Са изложбе 60 година РТС-а
Са изложбе 60 година РТС-а
Спикерски сто у употреби од 23.августа 1958.
Са изложбе 60 година РТС-а
Спикерски сто у употреби од 23.августа 1958.
Извор: Н1
Главни и одговорни уредник листа “Данас” Драгољуб Дража Петровић изјавио је у Новом дану ТВ Н1 да и власт и опозиција имају проблем да схвате да новинарство није једноумље. Сматра и да јавност у Србији није баш много одушевљена објективним медијима и да људи више воле да их медији лажу, те и да су им звезде ријалитија важније од Косова.
Маркетиншки стручњак Небојша Крстић објаснио је у интервјуу листу “Данас” разлоге за своју оставку у Управном одбору РТС-а, наводећи да на јавном сервису има највише опозиције.
Дража Петровић је за Н1 рекао да РТС није пропагандистичка медијска кућа као 90-их, али да се од запослених на јавном сервису може чути да постоји списак људи који не могу да гостују, јер су “политички обојени”.
“Може се приметити да доста људи које видите на Н1, не можете видети на РТС-у. Раније су ме нпр. у ‘Око’ звали, чак и да коментаришем економске теме иако о економији не знам ништа, па онда двојица причају о економији, а ја попуњавам трећу столицу да учиним колеги (…) Не знам да ли сам ја ‘политички обојен’, али неки људи попут Јове Бакића не знам кад су били на РТС-у, макар у изборној ноћи. То је аутоцензура”, казао је Петровић, наводећи да стога лично сумња да је присуство опозиције на јавном сервису мотив за Крстићеву оставку, и иза такве одлуке вероватно стоје неки други разлози.
Петровић је подсетио и да, с друге стране, политичари на власти бојкотују медије који се труде да буду објективни, и да је једина особа из СНС-а која да је изјаве за лист “Данас”, народни посланик Владимир Ђукановић.
“Хоће да направе атмосферу да радимо нешто што није добро, да кочимо реформе и благостање”, оценио је Петровић.
Каже и да је једном добио позив Миломира Марића да гостује на Хепију у истој емисији са председником Александром Вучићем, што је он одбио.
“Марић ме звао, каже: ‘Вучић би желео да му поставиш питање’. Па, је л’ одређује Вучић ко поставља питања или новинар? Мислим да сваким учешћем на Хепију или Пинку, учествујете у њиховој пропаганди. Зашто не зове представнике опозиције”, упитао је Петровић.
„Опозиција мисли да су и медији у Савезу за Србију“
Уредник “Данаса” каже да малтене сличних проблема има и са опозиционим лидерима, који мисле да су независни медији са њима на истом задатку.
“Мисле да су Н1, Време, НИН и Данас у Савезу са Србију или овом другом савезу, и да треба да буду опозиија Вучићу. Ми нисмо опозиција, ми смо новинари, Зна се шта је новинарски посао (…) Кад је била коалиција Двери и Доста је било, писао сам колумну и онда су људи коментарисали да сам коначно прешао код Вучића. Опозиција мора да схвати да новинарство није једноумље, него сагледавање ствари са свих страна”, поручио је гост Новог дана.
Каже и да је истина да “Данас” некада “сакривају на киоску”, али сматра и да тај лист стоји на некој истакнутијој позицији не би био много продаванији, јер је исувише озбиљан и не бави се естрадом и ријалитијима.
“Мислим да наша јавност није баш много одушевљена објективним медијима, да више воле да их медији лажу. У ‘Блицу’ имате понекад на предњим странама текст како ријалити заглупљује народ, а на средњим страна извештај из ријалитија”, приметио је он.
Додао је и да је раније гледао неке ријалитије, али да ове последње није, него о њима зна оно што прочита у “Блицу”, и да има утисак да су особе које се зову Кија, Луна и Слоба постале најважнија тема у Србији, важнија и од Косова.
Аутор: К. Ковач Извор: УНС
Незаконит отказ Љиљани Смајловић у „Политици“
Отказ бившој главној и одговорној уредници „Политике “ Љиљани Смајловић био је незаконит, пресудио је Први основни суд у Београду. „Политика новине и магазини“ (ПНМ), издавач најстаријег дневног листа на Балкану, дужан је да Љиљани Смајловић исплати накнаду штете у износу од 2.674.667 динара. У образложењу пресуде судија Виолета Савељић Долашевић истиче да је „Љиљана Смајловић 4. јула 2016. године поднела оставку на положај главног и одговорног уредника, мејлом који је упутила заступницима тужене (ПНМ, прим.нов), али није изразила своју вољу да радни однос престане, а њена изјава ни по форми, ни по садржани, не представља изјаву о отказу Уговора о раду“.
Упркос томе, стоји у пресуди, директорке „Политике“ Мира Глишић Симић и Нина Самарџић су изјаву о оставци „протумачиле као отказ Уговора о раду и дана 11. 7. 2016. године, док је тужиља била на годишњем одмору, донеле Решење о престанку радног односа без образложења и поуке о правном леку“.
Љиљана Смајловић на суду је изјавила да добро зна разлику између оставке на место главног и одговорног уредника и отказа Уговора о раду, да није дала отказ, већ је поднела оставку на место уредника када је схватила да је обмањивана од стране директорке Мире Глишић Симић која је тврдила да се радна места не могу попуњавати без седнице Скупштине Друштва.
Смајловић је истакла и да је „оставку поднела циљем да се сазове Скупштина која би, између осталог, разматрала њену оставку, али се и изјаснила да ли подржава аутономију главног уредника и самосталност редакције“.
Навела је и да је „уверена да је допринела угледу и утицају „Политике“, да је самостално водила уређивачку политику и да је то довело до подршке јавности и благог раста тиража“.
Суд је исказ Љиљане Смајловић „прихватио као јасан, логичан, искрен и уверљив“.
Бившу уредницу „Политике“ заступала је Александра Ковачевић из Адвокатске канцеларије „Томановић“.
Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду.
https://twitter.com/resavskipostono/status/1028198848416686080