Search Results for: Удружење ратних добровољаца

Ослобођење Баната, Бачке, Барање и Срема 1918. године и насељавање српских добровољаца из динарских крајева Краљевине СХС

Leave a comment

            У саборном храму Свете Петке у Петроварадину, 6. новембра 2020. године, поводом годишњице ослобођења и уласка српске војске у Петроварадин и Нови Сад 1918. године, одржано је предавање на тему:

Ослобођење Баната, Бачке, Барање и Срема 1918. године и насељавање српских добровољаца из динарских крајева Краљевине СХС

Говорили су: Др Милан Мицић, историчар, Генерални секретар Матице Српске и председник Савеза Удружење потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918  и Горан Максимовић. Водитељ програма је био свештеник Коста Ковјанић.

У саборном храму Свете Петке у Петроварадину.

Поздравну реч је дао проф. Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Организатори предавања су били: Храм свете Петке у Петроварадину и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад. 

Кратак садражај предавања: Ослобођење  Баната, Бачке, Барање и Срема   у јесен 1918. године и присаједињење Краљевини Србији, као и стварање Краљевине СХС , отворили су сеобу српских добровољаца из динарских крајева.

Срби из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Боке Которске, Црне Горе кренули су пут Бачке, Баната, Барање и Срема. Ово је била прича о  њима… 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца   „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Карађорђевачко столеће

Leave a comment

           У уторак, 10. мaja 2022. године, у Галерији Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, представљен je зборник радова о највећем селу добровољаца српске војске у Краљевини Југославији, Банатском Карађорђеву.

КАРАЂОРЂЕВАЧКО СТОЛЕЋЕ

Поздравна реч су дали: Зоран Колунџија, Издавачка кућа Прометеј и Дејан Сабадош, Удружење „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

     

     

         Водитељ програма је била Весна Ћук, председник Удружења грађана „Карађорђевачка прела“ – Банатско Карађорђево (Месна организација Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца са седиштем у Београду.)

Аутори зборника: Наташа Кнежевић, Душан Гутеша, Милан Радаковић, Димитрије Михаиловић и Милан Мицић.

Издавачи зорника су: Удружења грађана „Карађорђевачка прела“ – Банатско Карађорђево и Библиотека Бранко Радичевић – Житиште.

Исте вечери посетиоци су могли и да погледају изложбу ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈИ ВЕЛИКОГ РАТА, аутора Димитрија Вујадиновића, која је отворена до 17. маја. Организатори догађаја: Издавачка кућа Прометеј и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад.

Удружење српских добровољаца 1912-1918 Нови Сад

„Југословенске колонизације 20. века у Војводини – узроци, карактер, поређења, промене“

Leave a comment


          У процесу колонизације 1921–1941. године на подручју данашње АП Војводине формирано је преко 80 колонија које је населило између 65.000 и 70.000 становника. Формирана су сасвим нова насеља, док су неке од колонија сазиданих у близини старих насеља постале њихов интегрални део.

           Колонисти су били српски ратни ветерани – добровољци, бивши аустроугарски држављани из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна и Далмације, Срби из Мађарске и Румуније који су се преселили у матичну земљу и банатски беземљаши – мештани из банатских села из околине данашњег Зрењанина и Кикинде.

Бачки Соколац

           Насеља која су формирана завичајно су мешовита, што је специфичност тих насеља јер су се у њима сплели обичаји српског становништва из различитих крајева. У колонистичким насељима, која су најмлађа у Војводини, негује се сећање на претке – пионире ствараоце тих насеља.

          У годинама 1921–1923. обележава се стогодишњица међуратне колонизације. Оснивачи насеља имали су своје вредности: изражени српски патриотизам, огромни животни витализам јер по досељавању нису добили куће, стоку и пољопривредна радила, већ су почињали „живот на голој ледини“, борбеност, животну енергију, изразиту међусобну солидарност, прилагодљивост новом начину живота, склоност и поштовање према образовању.

           Пројекат „Колонизација Војводине” део је званичног програма Европске престонице културе – Нови Сад 2022. у оквиру програмског лука „Сеобе”, који тематизује кретање становништва као уметничку инспирацију и подсећа на позитивне исходе миграција и прожимања  култура. Културни центар Новог Сада наведени пројекат реализује у сарадњи са Музејом Војводине.

Бачки Соколац

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Нови Сад

Приказивање филма “Кад наранџа у Сланце дође“

Leave a comment

          У понедељак, 12. јула 2021. године, на празник Петровдан, у 18.15 часова у порти храма светог апостола Павла у Петроварадину (код Војне болнице), биће приказан филм “Кад наранџа у Сланце дође”.

          Радња филма се дешава у селу Сланци поред Београда и прати догађаје с почетка 20. века. Актери су момак и девојка чију идилу прекида Први светски рат. С обзиром на трајање рата од четири године, отац девојке реши да је уда.

          Идеја за филм потекла је од истинитог догађаја. Наиме, један од мештана села је 1918. године био међу првим коњаницима Дунавске дивизије који су ушли Београд.

         Филм ”Кад наранџа у Сланце дође” говори о пријатељству и љубави, рату и миру, о времену када се правила разлика између образа и ђона.

Редитељ и екипа филма овом причом одају почаст својим прецима и борцима за отаџбину.

Сценарио су написали Милан Мимиш Гобељић и Роберт Петровић.

Редитељ филма је Роберт Петровић.

Улоге тумаче Невена Игњатовић, Никола Марић, Милан Марић (прославио се улогом Швабе у филму Ране)…

Редитељ филма је добитник медаљона као документариста “ Сведоци истине о Косову”, 2012.године од Председника Руске Федерације Г. Владимира Путина. Признање уручио Никита Михалков у Москви.

 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Положени венци на споменик ресавском војводи Стевану Синђелићу у центру Свилајнца

Leave a comment

           Организатор једнодневне манифестације Центр за културу Свилајнац на годишњицу Боја на Чегру 31.05.2021. одржао је манифестацију обележавања 212-годишњице. Том приликом венце на споменик положиле су делегације СО Свилајнац, Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца “Стеван Синђелић”, Општинског одбора СПС Свилајнац, породица потомака Стевана Синђелића и мото клуб “Краљеви слободе”.

           У име Удружења присутнима се обратио почасни председник Никола Станковић, који је говорио о лику и делу славног ресавског војводе Стевана Синђелића. Нагласио је значај очувања слободарских традиција који негује наше Удружење које постоји 15 година. Указао је на пропуст приликом обележавања 102-годишњице ослобођења Свилајнца, када француски аташе није посетио Спомен собу ресавских ратника, што је до тада била традиција приликом доласка представника савезничких земаља из Великог рата.

Ученици Средње школе “Свилајнац” извели су пригодан програм.

           Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца “Стеван Синђелић” услед актуелне епидемиолошке ситуације није било у могућности да ове године организује путовање чланова Удружења на Чегар.

Овој свечаности присуствовао је мали број грађана.

Фото: Б. Живковић

Р. П.

Одржана промоција монографије „Танкосићево 1919-2019”

Leave a comment

Промоција монографије „Танкосићево 1919-2019”, чија је ауторка Невенка Рончевић одржана је у понедељак, 23. децембра 2019. гoд. у ТАНКОСИЋЕВУ – Кисач, у прoстoриjaмa школе.

Доктор истор. наука Милан Мицић.

Издавач монографије је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад.

Истовремено је обележено и 100 година од доласка добровољаца и колониста на ове просторе. Током вечери о тој теми говорили су председник скупштине Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштоваоца огранка у Танкосићеву Владислав Парежанин и Радмило Рончевић.

Водитељ програма је била потпредседник Удружења у Танкосићеву, Душица Кашиковић.

О монографији Невенке Рончевић говорили су рецензенти доктор истор. наука Милан Мицић, професорка др мед. наука Александра Стојадиновић и др мед. наука Радмило Рончевић.

Испред издавача Удружења „Обилић 1912-1918“ промицији монографије су присуствовали Дарко Милојковић, председник Удружења и Радомир Ђокић, члан надзорног одбора.

У музичком делу програма настипила је певачка група „Звуци с камена“.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад