Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
provincijski | - Part 3
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131

Инвалиду прете избацивањем на улицу

Основна школа Димитрије Катић у Црквенцу

У Црквенцу недалеко од Свилајнца инвалиду   прете   избацивањем на улицу

Сликар, песник, педагог, пензионер и инвалид живи у стану на   спрату Основне школе која је предвиђена за реновирање

Ни после годину дана од пожара није санирана школа у Црквенцу
Ни после годину дана од пожара није санирана школа у Црквенцу

          Од завршетка школске године, јуна ове године, Нешићу и његовој супрузи упућиване су претње да морају да се иселе. Долазили су из основне школе у Свилајнцу у неколико наврата. Тражили су да се исели и после много претњи, неизвесности и страха понуђена му је адаптирана гаража од 27 квадрата. У собу у коју би требао да се смести инвалид осим кревета не могу да ућу инвалидска колица нити неки други део намештаја. После неколико дана Нешића је обишао директор Игор Димић који је рекао да доноси „добре вести“. Саопштио је да их нико неће дирати, да напусте стан док траје реновирање и да ће код њих бити кључ. Иако им је то усмено саопштио, Нешићи су на кратко одахнули и почели правити планове о даљем лечењу јер се његово здравствено стање нагло погоршало. За све време преговора Нешићу није уручен ни један документ осим обавештења да ће адаптација почети 03.08. 2015. године. На медију који је под руководством локалних моћника увелико се објављује информација да се школа већ реновира. На празник Преображење делегација основне школе из Свилајнца поново је дошла код породице Нешић и запретила им избацивањем на улицу. Тражили су и кључ од стана када се негде сместе. Нови шок за Нешиће и нови здравствени проблеми.

Да се подсетимо, као привремени смештај 1989. године Нешићима је додељен простор на спрату школе, који је он са породицом претворио у стан где и данас живи. Како ће инвалид да поднесе радове на крову школе, фасади и мењању прозора? Решење његовог стамбеног питања неопходно је хитно наћи.

Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Отац је био железничар, а мајка домаћица. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“. Оснивач је , селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“. Објавио је девет књига. На свим манифестацијама афирмативно је представљао своју општину. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

У инвалидску пензију отишао је 2003. године, а 2011. тешко је повредио кичму приликом пада у кади и од тада је и поред лечења, везан за помагала и инвалидска колица. Смештај на спрату школе онемогућава му свакодневне терапије у Дому здравља у Свилајнцу и даље лечење. Безуспешно се обраћао локалној самоуправи да му помогне и смести га у простор у Свилајнцу одакле би наставио лечење.

Уместо помоћи из општине су стизали захтеви да се исели јер је школа предвиђена за реновирање. Због тога се Нешићево здравствено стање знатно погоршало. Има несаницу, страхове, пије средства за смирење, и од тада не може да устаје јер му се појачао спазам и контрактура. Није отишао на рехабилитацију по препоруци лекара јер страхује да ће бити избачен на улицу. Све време надлежни „разговарају“ и узнемиравају његовог сина, да он убеди оца да прихвати било какав смештај или ће се наћи на улици.Уместо лечења и мира Нешић доживљава праву животну драму. Многима који сада руководе општином и основном школом био је професор. За овакве и друге сличне случајеве, не само локална самоуправа него и друге институције државе морају имати решења. Миомир Нешић је много дао и даје култури у Свилајнцу. Уз девет објављених књига има и богату колекцију слика које сведоче о времену иза нас. Када су почетком јуна Нешићу стигле претње о исељењу ми смо се обраћали свим институцијама које могу помоћи у решавању овог великог проблема. Нажалост и даље стамбени проблем нашег члана, инвалида Нешића није ни у поступку решавања, а радови на школи ће почети. Покушавамо да нађемо решење за избеглице из Сирије, а коме Нешићи да се обрате? Нехумано и брутално понашање према човеку коме треба мир и лечење. Од надлежних институција затражићемо одговорност виновника и најстрожије кажњавање. Затражићемо и помоћ међународних ликовних и књижевних асоцијација.

                                 Подружница Поморавског округа Јагодина

                                                     Удружење књижевника Србије

Национална служба за запошљавање

НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Београд, 20. август 2015. године

САОПШТЕЊЕ

Исплата редовне и привремене новчане накнаде

Национална служба за запошљавање обавештава кориснике да ће се преко Поштанске штедионице извршити исплата:
• редовне новчане накнаде незапосленим лицима за јул 2015. године у петак, 21.8.2015. године, и
• привремене новчане накнаде незапосленим лицима, који живе на и изван територије АП Косова и Метохије, за јануар 2015. године у суботу, 22.8.2015. године.

Сабор у Медвеђи

Лејкаши из Риљца

У Медвеђи код Деспотовца

Одржан Сабор народног изворног стваралаштва

У селу Медвеђа, која се у римско доба звала Идимум, почетком августа одржан је други „Илиндански Сабор“ посвећен народној традицији, игри и песми. На Сабору су наступиле певачке групе и фолкорни ансамбли из Србије.

Запажена изложба

Програм Сабора почео је у јутарњим часовима у порти храма Вазнесења Господњег изложбом старих фотографија села Медвеђе из збирке Првослава Јовановића. Фотографије су својеврсно сведочанство о прошлости и становницима места. Недалеко од места изложбе, сликари су на платна осликавали живописне пределе Медвеђе. Поред фотографија и слика, излагачи из различитих удружења изложили су производе од меда, традиционална пића, старе везове, народну ношњу и друге традиционалне предмете и производе. Посебну пажњу привукла је традиционална словачка кухиња.

  • Циљ овог сабора била је мултиетичност што смо постигли довођењем различитих фолклорних ансамбала са различитим кореографијама. Идеја је била да гостују друштва од Врања до Суботице и од Ваљева до Зајечара што смо донекле и постигли, не у потпуности, с обзиром на то да је сезона годишњих одмора, рекла је члан Организационог одбора Александра Стојановић.

Интересантна је била и изложба ситних животиња мештанина Илије Бакића који има и малу ергелу коња.

Домаћини су се заједно са гостима надметали у старим спортским дисциплинама, као што су надвлачење конопца, круњење кукуруза, грижење јабуке итд. Ко је био бољи нисмо могли проценити, победило је дружење.

Звуци заборављене традиције

 

Након спортског надметања, Медвеђом су продефиловали домаћини КУД „Светозар Марковић“, са гостима из Крушевца, Свилајнца, Риљца, Дреновца, Хајдучице и Маргите. После дефилеа, обраћањем председника СО Деспотовац Ненада Јовановића, а затим духовном музиком ансамбла „Божури царева града“ из Крушевца, отворен је Културно – уметнички програм манифестације. На сцени су се пред многобројном публиком смењивале игре из скоро свих крајева Србије. Посебну пажњу привукле су Словачке и Румунске игре, као и мушка певачка група „Поклич“ из Свилајнца која наставља традицију истоимене групе из 19. века, истичу организатори.

Група „Лејкаши“ из Риљца, подсетила је публику на заборављене звуке лејки, окарине, гајде и дудука. У програму су наступили и домаћини који су извели изворне српске игре, влашке и игре из Лесковца, кореографа Предрага Богдановића Качарца који је оставио дубок траг у историји овог ансамбла. Додељене су и награде за најлепши пар, пару из Свилајнца и најлепшу народну ношњу ансамблу из Дреновца.

Поред великог броја мештана и гостију са стране, програм су пропратили представници значајних институција Општине Деспотовац, као и професор др. Мирко Милетић са Факултета за културу и медије. Директорка Туристичко – спортске организације, Ана Богдановић истакла је за наш лист да је одушевљена начином организације Сабора, гостопримством, програмом и излагачима.

Организатори су такође задовољни, наводећи да су организацију помогли многобројни мештани села, као и мештани из иностранства и спонзори.

  • Утисци публике и свих гостију су изванредни. Чини ми се да нисам субјективна ако кажем да је садржај манифестације и програм свих учесника изведен на веома високом професионалном нивоу. После таквог резултата сваки проблем са којим смо се сусрели у организацији се заборавља, нагласила је Александра Стојановић.

 

М. Мирковић

Фото: И. Стојановић

Сунце Крагујевац

Сунце Крагујевац

Поштовани,

Обавештавамо Вас о заказаним промоцијама програма „Млади су закон“ у Поморавском округу:

 

РЕКОВАЦ: четвртак, 13. август од 11 часова у Каанцеларији за младе, Краља Петра I 60;

ЈАГОДИНА: четвртак, 13. август од 13 часова у сали Поморавског округа, Кнегиње Милице 80а, 35000 Јагодина;

СВИЛАЈНАЦ: четвртак, 13. август од 11 часова у Канцеларији за младе, Браће Југовића 10;

ДЕСПОТОВАЦ: 14. август од 14 часова у Канцеларији за младе, Моравска 18.

За Параћин и Ћуприју ћемо Вас накнадно обавестити.

Детаљније

Раднички – Пролетер (Враново) 1:4

Раднички Свилајнац

Раднички – Пролетер (Враново) 1:4 (0:0)

Свилајнац, 8.август 2015. године

Стадион Бојача, гледалаца:50, судија: марко Марковић (Смедерево)
Стрелци: 0:1 Јевтић у 57.минуту, 1:1 Поповић у 60.минуту, 1:2 Јовановић у 71, 1:3 Јевтић у 74,1:4 Јевтић у 89.минуту
Раднички: Бјелица,Миленковић, Ђ. Милановић, Јоцић, Аћимовић, В. Пауновић, Синђелић, Поповић, Илић, И. Пауновић, Стојановић. Играли су још: А. Милановић, Срашић, Цветковић и Ђорђевић

Раднички Свилајнац
ФК Раднички Свилајнац

Пролетер: Јанићијевић, Лазић, Милосављевић, Гегић, Петрић, Радојевић,Делиблаћанин, Живановић, савић, Дељанин, Јовановић. Играли су још: Јевтић, Милентијевић и Којић.
У последњој провери пред почетак првенства свилајнчани су на свом терену претрпели убедљив пораз и питање је колико спремно дочекују старт такмичења. Гости су били уигранији и спретнији пред голом домаћих.

Р. Угрнић

Стражама чувају подрум за шљивовицу

Јутарња смена страже

Стражама чувају подрум за шљивовицу

 

Радна јединица „Навипа“ у Црквенцу код Свилајнца само је једна од фирми у Србији којој је искључена струја због неплаћених рачуна, али је вероватна једина чију имовину ноћу чувају бивши радници и пензионери

Због дуговања за електричну енергију од око седам милиона динара Радна јединица АД „Навип“ у Црквенцу надомак Свилајнца остала је без електричне енергије. Како би спречили пљачкање имовине, бивши радници и пензионери ове фирме организовали су ноћне страже у три смене од 20 часова до 6 ујутру. Они кажу да ће дежурати све док поново не добију електричну енергију. Реч је о радној јединици која припада АД „Навип“ из Земуна, која је заштитни знак целе општине, која постоји већ 87 година и у којој стечај траје већ три године. Подрум, капацитета 150 вагона течности, односно око милион и по литара ракије, највећи је у овом делу Балкана и био је специјализован за производњу шљивовице.

Јутарња смена страже
Јутарња смена страже

-У последње четири деценије у тридесет земаља света извезли смо преко пет милиона литара српске шљивовице у српској буклији, по којој смо били познати и коју смо извозили чак и за време НАТО бомбардовања и санкција. Бербу грожђа нисмо обустављали ни за време Другог светског рата. Док су јагодински, јовачки, ореовачки, крњевачки, крајински, иришки и многи други подруми одавно уништени, ми смо наш сачували, па би било штета да под окриљем мрака неко разнесе оно што су наши дедови стварали-наводи за „Политику“ рачунополагач Мирољуб Спасојевић, који је од 1996. године руководилац ове радне јединице и служба обезбеђења.

Према његовим речима, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када су радили у три смене, извозили су од 800.000 до 1.000.000 боца шљивовице и зарађивали по 1.000.000 долара годишње. У време највеће експанзије шљивовице прерађивали су 150 вагона шљива, а 100 вагона су откупљивали од сељана. Последњих година извозили су око 100.000 боца или 75.000 литара годишње, што је три пута више него од 1991. до 2000. године. Извезли су и 4.000.000 „бардаклије“, која је 1964. године награђена „гран пријем“ на сајму у Љубљани, као и преко 2,5.000.000 литара комовице. Све залихе, око 80 вагона алкохолног пића, по налогу стечајног управника предате су у Земун.

Музеј винарства на отвореном
Музеј винарства на отвореном

-Пре три године када је уведен стечај први пут смо обуставили производњу од оснивања. Објекат од изузетне важности најпре је остао без обезбеђења, а сада је остао у мраку. Сви мештани Црквенца подрум доживљавају као други дом, јер готово да нема породице из које неко није радио у њему. Зато смо се писмом обратили и премијеру Вучићу не би ли нам помагао, јер је ово село и родно место његове мајке-додаје Спасојевић, који је ове три године не само сам чувао имовину, већ и косио траву и уређивао ентеријер и екстеријер ове фирме и у њој организовао ликовну колонију „Црквеначка палета“ како не би прекинуо дугогодишњу традицију.

Славољуб Јанковић, пензионер, који је читав радни век провео у црквеначком подруму, један је од људи који га преко ноћи чува. Он каже да просто сви мештани имају обавезу дасачувају ту имовину и фирму по којој је њихово село надалеко чувено. У њему је, додуше празна, уникатна бачва, чији је предњи део у дуборезу у коме су дуборезани цар Константин и кеаљица Елизабета. Она вреди више него бачва истог капацитета пуна вина или ракије.

-Добар део радног века провео сам у подруму. Још као дечак памтим бербе грожђа и време када је задруга одлично пословала. Подрум „Навип“ направљен је 1929. године, али је, практично, основан 1897. године, када је народни трибун Димитрије Катић формирао прву сеоску задругу. Зграда и основна средства су у одличном стању и стварно би била штета да вандали то униште или опљачкају-каже за наш лист Живан Ватић, пензионер, који такође стражати ноћу.

 

  З. Глигоријевић

 

Купина

Мали савети за добро здравље
Лековита својства купине

Купина лат. rubus fruticosus, је врло позната у нашој околини. Ова бобичаста биљка расте жбунасто и трновита је. Нажалост недовољно су позната њена лековита својства. Квалитетније су дивље од питомих. Садрже витамин А, Б1, Б2, Б3, Б6, Ц,Е и К. Њен минерални састав је: гвожђе, калцијум, магнезијум, фосфор, калијум и цинк. Извор су аминокиселина и есенцијалних влакана.

купина
купина

Обилују антиоксидантима који на више начина штите наш организам.Чувају срце, крвне судове и вид. Магнезијум и влакна спречавају блокирање артерија и стимулишу крвоток. Помаже у регулисању крвног притиска, превенцији аритмије и неправилних откуцаја срца.Због својих својстава препоручује се трудницама.Витамин Ц и антиоксиданти ојачавају имунитет мајки, а минерали одржавају здравље костију.
Чај од листа купине помаже код пролива, дизинтерије, крварења из рана, за испирање грла и хемароида. Плод је најбоље користити у сировом облику. Од купине се може правити сок, џем, чај, пекмез, вино, ликер.Плодови се могу смрзавати, сушити, кувати и пећи.

РП

Годишњица убиства Карађорђа

Годишњица убиства Карађорђа  26.јула 1817.године на празник архангела Гаврила

У српској историји о Вожду Ђорђу Петровићу– Карађорђу записан је не само као иницијатор и вођа Првог српског устанка (1804 – 1813), већ и по својој трагичној смрти. На данашњи дан 1817. године Карађорђе се, после три године изгнанства, тајно вратио у Србију.

На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића, уточиште је нашао у селу Радовање, које је припадало Вујичином управном подручју. У датом тренутку Карађорђе није слутио да му је кум део завере за његово тајно погубљење, чији је идејни творац био кнез Милош Обреновић, који је страховао да ће му Карађорђев повратак угрозити врховну власт. У рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Пошто му је глава одвојена од тела, послата је султану у Цариград, не би ли се стекло његово поверење и наклоност. Тело је закопано у Радовањском лугу, под једним храстом, где је урезан знак крста. Доцније ће Карађорђево тело бити више пута премештано и сахрањивано, док најзад не нађе мир у династичкој задужбини Карађорђевића, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. У међувремену, првобитно гробно место Карађорђa је обележено (1845), а данас садржи мермерну плочу са текстом, велики дрвени крст и гвоздену ограду.

РП

 

Мини депонија преко пута главног улаза у вртић

Мини депонија преко пута главног улаза
у вртић „Дечја радост“ у Свилајнцу

У катастрофалним мајским поплавама 2014. године велика оштећења претрпео је и вртић у Свилајнцу. Држава, Европска унија, бројне фондације и појединци помогле су да се објекат у потпуности обнови и модернизује.

Међутим одмах преко пута улаза у вртић остала је неочишћена мини депонија која осим што оставља ружну слику представља и потенцијалну опасност по здравље деце. Ту се налази и неуређена пешачка стаза. Иако се ради о приватном поседу, на коме се осим оронуле куће налази мини депонија, неуређену пешачку стазу у време летњег вашара неодговорни користе као тоалет. Опасност од евентуалне заразе на овим екстремно високим темпаратурама постаје све већа. Забринути родитељи очекују хитну реакцију надлежних општинских служби. Да ли је уопште примерено да се вашариште прави око вртића?

РП

Радиша Пантић

Радиша Пантић из села Гложана код Свилајнца испунио своју жељу
Вољом и упорношћу ручно израдио виолину

Иако у осмој деценији Радиша Пантић (76), самоуки уметник из Гложана, недавно је ручно направио виолину. Уз помоћ снимака са интренета и виолине коју му је донео познати виолиниста из Свилајнца Јован Станковић, Пантић је ручно, део по део, израдио нову. Укупно је урадио три, прву мало већу од обичне, али звуком који подсећа на виолончело. Друге две су мање и више личе на виолине. У раду је испоштовао и препоруке Станковића о врсти дрвета од којих се шта ради. Алате и моделе сам је урадио од дрвета. И за финалну обраду користио је материјале који доприносе бољем звуку.

Радиша Пантић са виолином  (фото Б.Живковић)
Радиша Пантић са виолином (фото Б.Живковић)
Радиша Пантић са виолинама(фото Р. Угрнић)
Радиша Пантић са виолинама(фото Р. Угрнић)

Да ли тешко детињство или јака воља

за радом учинили су да се Пантић осим пољопривреде бави пчеларством, зидањем, израдом мозаика, скулптура од бетона, столарским занатом, свира хармонику и фрулу, слика, ради дуборезе, пише текстове за народне песме и до сада је снимио четири диска. Учесник је неколико ликовних колонија, а слике и дуборезе је излагао у Свилајнцу.

У свом атељеу има велики број слика и дубореза, а у дворишту је извајао шумадинца са хармоником у природној величини, који привлачи пажњу пролазницима и туристима приликом одласка за манастир Златенац. Посматрајући своју фотографију са хармоником, урадио је дуборез са својим ликом у народној ношњи. Неуморни Радиша Пантић је веома задовољан направљеном виолином на којој учи да свира народна кола.

Брана Живковић


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481