[FinalTilesGallery id=’5′]
Култура и образовање
[FinalTilesGallery id=’5′]
На гробљу у Црквенцу, селу надомак Свилајнца налази се споменик нареднику, артиљерцу Милошу Стевановићу из Пирота, студенту технике у Минхену, који се одазвао позиву да брани своју отаџбину. Са положаја „Ђурђева главица“, виноградско брдо изнад села Црквенца, чета наредника Милоша је 14. октобра 1915. године дејствовала топовима према Свилајнцу по немачкој претходници. Тога дана од гранате испаљене са непријатељског положаја погинуо је наредник Милош, артиљерац треће чете, трећег батаљона, осмог пука Дунавске дивизије. Саборци и мештани сахранили су га на сеоском гробљу, а јединица је наставила преко села Војске пут Јагодине.
Учитељ Светолик Милошевић, родом из Кушиљева био је у чети у којој је Милош био командир и саборац. Он је обавестио његову мајку Кристину, учитељицу из Пирота, где је њен син јединац сахрањен. Учитељ Света, како су га Црквенчани звали, 1922. године долази на службовање у основну школу са супругом Милицом, где је остао до 1930. године и он се бринуо о гробу свог командира. Мајка Кристина је често посећивала гроб свога сина и била гост у школи учитеља Свете и његове супруге Милице. Она је одлучила да не ремети вечни мир свога сина, већ му је подигла споменик. Приликом прикупљања новца за изградњу цркве у селу у периоду од 1921. до 1928. год. Кристина је марта 1925. приложила на име свога сина Милоша 1.000 динара за цркву, што је био један од највећих појединачних прилога.
Милош и данас почива на црквеначком гробљу, а о његовом споменику брину радници и пензионери Подрума „Навип“ из Црквенаца и МО Удружења. На дан погибије обишли су Милошев гроб и положили венац учитељ у пензији Миливоје Милисављевић и Драги Живановић.
О биткама 1915.године на овом подручју и погибији наредника Стевановића окупљенима је говорио професор Никола Станковић председник Удружења. Изведен је и пригодан програм глумац Театра „Ресава“ из Деспотовца Мирољуб Ивановић и трубач Божидар Младеновић. Помен је служио месни свештеник Стеван.
Наредник Милош Стевановић почива у миру окружен својим саборцима из Великог рата, на црквеначком гробљу.
Из Црквенца, као и многих других села у Србији, отишло је много војника и добровољаца да бране част народа и отаџбине. Из рата се није вратило 73 житеља, махом младих који су положили своје животе на олтар отаџбине. Њих 105 су имали ратне среће, храбрости и вештине, да се врате кући, неки тек 1920.
Председник МО Удружења Црквенац Мирољуб Спасојевић посетио је на храбре ратнике из Великог рата, као и о иницијативи да се свима њима, после 100 година, црквенчани одуже подизањем споменика у центру села.
Фото и текст Р. Ђорђевић
Пројектом „Петрија ресавска“, као документарним материјалом обележи ће се 35 година од снимања филма „Петријин Венац“ (1980) Срђана Карановића, као и 40 година од изласка првог издања романа „Петријин венац“ (1975) Драгослава Михајловића. Снажна прича о судбини и тешком животу рудара присутна је и данас. Намера, носиоца пројекта Удружења грађана „Буђење 35213“ и ТВ Ресаве је да се подсетимо на прошлост и вредна уметничка остварења роман и филм. Носиоци пројекта планирају и да укажу како се данас живи од тешког рударског посла и како изгледају предели где је сниман филм 1980.године у Сењском руднику. Биће то и својеврсна прича о Деспотовцу и Горњој Ресави и могућностима развоја свих проивредних грана.
Филм би се састојао од три дела:
Први: подсећање на роман, филм и Сењски рудник пре 40 година,
Други: урадиће се бројни интервјуи са писцем романа Драгославом Михајловићем, режисером Срђаном Карановићем и глумачком екипом, Мирјана Карановић, Марко Николић, Зоран Симјановић, Владета Јанковић и др.
Трећи: Данашње време живота и рада у Сењском руднику. Каква је перспектива овог живописног места.
Сва три дела би се мнотирала у једну питку причу о прошлости али и будућности.
Завршни део активности је приказивање документарног филма у Сењском руднику, Деспотовцу, Београду другим местима широм Србије и региона, а био би и дистрибуиран другим телевизијама на емитовање.
Партнерски тим Удружења „Буђење 35213“ и ТВ Ресава спреман је да изнесе овај уметнички пројекат, а ангажоваће и одређени број стручих лица као консултанте на пројекту.
Молимо све оне који имају у приватним архивама документа (текстове, фотографије и др.)или су сведоци снимања филма да нам се јаве. Такође позивамо да нас финансијски подрже сви заинтересовани који могу и желе да учествују у реализацији овог пројекта.
Координатор пројекта Ђорђе Маленовић
Нови Сад је недавно био домаћин једне несвакидашње и дуго припремане манифестације под називом «Велико коло за Гиниса». Овај не само српски већ и светски догађај припреман је од октобра прошле године када су своје учешће потврдили и играчи из Стењевца и Плажана код Деспотовца, али и ансамбали из Јагодине, Параћина и Ћуприје. Играчи су од организатора добили упутство и видео материјал три кола која ће играти на манифестацији, како би на дан догађаја сви сложно одиграли.
Дан манифестације је дошао, у Новом Саду је све било спремно, а у Српску Атину у раним јутарњим часовима допутовали су пријављени ансамбли из Поморавља и Ресаве, региона и дијаспоре. Гости су били распоређени по Новосадским школама, добили су акредитације а након тога представили се и неком од многобројних игара са фолклорног репертоара.
У поподневним часовима, шаренило ношњи различитих крајева прекрило је четири улице у Новом Саду, затворен је фолклорни круг, у коме се сложно држало за руке више од 12.000 играча. На почетку поједини учесници су подигли плакате на којима је писало «Стоп Дијабетесу» са циљем да упозоре на ову опаку болест. Након обраћања члана градског већа за културу Вање Вученовића, председнице Скупштине града Јелене Црногорац и иницијатора манифестације Милана Веселиновића, после химне манифестације, почело је обарање Гинисовог рекорда. Играчи у исплетеном ланцу дугом шест километара, сложно су играли Велико бачко коло, катанку и ужичко коло. Непосредно пред крај ужичког кола публика је почела све снажније да бодри играче. У магли зноја пљуштао је аплауз када се најдужим колом проширила вест да су оборили светски рекорд. Тај успех прославили су игром, али овај пут прикључила им се и публика.
Чланови КУД-а «Ресава» из Стењевца кажу да су задовољни наступом на овом светском догађају.
– Не постоје речи које би дочарале нашу част што смо и ми били део несвакидашњег догађаја. Било нам је лепо, организације је била добра, тако да немамо на шта да се пожалимо. Само да кажемо, једно дивно искуство да причамо наредним генерацијама, каже Златана Димитријевић Павловић представница ансамбла из Стењевца.
Играчи ансамбла из Плажана рекли су да је ово велики успех њиховог ансамбла и да је ово велико искуство.
– Манифестација је била предивна, публика је била веома срдачна и били су нам велика подршка. Част нам је било да учествујемо у обарању светског рекорда у најдужем колу и будемо делић историје, кажу ови разиграни момци и девојке.
Иницијатор манифестације Милан Веселиновић се захвалио граду, спонзорима и учесницима на овом догађају који је прошао без икаквих проблема, сада следи слање видео, фото и текстуалних докумената Гинисовој комисији у Лондон, а званични резултати да ли ће овај резултат бити део Гинисове књиге рекорда сазнаћемо за годину дана, а можда и раније.
Без обзира када ће стићи званични резултати, једно је сигурно да је досадашњи Гинисов рекорд од 250 играча у најдужем колу, залагањем фолклорних ентузијаста оборен.
Међу младим играчима у ансамблу из Плажана, нашле су се и две ветеранке Радица Обреновић и Јагода Коларевић. Старија, по годинама је Јагода, али има младалачко играчко срце којим је оборила Гинисов рекорд.
– Најстарија сам у ансамблу, али то ми не смета, волим игру, песму и дружење. Моја ћерка Јована је такође данас ту и играмо у истом колу, веома сам срећна због тога и због ове лепоте која се овде сакупила. Фолклор то је нешто најлепше, а коло не броји године, рече Јагода, од радости врисну и заигра ужичко коло онако како то само искусни играчи умеју.
Фотографије: А. Пешић, З. Павловић, novosadskenovine.rs
На 82. Вуковом сабору који се традиционално одржава у Тршићу и Лозници, ове године, 16 септембра у оквиру програма под називом „Мој град“ представила се општина Деспотовац.
-Идеја и договор о учешћу Деспотовца на Вуковом сабору настали су пре годину дана, због чега је организациони одбор формиран за припрему овог гостовања, имао довољно вемена да ваљано осмисли представљање . Организација одласка на 82. Вуков сабор вођена је идејом да је ово за Деспотовац изузетна прилика и част и да треба представити туристичке и друге потенцијале,и што је у понуди сваком посетиоцу, навела је директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“ из Деспотовца Санела Симић у име организационог одбора.
Укупно 110 учесника из општине Деспотовац представило је свој програм најпре изложбом, а касније и културно – уметничким програмом.
На платоу испред Вуковог дома културе у Лозници били су постављени штандови на којима су бојни гости из Деспотовца представили рад својих установа или удружења. Поред осталих, Народна библиотека „Ресавска школа“ је представила део своје богате издавачке делатности. Програм дана „Мој град“ настављен је получасовним наступом КУД-а „Светозар Марковић“ из Медвеђе, између чијих су кореографија млади рецитатори говорили одабране песме о Манасији и деспоту Стефану Лазаревићу. У галерији Вуковог дома, отворена је изложба слика насталих у предходним годинама на ликовној колонији „Ресава“ коју организује Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски“. У овом истом простору, који носи име Вукове ћерке Мине, ученице деспотовачког истуреног одељења музичке школе „Владимир Ђорђевић“ из Алексинца, приредиле су мали концерт класичне музике на клавиру, што је допринело уметничком утиску овог догађаја.
Гости Лознице и Вуковог сабора били су и представници локалне самоуправе општине Деспотовац. Председник општине Дејан Ненадовић је у свом говору представио општину и најискреније се захвалио домаћинима на указаној части и гостопримству. У делегацији су били заменик председника Никола Николић и председник СО Деспотовац Ненад Јовановић.
Одушевљење је како је навела Санела Симић било на крају после наступа глумаца.
– Аматерско позориште „Ресава театар“, које ради при деспотовачком Центру за културу, извело је представу „Општа болница“, искрено одушевивши бројну публику, која је глумце наградила дугим аплаузом, и која их је неколико пута враћала на сцену.
За овогодишњи програм и организацију домаћини су похвалили општину Деспотовац.
– Домаћини Вуковог сабора исказали су најдубљу захвалност због, како су рекли, врло садржајног и богатог представљања на њиховој манифестацији, на којој би могли позавидети и много већи градови који су се промовисали у програму сабора „Мој град“. Истакли су да их је посебно одушевила изузетна организованост, као и богатство и разноликост садржаја којима се општина Деспотовац представила у овом делу Србије. Вредно је напоменути да су и домаћини и гости исказали жељу за наставком сарадње, закључује директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“ Санела Симић.
Општину представљао велики број учесника
На овогодишњој манифестацији учешће су узели ЈП „Ресавска пећина“, Туристичко – спорткса организација Деспотовац, Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски“, Народна библиотека „Ресавска школа“, свој допринос овој изузетној културно-туристичкој промоцији дали су и манастир Манасија, КУД „Светозар Марковић“ из Медвеђе, Музеј угљарства из Сењског Рудника, ученици основних школа, етно кућа „Милановић“, удружења „Плава шљива“, „Бела црква“, „Нектар“, Клуб за стара лица и пензионере при Центру за Социјални рад Деспотовац, удружења жена из Ресавице, Стењевца и Плажана и џип клуб „4 x 4“.
Фото: Ђ. Вулић М.Мирковић
Предшколска установа „Дечија радост“ у Свилајнцу обележила је 36 година рада. Тим поводом у просторијама Дечијег вртића одржана је приредба. Васпитачи предшколских група уложили су доста труда да осмисле и припреме програм за најмлађе. Уз музику, песму и игру, малишани су прославили рођендан свог вртића.
Децу су подржали родитељи, а били су ту и браћа, сестре, и понеке баке и деке. Великим аплаузима награђен је сваки покрет, научен стих и песмица предшколаца. Малишани су како и доликује деци, потпуно искрено и одушевљено,учествовали у приредби. Није изостала ни рођенданска торта на три спрата, овога пута направљена од стиропора и крпица и препуна свећица.
Родитеље и запослене поздравила је директорка Зорица Ђорђевић истакавши значај предшколске установе у припреми деце за почетак школовања. Циљ предшколског васпитања је да се деци пруже услови за нормалан физички, социјални и интелектуални развој и образовање. У припремном предшколском програму деца проширују своја знања и развијају способности чиме спремније почињу школовање.
Д. Ковачевић – Ђорђевић
Чланови Свилајначког Културно – уметничког друштва „Синђелић“ из Свилајнца, недавно су допутовали са петодневног наступа из Бугарске. Они су у Несебару на Међународном фестивалу фолклора игром представљали свој крај.
Чланови овог ансамбла на путовање су кренули 20 августа, а у Несебару су их поред занимљивости краја, затекле и временске неприлике, које су се задржале три дана, кажу они. На фестивалу, разиграни играчи представили су се играма са Старе планине, која је на неколико фестивала посебно похваљена. Чланови ансамбла који је потекао из некадашње певачке групе „Поклич“ су се са фестивала вратили 25 августа пуни утисака, како кажу, ово је за њих било једно лепо искуство које ни лоше време није успело да поквари.
На дан Светог Преображења Господњег у вечерњим часовима, на тргу Деспота Стефана Лазаревића су свечано отворени 23. Дани Српског Духовног Преображења. Реч је о манифестацији која више од две деценије подсећа народ овог краја на значај чувања српског идентитета и духовности.
На почетку свечаног програма многобројној публици и гостима обратио се председник Општине Деспотовац Дејан Ненадовић. Председник је прво поздравио саветника председника Републике Србије Станиславу Пак Станковић и председницу Програмског савета манифестације професорку др. Гордану Јовановић, као и остале чланове савета, одборнике општине, спонзоре, директоре јавних предузећа, директоре институција, госте и публику. Он је у свечаном говору подсетио на значај деспота Стефана Лазаревића чији ореол светлости, како каже, вечно стоји над овим делом Србије , као и на значај манифестације.
„Двадесет три године трају Дани српскога духовног преображења, дани који својим садржајем и програмом представљају блистав пример на мапи културних манифестација у Србији”, рекао је Ненадовић.
Искористио је прилику и да се захвали свима који су учествовали у настoјању и трајању ове манифестације, истакавши значај научног скупа који сваког августа у Деспотовцу окупља велики број страних и домаћих научника.
Програм овогодишње манифестације свечано је након обраћања председника отворио проф. др. Мирко Милетић, члан Програмског савета који је истакао да му је велика част што као рођени Деспотовчанин свечано отвара ову манифестацију. У наставку свог излагања Милетић је подсетио на значај деспота Стефана Лазаревића не само за Ресавски крај већ и за Србију и српски народ.
– Као и кроз све минуле векове, упорно, доследно, зашто да не и епигонски, и ове године корачамо деспотовим путем. Ако и залутамо којом странпутицом, немојте замерити. Знамо да је деспот Стефан Високи државник, градитељ, уметник, витез, сувише висок за наше могућности, али трудимо се из године у годину, из деценије у деценију да често разломљена, истањена и кривудава, али упркос свему не прекинута духовна вертикала, дужа од шест векова, трајнија од тринаест столећа, постоји и опстаје и у Данима српскога духовног преображења “, истакао је Милетић.
Публика је у наставку свечаног отварања уживала у звуцима духовних и изворних песама у извођењу хора „Обилић“ из Београда, који наступа као део Академског Културно – уметничког друштва Бранко Крсмановић.
Програм манифестације ће трајати до 28. августа, а за то време публику очекује богат Културно – уметнички програм. По први пут ове године од 25 – 27. 08. Биће одржан и Међународни Витешки турнир у зидинама деспотове Манасије.
П Р О Г Р А М
23. ДАНИ СРПСКОГА ДУХОВНОГ ПРЕОБРАЖЕЊА
Среда, 19. август
20.00 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Четвртак, 20. август
10.00 часова, Градски парк
18.00 часова, Галерија Центра за културу „Свети Стефан, деспот српски“
19.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
20.30 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Петак, 21. август
18.00 часова, Манастирска воденица
20.00 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Субота, 22. август
10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
13.00 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи“
17.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
19.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
20.30 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи“
Недеља, 23. август
10.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
20.30 часова, Трг деспота Стефана Лазаревића
Понедељак, 24. август
19.00 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи“
21:00 час, Трг деспота Стефана Лазаревића
Уторак, 25. август
21.00 час, Трг деспота Стефана Лазаревића
Среда, 26. август
18.00 часова, Народна библиотека „Ресавска школа“
20.30 часова, Хол Основне школе „Деспот Стефан Високи“
Четвртак, 27. август
Петак, 28. август |
У селу Медвеђа, која се у римско доба звала Идимум, почетком августа одржан је други „Илиндански Сабор“ посвећен народној традицији, игри и песми. На Сабору су наступиле певачке групе и фолкорни ансамбли из Србије.
Програм Сабора почео је у јутарњим часовима у порти храма Вазнесења Господњег изложбом старих фотографија села Медвеђе из збирке Првослава Јовановића. Фотографије су својеврсно сведочанство о прошлости и становницима места. Недалеко од места изложбе, сликари су на платна осликавали живописне пределе Медвеђе. Поред фотографија и слика, излагачи из различитих удружења изложили су производе од меда, традиционална пића, старе везове, народну ношњу и друге традиционалне предмете и производе. Посебну пажњу привукла је традиционална словачка кухиња.
Интересантна је била и изложба ситних животиња мештанина Илије Бакића који има и малу ергелу коња.
Домаћини су се заједно са гостима надметали у старим спортским дисциплинама, као што су надвлачење конопца, круњење кукуруза, грижење јабуке итд. Ко је био бољи нисмо могли проценити, победило је дружење.
Након спортског надметања, Медвеђом су продефиловали домаћини КУД „Светозар Марковић“, са гостима из Крушевца, Свилајнца, Риљца, Дреновца, Хајдучице и Маргите. После дефилеа, обраћањем председника СО Деспотовац Ненада Јовановића, а затим духовном музиком ансамбла „Божури царева града“ из Крушевца, отворен је Културно – уметнички програм манифестације. На сцени су се пред многобројном публиком смењивале игре из скоро свих крајева Србије. Посебну пажњу привукле су Словачке и Румунске игре, као и мушка певачка група „Поклич“ из Свилајнца која наставља традицију истоимене групе из 19. века, истичу организатори.
Група „Лејкаши“ из Риљца, подсетила је публику на заборављене звуке лејки, окарине, гајде и дудука. У програму су наступили и домаћини који су извели изворне српске игре, влашке и игре из Лесковца, кореографа Предрага Богдановића Качарца који је оставио дубок траг у историји овог ансамбла. Додељене су и награде за најлепши пар, пару из Свилајнца и најлепшу народну ношњу ансамблу из Дреновца.
Поред великог броја мештана и гостију са стране, програм су пропратили представници значајних институција Општине Деспотовац, као и професор др. Мирко Милетић са Факултета за културу и медије. Директорка Туристичко – спортске организације, Ана Богдановић истакла је за наш лист да је одушевљена начином организације Сабора, гостопримством, програмом и излагачима.
Организатори су такође задовољни, наводећи да су организацију помогли многобројни мештани села, као и мештани из иностранства и спонзори.
Фото: И. Стојановић