yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
Аутор: В. Мариновић – М. Добромировић Извор: Информер
Веровали или не, потпредседник Демократске странке Борислав Стефановић предлаже да држава посредно, преко професионалних удружења, одређује ко сме, а ко не сме да буде новинар!
Представница ОЕБС за слободу медија Дуња Мијатовић изјавила је данас да је нема земље у којој медијске слободе не могу бити побољшане и навела да је позитивно што се у Србији решавају случајеви убистава новинара из деведесетих година и што рад Комисије за истраживање убистава новинара доноси резултате. Детаљније
Представница ОЕБС за слободу медија Дуња Мијатовић изјавила је данас да је нема земље у којој медијске слободе не могу бити побољшане и навела да је позитивно што се у Србији решавају случајеви убистава новинара из деведесетих година и што рад Комисије за истраживање убистава новинара доноси резултате.
Мијатовић је, међутим, напоменула да и даље преовладава некажњивост напада на новинаре који су се догодили у протеклим годинама и навела да неколико новинара у Србији и даље има полицијску заштиту.
Мијатовић је подсетила и да су мађарски полицајци напали новинаре док су радили свој посао на граници са Србијом, међу којима су били и новинари РТС-а.
На панелу у оквиру годишње ОЕБС-ове конференције о људским правима и демократији у Варшави, Мијатовић је навела да се у свакој држави чланици те организације догађају напади на новинаре и да нема земље у којој медијске слободе не могу бити побољшане.
Она је указала да је од прошлог састанка те организације забележено 60 напада на новинаре, а да су неки и убијени.
Мијатовић сматра да у појединим земљама чланицама ОЕБС постоји озбиљно нарушавање медијских слобода које постаје све чешће и интензивније, али да власт одбија да призна да има проблема у тој области.
„Све док новинарима прете, затварају их и нападају на улицама, не можемо се правити да проблем не постоји. Не можемо да решавамо ствари ако стално понављамо да нема проблема или да се ја, као представник ОЕБС, мешам у унутрашње послове земље или прелазим границе свог мандата“, рекла је Мијатовић.
Према њеним речима, насиље према онима који имају другачије мишљење је недопустиво и владе морају да раде на томе да се то спречи.
Мијатовић је рекла да ова година обележена убиством новинара „Шарли Ебдоа“ због карикатура у Паризу.
Представница ОЕБС за слободу медија је подсетила да је новинарка из Азербејџана Кадиџа Исмаилова осуђена на затворску казну јер је писала о корупцији, док је још неколико њених колега ухапшено.
Турска гуши критички настројене гласове, у Украјини је медијска сцена пред изазовима, а слободни медији су стално мета у Русији, рекла је Мијатовић.
Она је навела и да је пропаганда „ожиљак на лицу медија“, иако као оружје у рату то није ништа ново, и нагласила да је веома опасна уколико почне да доминира јавним простором.
Група представика невладиних организација, учесника годишње конференције ОЕБС о људским правима и демократији, данас су у знак подршке осуђеним и затовреним новинарима у Азербејџану носили мајице са њиховим ликом.
Новинарки недељних новина „Нови пут“ и дописници „Политике“ Зорици Глигоријевић у Јагодини је уручена награда за новинарску храброст „Милан Пантић“. Њено обраћање након уручења награде преносимо у целости.
Поштоване колеге и пријатељи, пошто сам у бити писац и да не бих заборавила да кажем нешто, говор ћу вам прочитати.
Веома сам почаствована што ми је Компанија „Новости“ доделила ово престижно признање. Очекивано је да кажем да је ова награда за мене не само признање, него и терет и обавеза. Али, она то за мене није. Она јесте потврда да сам добро радила, али ја просто другачије и не умем да радим, јер новинарство није мој посао. Ја га живим. Два пута сам остајала без посла, небројено пута била на суду, али ме то није поколебало да новинарство буде мој животни пут.
Награда за новинарску храброст „Милан Пантић“ за мене има посебан смисао, јер је Јагодина град у коме је један новинар пре 14 година изгубио живот, а учесници и сведоци су можда још увек око нас.
Поносна сам и због тога што је она доказ да није недостижна и новинарима истаживачима из локалне средине.
Притисци и претње разних моћника нису ме зауставили у трагању за истином. Они су расли у сразмери са значајем медијских кућа за које сам радила. Одолела сам им захваљујући подршци уредника и општем уређивачком концепту „Политике“.
Најзначајније истраживање прошле године је серија текстова о малверзацијама првог човека девет рудника „Ресавице“.
Оливера Веселиновић, уредница рубрике Србија, подржала ме је у истраживању и обелодањивању истине. „Политика“ је на тај начин показала да је борац за истину.
Посебно ми је драго што ми се у раскринкавању тих малверзација придружила и колегиница Јелена Ћирић, дописница „Вечерњих новости“. Та солидарност показала је колико је убојита новинарска реч и да новинари јесу седма сила. Сила која може да узбурка јавно мњење, али и да помогне да се починиоци кривичних дела нађу пред лицем правде.
Нажалост, има и случајева када новинар и његова медијска кућа плате цех истини. Када сам писала о злостављању двогодишње девојчице, не само да је изостала реакција надлежних, већ и солидарност колега, које су браниле злостављача. „Политика“ је потрагу за истином скупо платила, а шест месеци по окончању судског спора девојчица је умрла.
Стога, ова награда припада и „Политици“, колико и мени.
На годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Будви, на којој је учествовало 47 новинарских организација из 33 земље, затражено је да се ова федерација званично обратихрватским и црногорским властима ради откривања икажњавања нападача на новинаре.
Учесници конференције ЕФЈ у Будви (фото: Политика) Хрватске власти требало би да спроведу бржу истрагу и казне нападаче који су претукли уредника портала 45lines Жељка Ператовића, а црногорске да пронађу налогодавце и почини оцекоји су пре осам година претукли новинара Туфика Софтића и омогуће окружење за безбедан рад новинара. Софтић је добио полицијску заштиту пре годину и по дана, након што је бачена бомба у двориште куће у којој живи са породицом.
У закљкучцима ЕФЈ-а о медијским слободама и радним правима на Балкану исказана је забринутост због растућег непоштовања послодаваца када су у питању права новинара и медијских радника на пристојне плате, фер надокнаде за фриленсере, синдикална права и права на колективно преговарање.
Затражено је да ЕФЈ подржи организације-чланице из региона у организовању групних активности укључујући штрајкове за заштиту права, да позове медијске компаније и послодавце да поштују синдикална права, обезбеде одговарајуће радне услове и поштују законе о раду и колективне уговоре, где постоје и даподстакну медијске компаније и послодавце да установе колективне уговоре у медијима у којима не постоје.
Закључено је и да ЕФЈ са овим темама треба да упозна европске институције, Савет Европе, Међународну организацију рада и УН известиоце за слободу изражавања.
Скупштина ЕФЈ-а одржана је 1. и 2. јуна у Црној Гори. На скупштини су учествовали председници УНС-а, НУНС-а и
СИНОС-а, Љиљана Смајловић, Вукашин Обрадовић и Драгана Чабаркапа.
ИЗВОР УНС
РП
Извор: Бета
Награда за новинарску храброст
ЈАГОДИНА –
Овогодишња добитница награде за новинарску храброст ,,Милан Пантић“ је дописница Политике из Јагодине Зорица Глигоријевић, потврђено је агенцији Бета у Удружењу новинара Србије.
Одлуку је донео жири кога чине представници Вечерњих новости, УНС-а, НУНС-а, ЈИП ,,Нови пут“ из Јагодине и Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ из Јагодине.
Зорица Глигоријевић је први новинар из Јагодине који је добио ову престижну награду од како је она установљена.
Конкурс је био отворен до 24. маја, а кандидате за награду су предлагале редакције, удружења новинара, издавачи, појединци, уз писмено образложење.
Награда је установљена у знак сећања на дописника Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића који је мучки убијен 11. јуна 2001. године у згради у којој је живео са породицом, а убице и налогодавци још увек нису пронађени.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 100.000 динара, а биће уручена, по традицији, 11. јуна у Народној библиотеци у Јагодини.
Тог дана представници Вечерњих новости, новинарских удружења, колеге, пријатељи и породица Милана Пантића присуствоваће помену на јагодинском гробљу, положиће цвеће на месту убиства и на спомен бисту на тргу који носи Пантићево име.
Ову награду су до сада добили новинари Југослав Ћосић, Живојин Ракочевић, Миша Ристовић, Никола Врзић, Владимир Митрић, Загорка Ускоковић, Драгана Зечевић, Дарко Димитријевић, Бранко Станковић, италијански новинар Рикардо Јакони, Александра Делић, Андрија Игић, Иван Радуловић, Немања Јовановић и Софија Бабовић.
ТВ Ресава, која се емитује посредством кабловског оператера Коперникус из Свилајнца искључена је неовлашћено из програма 4. јуна 2008. године и на груб начин избачена из изнајмљених просторија од стране пописне комисијекоју је, истог дана, формирао заменик председника Општине Свилајнац Предраг Милановић, иначе председник Окружног одбора Демократске странке Поморавског округа.
Наведене просторије у улици Светог Саве бр. 60 у Свилајнцу Д.О.О. „Јаблановић ЦО“ Плажане – Деспотовац изнајмила је августа 2007. године од Општине Свилајнац, путем јавног надметања на 10 година. Сачињен је уговор који је оверен у Општинском суду. Иако су уговором прецизирани рокови и разлози за његово отказивање, исељење је извршено усменим налогом са роком одмах.
На тај начин, применом невиђене самовоље и кршења неколико закона прекинут је програм ТВ Ресаве која се. посредством других кабловских оператера гледала у општинама Деспотовац, Жагубица, Рача и Жабари. Ова станица, осим сервисних информација, има и информативни програм са вестима у три и више термина. Свакодневно су снимани прилози, репортаже, културно-забавни, дечији, спортски и други програми. Због актуелности и разврсности програма изузетно је гледана, а носилац је и значајних акција. Реализујемо директне преносе Скупштинских заседања, спортских и других манифестација.
У редакције ТВ Ресаве и „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа из 1871. године, осим запослених укључен је велики број новинара-сарадника старије и млађе генерације. У томе учествује и Радомир – Раде Угрнић, најстарији ТВ извештач у Србији, а имамо и дописника са Космета.
На овакав начин прекида рада ТВ и избацивања редакције штампаног медија реаговало је Удружење новинара Србије саопштењем у којем је истакнуто да овакав поступак према медијима није запамћен у новијој новинарској професији.
Новинари су спречени у обављању својих задатака чиме им је одузето право на рад – највећој демократској тековини. Прекид телевизијског програма наноси нам велику материјалну штету. И до сада смо имали претњи, вербалних напада и покушаје забране рада, а то се нажалост, сада и реализовало. Након избацивања опрему смо привремено пребацили у просторије Црквене општине Свилајанц.
Према Закону о информсању „нико не сме да врши било какав притисак на јавно гласило и његово особље.“ Ради заштите права и личне сигурности обратили смо се одељењу за медије ОЕБС-а, као и другим међународним организацијама.
Општинско руководство 11. јуна обишао је председник УНС-а Нино Брајовић и члан Извршног одбора УНС-а Петар Јеремић. Заменик председника Општине Свиланац Предраг Миловановић уверавао их је да ће редакције бити враћене у просторије. Међутим то се није догодило. Напротив 25. јуна власнику ТВ и издавачу „Ресавског поштоноше“ стиже решење о исељењу, потписано од председника општине др Горице Димчић Тасић антидатирано на 5. јуни. За то време просторије из којих су ТВ и лист се увелико реновирају и преправљају за неку нову ТВ која ће радити по диктату локалних моћника.
Спроводећи самовољу појединци из општинског руководства учинили су кривична дела и нанели огромну штету слободи медија. Против оваквих и сличних поступака новинари морају одлучно дићи свој глас у циљу заштите наше тешке али одговорне професије. Користимо прилику да се захвалимо свима који су нам пружили подршку да истрајемо у борби за истину и правду.
Свилајнац, 01.07.2008.године
Уредништво
Извор: Танјуг,
Тања Фајон: Забрињавајуће стање у медијима у Србији
Посланица Европског парламента Тања Фајон изјавила је данас на трибини о медијима у Србији да је стање у тој области веома забрињавајуће и да би власти морале више да раде да се то поправи.
„Новинари се суочавају са претњама, насиљем и политичким и економским притисцима“, рекла је Фајон на трибини „Невидљива рука аутоцензуре“ која је данас одржана у седишту ЕП у Бриселу и додала да су прави власници многих медија непознати, као и начин на који се они финансирају.
Представници медија и невладиних организација из Србије пожалили су се на преосетљивост власти на сваку врсту критике, као и на поплаву „ботова“ у коментарима и на друштвеним мрежама, чиме се обесхрабрује отворена дискусија о политичким питањима.
Маја Васић-Николић из Независног удружења новинара Србије је указала да је пакет медијских закона, који је Скупштина у начелу усвојила прошле године, у складу са европским стандардима, али да се они споро и недоследно примењују док се у пракси готово ништа не мења.
У сличном тону је говорио и Горан Милетић из организације „Браниоци људских права“, који је констатовао да се ситуација у медијима развија по принципу „један корак напред – два назад“, док се Светлана Вучинић Месаровић у име портала „Пешчаник“ пожалила да још нису откривени хакери који упорно нападају тај сајт.
Фајон је изразила жаљење што су српски министар културе Иван Тасовац и високи представници Европске комисије у последњи час отказали учешће на трибини, због чега је дискусија изгубила важну димензију.
„Имам утисак да ми којима је стало до људских права у региону водимо усамљену битку и превише разговарамо сами са собом“, рекла је словеначка посланица, која је и сама низ година била новинарка.
