са великим олакшањем дочекали су победници и побеђени, прибирајући се, санирајући економске и материјалне проблеме,полако враћајући се у неке широке токове уобичајеног мирног живота.Посебну пажњу посвећивали су санацији територија-ратишта, на којима су се водиле огорчене и безпоштедне борбе противника, иза којих је остајало пуно лешева и борбене технике. Сви учесници рата, свако на својој територији, подизали су споменике захвалности својим ратницима, и славили њихове јуначке подвиге и успешне ратне операције. Међутим, у гробницама били су често измешани лешеви свих ратника, победника и побеђених, посебно на западном фронту Европе. У годинама које су долазиле, све земље, учеснице рата, сваке године, своје ратнике су помињали, оплакивали и туговали, сећајући се најлепших тренутака које су проживели заједно са њима.
Предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Други наставак
академик, професор, доктор Зоран Војић
Центар за истраживање РЕСАВА СВИЛАЈНАЦ
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Када је Француска својом топлином и великом љубављу раширила своје руке да у своја недра и на својој територији дочека и прими српску децу и српске професоре, многи од њих замишљали су и доживели да долазе у „Обећану земљу“ и били преплављени неописивом радошћу и усхићењем, па су тада престале њихове егзистенцијалне патње и страховања, јер су били исцрпени и изгладнели на леденим путевима и беспућима Албаније. Превоз од обала непријатељске Албаније до питомих обала топле Француске, извршила је француска флота, уз пратњу и заштиту француских ратних бродова.
Један српски професор, који је пратио и путовао са српском децом, у свом дневнику написао је следеће : „ Ми смо почели да певамо, ми смо полазили у Обећану земљу“, јер су сва деца, и дечаци и девојчице, већ волели Француску,иако је она још увек била далеко, и нису ни крочили ногом на њено тле. Неки аутори овакву појаву описују као манифестацију инстиктивне љубави.
Једна ученица, написала је : „ Још док сам била мала, мени су Французи изгледали као неки велики, диван и чудан народ. Зато у праскозорје једног свежег децембарског јутра, када сам први пут назрела брежуљкасте обале јужне Француске, ја од свег срца поздравих ову земљу мојих снова.“
Један ученик, када је прешао границу возом између Италије и Француске, био је веома срећан и усхићен, те је написао и ове дирљиве речи :„Ја отворих прозор, нагох се напоље, и стадох пожудно да удишем ваздух Француске. Учини ми се да све изгледа необично, планине, шуме и вароши, које сам примећивао под месечином. Мирис цвећа, који је све прожимао, и који је на махове улазио у наш вагон, говорио је : нема више беде за вас, овде је крај ваших патњи. И мирис је рекао истину.“
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету. Формирањем такозване „Војске Косова“ ситуација у јужној српској покрајини постаје све тежа и неизвеснија.
Поводом сто година од пробоја Солунског фронта, у општини Свилајнац изграђен је споменик солунцима у Ђуринцу, постављене су спомен-плоче изгинулим ратницима од 1912–1918. године у Црквенцу и изашла је књига Зорана Војића „Успомене Митра Ст. Богићевића из Великог рата“ – ратни дневник.Детаљније
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ -Удружење грађана –
Одржано предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Центар за истраживање РЕСАВА СВИЛАЈНАЦ
Председник Удружења магистар Јосо Циндрић, поздрављајући присутне најавио је предавање академика, професора доктора Зорана Војића који се између осталих тема проучава и херојску борбу нашег народа у Великом рату.
На слици: академик, професор, доктор Зоран Војић
Академик Војић рекао је да у предавању говори о Французима из оног времена као и чињеници да је током Првог светског рата Србија поднела велике жртве. Тако је четири хиљаде деце, сирочади из Србије било смештено у француске средње школе и хиљаду студената на универзитетима. Надахнуто предавање илустровао је аутентичним документима. У години када се обележава стогодишњица од Великог рата Удружење је овом темом још једном одао пошту нашим прецима и указала на њихову херојску борбу у тешким тренуцима за Србију.
Из предавања академика Војића:
„У новембру 1915 године, када су непријатељске снаге Централних сила у Европи најездом напредовале нa скоро свим фронтовима, истерали су и много српске деце и младих из Србије, којa су евакуисанa у Француску. Тада, Француски Парламент доноси једногласно овакву одлуку : „Француска влада примила је у своје заводе ученике из белгијских гимназија, отеране из своје земље.
Председник Центра за истраживање „Ресава“ магистар Јосо Циндрић
Треба указати исто гостопримство и ученицима српских гимназија, којима је непријатељ данас наметнуо исту судбину.“ Тешкоће у самој Француској биле су огромне, јер је ратовала истовремено на више фронтова, али није изгубила своја племенита и хумана осећања, да у исто време чини огромне напоре помажући и другима народима у борби за правду и слободу. Француски министар просвете, тим поводом је рекао : „Ја знам колико ће тешкоћа створити започето дело, али има племенитих послова, за које Француска треба увек да буде спремна. Неће се рећи да смо остали неосетљиви и немоћни спрам таквих несрећа.“
Рачунало се да ће из напаћене Србије, пред страшном бедом, доћи у Француску, неколико стотина ратне сирочади, а дошло их је више хиљада, којима је требало пружити гостопримство. Било је неопходно одмах обезбедити боравишта, прехрану и школовање за више хиљада младих Срба и Српкиња који нису познавали француски језик, наставне садржаје, програме, који су се разликовали доста од наших, школске навике и много тога, што је реметило читав њихов образовни систем, због изненадног увођења великог броја странаца у њихове школе. Али француска школа је савладала тај проблем, врло лако, јер се руководила својом племенитом паролом : „Најнесрећнијима највише љубави“.
Детаљи са предавања
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету.
Присутни су одали признање академику Војићу, наглашавајући да су у предавању наведени подаци који до сада нису били познати широј јавности.
Ресавски поштоноша ће и у наредним текстовима објављивати делове предавања академика Војића, који је и почасни председник Центра за истраживање „Ресава“.
Председник Удружења магистар Циндрић, навео је који су основни циљеви у раду: очување здравља едукацијом становништва, заштита људских и мањинских права. едукација, информисање, заштита животне средине као и хуманитарни рад.
Предавања се организују месечно од стране еминентних стручњака по темама везаним за различите области. Наведена тема је организована у склопу обележавања 100 година од ослобођења у Првом светском рату. На предавањима присуствују чланови удружења и остали грађани по жељи и уз позиве.
У Ђуринцу је на Петковицу 27. октобра 2018. године обележено 100 година од ослобођења Свилајнца у Првом светском рату, откривањем и освештањем споменика солунским ратницима, уз помен и полагање венаца. Споменик су открили најстарији потомак Бранислав Миловановић (85), унук Милована Миловановића који је носилац Албанске споменице, и Радоје Гвоздић, праунук Чедомира Милојковића, који је погинуо на Церу 24. августа 1915. године.
На слици: Драгољуб Дончић и Славољуб Миљковић
Освештање споменика и помен славним солунским ратницима обавили су протојереји-ставрофори Драгољуб Дончић и Славољуб Миљковић из Свилајнца. Прота Славољуб је прочитао историјат страдања српског народа. У име Општине венац је положио Владан Рајковић, председник Скупштине општине Свилајнац, а Љубомир Богдановић и Иван Тодоровић у име потомака села Ђуринца. Хор „Свиленглас“ из Свилајнца отпевао је химну „Боже правде“ и песму „Ој Србијо, мила мати“, уз велики аплауз многобројних потомака, мештана села Ђуринца и гостију из Роанде, Грабовца, Дубља, Црквенца, Кушиљева, Свилајнца и других места.
На слици: Хор „Свиленглас“
На слици: Присутни потомци и гости
Предраг Јеремић, председник Савета месне заједнице Ђуринац, уручио је Повељу Општини Свилајнац, коју је примио Владан Рајковић и том приликом истакао да ће општина наставити са улагањем у изградњи објеката у овом селу. Овом приликом штампана је публикација „Солунци села Ђуринца – сто година од пробоја Солунског фронта (1918–2018) у којој су уписана имена погинулих и преживелих ратника од 1912. до 1918. године.
Између осталог је прочитано: „У овој скромној публикацији, поводом сто година од пробоја Солунског фронта, успели смо да повежемо у времену и простору јунаке из Ђуринца од 1912. до 1918. године којима дугујемо велику захвалност за њихова бесмртна дела и донету слободу коју су извојевали у веома суровим условима.
На слици: Насловна страна публикације
Прошао је читав век од њиховог јунаштва „За крст часни и слободу златну“. Њихови поносни потомци су им се 2018. године, уз помоћ општине Свилајнац, одужили подизањем велелепног споменика у центру села, уз велику захвалност и самоуком уметнику Славољубу Тодоровићу из Ђуринца, за трајно сведочанство будућим генерацијама. Споменик је свечано откривен и освештан у суботу на Петковицу 27. октобра 2018. године, на Дан када је Свилајнац пре сто година ослобођен у Првом светском рату. НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!“
На слици: Проф. др Зоран Војић говори о херојству солунских ратника
На крају је веома емотивно говорио академик проф. др Зоран Војић који је истакао да су наши славни преци победили само зато што су били храбри, јединствени и сложни и они су дали оно највредније што су имали, а то су њихови животи положени на олтар своје отаџбине. Данас нам они поручују и дају савет који мора да поштујемо, да будемо до краја достојанствени, уз велики аплауз свих присутних.
Пригодно послужење приредиле су сестре Драгана Војиновић и Иванка Тимотијевић, праунуке Мите Николића који је настрадао са браћом Живком и Љубомиром, док је њихов четврти брат Живота Николић, учествовао у пробоју Солунског фронта, преживео и вратио се са својим коњем. После завршене манифестације у школи је приређен свечани ручак за све учеснике, потомке и госте у веома пријатном расположењу.
Црквенчани се одужили славним прецима погинулим у Првом светском рату
Од 165
мобилисаних 80 погинуло
Црквенчани се одужили славним прецима погинулим у Првом светском рату
У присуству потомака, поштовалаца ратника и грађана у центру Црквенца, месни свештеник освештао је мермерне плоче са именима погинулих у Првом светском рату. Затим је трубач Божидар Младеновић, одсвирао песму Тамо далеко која је код присутних изазвала устрептала осећања.
Никола Станковић и Зоран Војић (слева на десно)
Окупљени потомци, поштоваоци, ученици, наставници и грађани 1
Освештење плоча са именима погинулих
Ђаци основне школе у Црквенцу извели су рецитал уз присуство учитеља и родитеља. Положен је венац и минутом ћутања одата је пошта палим ратницима који су дали животе, највредније што се могло дати за слободу отаџбине. О херојској борби наших предака говорио је Никола Станковић, председник Удружења потомака, поштовалаца ратника 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“ из Свилајнца. Присутнима се обратио и члан Краљевске академије професор доктор Зоран Војић, потомак солунских ратника.
Рецитал ученика основне школе у Црквенцу
Трубач Божидар Младеновић из Дубља
Спомен плоча у Црквенцу са именима палих ратника 1912-1918.
Организациони одбор је од 2014. до 2018.године
радио на прикупљању новца за подизање споменика и ажурирању имена погинулих
ратника. Почело се са 46 имена, а прикупљено је података за 80 лица. У периоду
од 1912. до 1918. У Црквенцу је мобилисано 165 војника од којих је 80 погинуло.
Нажалост ни после 100 година нису прикупљена средства за споменик, али су откривене спомен плоче са именима на задружном дому који су изградили задругари 1897. године међу којима су били и ратници који су погинули у Великом рату.
Ове 2018-е године Катићеви дани нису одржани. Месна зајеница села Црквенац или није могла или није хтела да их организује. Месну заједницу у Црквенцу као и све остале Месне зајденице у општини Свилајнац је на чудан начин формирала владајућа коалиција коју предводи група грађана “Свилајнац чува будућност”. Како су се Дани овог ресавског трибуна неки пут организовали, прочитајте у тексту из 2016-е године.
***
Другу годину заредом у Црквенцу, у присуству мештана, фамилије и гостију, обележено је сећање и дуг према Димитрију Катићу, народном трибуну из Ресаве. Положен је венац на бисту у Основној школи која носи његово име, а венац је исплела његова чукунунука Мирјана. Венац су положили потомци Момчило и Милосав Катић, а том приликом одата је пошта минутом ћутања. Овом приликом отворена је изложба слика посвећена оснивању прве Земљорадничко – кредитне задруге у Црквенцу и прве такве врсте у Ресави 31. марта 1897. године чији је оснивач и први председник био Димитрије Катић.
Тада је сазидан и први Задружни дом пре 120 година кога су подигли задругари села Црквенца, али је данас у веома лошем стању.
Ове године 21. ликовна колонија „Црквеначка палета“ посвећена је лику и делу Димитрија Катића, уз учешће 20 сликара из Србије и Русије, као и традиционално ресавских сликара, домаћина колоније. Изложба слика отворена је у згради бивше Општине црквеначке којом је 1879. године председавао Димитрије Катић. Приказ „Српске драме“ у извођењу Театра „Ресава“ из Деспотовца, уз присуство Црквенчана и гостију, у централном парку побудио је велико интересовање. О Великом рату говорио је Никола Станковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ Свилајнац.
Учесницима на свечаности пригодним речима обратио се проф. др Зоран Војић, пуковник у пензији, који је говорио о моралном лику ратника Српске Краљевске војске у Великом рату, истичући његову велику спремност и борбеност да и у најтежим ратним условима издржи, опстане и победи. Уз то, напоменуо је и велику помоћ цара Николаја Другог Романова и Русије, као и помоћ Француске. Помињујући муке и патње српског народа, истакао је велике заслуге наших мајки, бака и свих жена, заборављених хероина Србије из Великог рата, које су дочекале окупатора, без средстава, без хране, празних штала, са малом децом и болесним старцима. За испољену издржљивост и храброст заслужиле су да им се подигне велелепни споменик у центру Београда.
Први пут после 100 година, пред потомцима, глумци су прочитали имена 77 Црквенчана – хероја изгинулих од 1912. до 1918. године, исказујући поштовање уз звуке трубе Божидара Младеновића из Дубља, учесника сабора у Гучи. Са овог јединственог скупа обновљен је захтев који је прошле године послат Скупштини општине Свилајнац, да се подигне споменик Димитрију Катићу у Свилајнцу.
На летњој позорници КУД „Димитрије Катић“, са своја три ансамбла, извело је фолклор, а изворна група састављена од потомака отпевала је песму „Широко је лишће орово“. Гости из Гложана и Кушиљева допринели су да програм потраје до дубоко у ноћ који је завршен свенародном игранком. Димитрију у част, на многаја љета!
Савремени развој људског друштва, детерминисан брзим развојем науке и најновијих технологија, пре свега у развијенијим земљама света, које својим нуспродуктима и отпадним материјама, све чешће доводе до еколошких и друштвених криза. У центру свих ових збивања налази се човек нашег доба, недовољно образован, непажљив, кратких видика, често агресиван, усмерен на самог себе и преживљавање у све тежим егзистенцијалним условима савременог света.
Усамљен са слабим комуникацијама у својој ближој и даљој околини, отуђен, депресиван, са осећањем немоћи да било шта може да промени. У свом историјском развоју човек је ишао стазама пуним мржње, раздора, пљачки, ратова и уништења добара. Загађење животне средине, осиромашеним уранијумом је невиђени злочин појединих светских моћника, које води ка уништавању свих живих бића на земљи.
Присуство, тихог невиљивог убице – осиромашеног уранијума, је тежак злочин против достојанства људи и свог живог и неживог света на земљи, и директно је усмерен ка постепеном одумирању свих живих бића и великом загађењу и уништењу животне околине. Та, накупљена и наталожена горчина развоја људског друштва, лоших искустава и немилих доживљаја, озбиљне су препреке даљем сазревању и изграђивању одговорности понашања појединаца и друштва у целини, и целокупном напретку наше цивилизације,односно питању нашег опстанка на овој Планети.
ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ
Као велика нада, средином прошлога века настаје нагли процват екологије, као науке о животној средини, па су се развили су се бројни правци: агроекологија, социјална екологија, урбана екологија, биоеколошка теорија људског развоја и многе друге. У својој суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.
Због сложености проблема којима се бави у решавању глобалне еколошке кризе, она својим циљевима и фундаменталним истраживањима задире у многе њој блиске и сродне науке, медицину, психологију, социјалну психологију и друге, користећи њихова сазнања, па самим тим постаје све више мулти- дисциплинарна.
Човек нашег доба, веома је осетљив на своја лична права, на свој углед и на своје лично достојанство. Достојанство је вредност која за разлику од других вредности, не може бити замењена за било шта друго. Пошто је незаменљив, људски живот има своје достојанство, које је нестално, ретко када потпуно, па се мора чинити непрекидан и велики напор да би се оно одржало.
Наша садашња ситуација, учи нас да би требали бити много скромнији и рационалнији у својим прохтевима према ресурсима наше животне средине, исто тако и у својим захтевима према другим људима у својој ближој или даљој околини. Управо тај осећај скромности треба да нас подстакне да достигнемо достојанство, без кога наш живот нема смисла и без кога не можемо бити срећни.
Једини начин, да побољшамо своју ситуацију, је да достојанство дамо свим аспектима нашег живота, јесте да сви људи напусте мржњу и увреде, и да у својим животима стреме свом деловању ка лепоти, љубави, саосећању, међусобном поштовању и уважавању. Људско биће, је учињено достојанственим у оној мери у којој је заинтересовано, алтруистичко, саосећајно, у којој мери воли иу којој мери је одано свим другим живим бићима, и неживој природи, на Земљи и у Свемиру.
Достојанство се може постићи, само у домену етике, а етичко постигнуће мери се степеномдо кога нашим делима управљају љубав и саосећање, а не похлепа и агресивност, међуљудски конфликти и сукоби.
Савремена екологија, удружена са социјалном, развојном и групном психо-логијом, социјалном медицином и савременом социодинамички оријентисаном психијатријом, посебно са примарном и секундарном превенцијом , може допринетиподизању свести о личној и колективној одговорности за очување животне средине, спречавању појаве менталних поремећаја и обољења, кроз перманентну едукацију и програме превенције у очувању и унапређењу менталногздравља људи и друштва.
Посебну пажњу треба усмерити ка очувању и одржавању достојанства човека, људи, природе, њиховог међусобног складног и хармоничног односа у целини.
Николија Вићентијевић и Иван Стојановић спортисти године Детаљније
Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481
