ФК „БУДУЋНОСТ“ ЂУРИНАЦ ПРВАК ЛИГЕ СВИЛАЈНАЦ

      После осам година паузе, када је клуб неправилно избачен из Јединствене међуопштинске лиге и одласка 13 фудбалера у иностранство, стасала је нова генерација младих играча. Фудбалски клуб „Будућност“ из Ђуринца поново се укључио у такмичење у лиги Свилајнац и одмах освојио прво место, 9. пут до сада.

ФК БУДУЋНОСТ ЂУРИНАЦ
ФК БУДУЋНОСТ ЂУРИНАЦ

Одиграно је шест утакмица, четири победе, једна нерешена утакмица и један пораз, уз гол разлику 17:7. Најстарији Славољуб Тодоровић – Славко, капитен екипе и најбољи стрелац са четири постигнута гола, игра заједно са својим сином Иваном. Драгољуб Савић, председник клуба, учинио је доста напора да се фудбалски клуб укључи у такмичење. Игралиште „Под јабуком“ је сређено, купљене су нове мреже и лопте, а Љубомир Богдановић донео је из Аустрије и поклонио комлет опрему 14 пари и 5 пехара, и тако наставио традицију, јер је пре њега Драгослав – Госа Момировић за живота доносио из Швајцарске: дресове, лопте, пиштаљке, пехаре и друго. Остаје још да се ископа канал са горње стране игралишта и уради бунар за довод воде у свлачионицу.
У четвртак 18. јуна у 18 часова на игралишту „Под јабуком“ одиграће се ревијална утакмица између ФК „Будућност“ из Ђуринца и селекције лиге Свилајнац, а селектор је Милорад Бошковић, тренер ФК „Млади радник“ из Бобова. Милутин Лазаревић, председник Фудбалског савеза општине Свилајнац, уручиће пехар екипи домаћина за освојено прво место.
На слици: ФК „Будућност“ стоје: З. Милетић, Љ. Богдановић, Д. Миленковић, А. Никодијевић, Б. Милетић, И. Милојевић, С. Јовановић, С. Кутлача, А. Савић, М. Милојковић, Д. Савић (председник) Чуче: С.Тодоровић, И.Тодоровић, М. Стевановић, Д. Лазаревић, С. Лазаревић, Н. Јовановић, лежи С. Миловановић.

 

Текст и фото: Брана Живковић

Парга место у Грчкој на Јонском мору

ПАРГА - ГРЧКА, у сусрет лету

У сусрет лету
Парга место у Грчкој на Јонском мору

  из пера нашег дописника
Специфична архитектура, чисто море и љубазни домаћини
Парга је изузетно леп туристички градић смештен на Јонском мору. Град са богатом историјом, традицијом и одличном туристичком понудом. Парга је ближа медитеранском животу и храни него остатку Грчке, иако ћете на сваком кораку запазити грчку културу, музику и традицију. Такав сплет најбољих ствари медитерана и Грчке са посебном архитектуром и прелепим тиркизним и веома чистим морем ће вас оставити без речи, а сећања ће бити незаборавна.

Парга, слободно се може рећи у пуном смислу, може задовољити и највеће сладокусце. Управо због тога летња сезона у Парги почиње још у мају, када британски, немачки, италијански и нордијски туристи буквално окупирају овај јонски градић. У Парги ће те срести и Русе, Пољаке, и Чехе али оне са дубљим џепом. Македонски и српски туристи су ређи, али их има посебно у вилама које су закупиле домаће туристичке агенције. Агенцијски аранжмани су и најјевтинији. Можете и путем интернета букирати апартман или хотелски смештај релативно повољно, по нешто вишим ценама, али ће избор смештаја бити по вашем укусу. Ако се ипак одлучите на лицу места да потражите смештај можете наићи и на проблеме. Најбоља места су по обичају распродата за целу сезону. Ипак, скоро увек има слободних лежајева који нису тако јевтини. Апартмански смештај, или студија за двоје у првој половини јуна су од 30€ до, 40€ па навише, по дану. Ако неко мисли да ће на брду наћи јевтин смештај вара се. За оне срећнике са дубљим џепом који нађу смештај поред мора мораће дневно да издвоје 70 и више евра за двокреветни апартман.
Иако је ваздух мало влажнији то неће сметати никоме, чак шта више нећете ни приметити, па ће вам нешто ниже температуре за разлику од Егејског мора изгледати пријатне. Парга је идеално место за оне сладокусце који воле провести свој одмор на прелепом месту које држи до високе културе понашања, квалитетне услуге, преукусне хране и прелепог мирисног ваздуха засићеног морским јодом, мирисом борове и маслинове шуме и цвећа које је лепо аранжорано на сваком ћошку. Српски туристи који говоре немачки језик ће моћи најбоље да комуницирају са локалним становниством, посебно са старијим житељима Парге. Ипак, за нормалну комуникацију вам је довољан и енглески језик којим се већина староседелаца служи, посебно они млађи. Парга је градић који плени и живи својим духом дању и ноћу. Многе романтичне и заљубљене душе ће се наћи у њему. Парга неће никог оставити равнодушним. Градска шљунковита плажа у ували са погледом на оближње островце у виду срца се спаја са малом луком у којој је укотвљено неколико туристичких бродица које туристе возе до малих острва Паксоса и Антипаксоса, као и већих чамаца који развозе госте до оближњих плажа да би их предвече вратили у Паргу. Парга има и свој “возић” који пружа задовољство панорамског разгледања града и много сликања, као и превоз до неких од оближњих плажа. У заливу код Парге се често укотви и по нека јахта иако је лука у Сивоти предвићена за њих.
Са градске плаже Крионери осим пливања у мирном мору се може уживати у панорами Парге дању и ноћу. Заљубљеници фотографисања ће урадити лепе панорамске фотографије. Такође и са пристаништа се може уживати у прелепој панорами једног од најлепших јонских градића. Посебан доживљај је и залазак сунца иза Парге. На брду изнад старог града пажњу ће вам привући стара тврђава у шумици која је ноћу лепо осветљена. Они који пожеле да се попну имаће прилике да узивају у лепом романтичном видиковцу ка граду, острву, плажама или тиркизном мору. У близини Парге се налази водопад, још једно место које би могли посетити и употпунити ваш боравак на обали Јонског мора. У близини градске плаже налази се мала увала у којој се простире мала романтична са крупнијим сљунком плажица Писо крионери са прелепом таверном до које се стиже мостићем и која ће сигурно заљубљенима остати у трајном сећању. Прелепа плажа Валтос налази се иза брда на којем се простире Парга. До плаже можете стићи пешице, возићем, чамцем или колима. Посебно је ова плажа интересантна због лепог приступа аутом и паркиралишта уз плажу, коју краси леп ситан песак, веома чисто море и незабораван залазак сунца ако останете да га гледате. На другој страни Парге је плажа Лихнос до које можете доћи пешице ако сте кондиционо спремнији, или чамцем. Ако идете колима паркирајте се код луксузног хотела па пешице.
У Парги имате само омањи Керфур, а локалне продавнице добро су снабдевене. Ево и неких цена: пакет (6) флашираних 1,5л воде ће вас коштати од 1,6€ до 2€. Парадајз је 1€, кромпир 1,2€, краставац 0,80€, тресње 2,5€, кајсије и круске 3,5€, банане око 1€, лимун 1,4€, шљиве и брескве преко 4€. Лубеница је 0,5€ за кг, а диња 1€ за кг. Цена млека и осталих производа је слична као и у осталим маркетима широм Грчке. Хлеб из пекаре црни или бели кошта 0,9€. Кафићи и ресторани су стално пуни. Храна у тавернама у Парги је скупља за разлику од других туристичких места у Грцкој. Лигње су најевтиније 8,5€,а октопод је 9,5€. Ресторани у Парги нуде свежу рибу, а њихова цена зависи од тога дали је риба вестачки узгајана или дивља-природна. Иако ће вам локални угоститељи чим чују одакле долазите предложити вештачки узгајану рибу, мој савет вам је да за 3-4€ висе поручите природну или ако вам је скупо да добро вечерате са вољеном особом за 40-50€ прескочите рибље специјалитете. Можете се задовољити и са гиросом који је у Парги веома укусан и богат и коштаће вас само 2 – 2,5€. Кока кола у кафићима је 2€, пиво, хајникен је најевтиније и за њега ћете издвојити 2,5 до 3€. Остала пива, посебно грчка су скупља и коштају до 4,5€. Коктели се крећу од 5€. Алкохолна пића као што су узо, вотка, виски коштају од 4€ па навише. Грчка салата је 7€, остале салате су нешто јевтиније. Нес кафа је 2,5€, а најскупља је ирска кафа око 5€. Кугла сладоледа ће вас костати од 1,7€ до 2€. У већини таверни или кафића на крају ће вас почастити чашицом домаћег ликера.
Јонска гостопримљивост и услужност паргана је на високом нивоу. Без разлике да ли сте смештени у хотелу или апартману, студију, ваше просторије ће бити свакодневно чишћене, чак код апартманског смештаја вас могу изненадити са чистим и опраним посуђем сваког дана. Сви хотели и виле, као и кафићи и ресторани пружају бесплатни веома добар и стабилан wi-fi интернет. Ако нисте својим превозом у Парги мозете изнајмити и рента-кар који је нешто скупљи, а са ценкањем и мало среће цену можете оборити.

ПАРГА - ГРЧКА, у сусрет лету
ПАРГА – ГРЧКА

Ако идете својим возилом до Парге преко Македоније имате два пута. Први и добро познат је коридор 10 преко Скопља, Ђевђелије до околине Солуна па виа игнацијом новим путем ка Игуменици са предходним скретањем за Паргу.
Други пут води преко Скопља па после Велеса скретање за регионални пут ка Прилеу и Битољу одакле цете се прикљуцити виаигнацији ка Парги. Ако идете преко Битоља скратицете 80 так километара, две путарине у Македонији и две путарине у Грцкој. Пут није лос, мећутим не може се упоредити са регионалним путевима у Грцкој.

Ресавци на пријему Дана Русије

Ресавци на пријему Дана Русије
Ресавци на пријему Дана Русије
Ресавци на пријему Дана Русије

Поводом Дана Русије 10. јуна у Амбасади Русије у Београду одржан је пријем, коме су присуствовали највиши српски званичници: председник Томислав Николић, потпредседник Владе, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министар одбране Братислав Гашић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар привреде Жељко Сертић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар културе Иван Тасовац, министар омладине и спорта Вања Удовичић, министар без портфеља Велимир Илић, министар без портфеља Јадранка Јоксимовић, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, посланици Народне Скупштине Републике Србије, ветерани Великог Отаџбинског рата као и бројни представници руско-српских невладиних организација,културни и јавни радници, привредници, носиоци локалне власти и чланови дипломатског кора.
Међу присутнима су били Марија Стевановић, директор ТЕ „Морава“ и Дејан Ненадовић, председник општине Деспотовац, која има веома изражену сарадњу са Руском федерацијом.

Скупштина ЕФЈ забринута

Учесници конференције ЕФЈ у Будви (фото: Политика)

Скупштина ЕФЈ забринута због растућег непоштовања радних права новинара и медијских радника на Балкану

На годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Будви, на којој је учествовало 47 новинарских организација из 33 земље, затражено је да се ова федерација званично обратихрватским и црногорским властима ради откривања икажњавања нападача на новинаре.
Учесници конференције ЕФЈ у Будви (фото: Политика) Хрватске власти требало би да спроведу бржу истрагу и казне нападаче који су претукли уредника портала 45lines Жељка Ператовића, а црногорске да пронађу налогодавце и почини оцекоји су пре осам година претукли новинара Туфика Софтића и омогуће окружење за безбедан рад новинара. Софтић је добио полицијску заштиту пре годину и по дана, након што је бачена бомба у двориште куће у којој живи са породицом.

Учесници конференције ЕФЈ у Будви (фото: Политика)
Учесници конференције ЕФЈ у Будви (фото: Политика)

У закљкучцима ЕФЈ-а о медијским слободама и радним правима на Балкану исказана је забринутост због растућег непоштовања послодаваца када су у питању права новинара и медијских радника на пристојне плате, фер надокнаде за фриленсере, синдикална права и права на колективно преговарање.

Затражено је да ЕФЈ подржи организације-чланице из региона у организовању групних активности укључујући штрајкове за заштиту права, да позове медијске компаније и послодавце да поштују синдикална права, обезбеде одговарајуће радне услове и поштују законе о раду и колективне уговоре, где постоје и даподстакну медијске компаније и послодавце да установе колективне уговоре у медијима у којима не постоје.
Закључено је и да ЕФЈ са овим темама треба да упозна европске институције, Савет Европе, Међународну организацију рада и УН известиоце за слободу изражавања.
Скупштина ЕФЈ-а одржана је 1. и 2. јуна у Црној Гори. На скупштини су учествовали председници УНС-а, НУНС-а и

СИНОС-а, Љиљана Смајловић, Вукашин Обрадовић и Драгана Чабаркапа.

ИЗВОР УНС

РП

Награда за новинарску храброст

Извор: Бета
Награда за новинарску храброст
ЈАГОДИНА –

Овогодишња добитница награде за новинарску храброст ,,Милан Пантић“ је дописница Политике из Јагодине Зорица Глигоријевић, потврђено је агенцији Бета у Удружењу новинара Србије.
Одлуку је донео жири кога чине представници Вечерњих новости, УНС-а, НУНС-а, ЈИП ,,Нови пут“ из Јагодине и Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ из Јагодине.
Зорица Глигоријевић је први новинар из Јагодине који је добио ову престижну награду од како је она установљена.
Конкурс је био отворен до 24. маја, а кандидате за награду су предлагале редакције, удружења новинара, издавачи, појединци, уз писмено образложење.
Награда је установљена у знак сећања на дописника Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића који је мучки убијен 11. јуна 2001. године у згради у којој је живео са породицом, а убице и налогодавци још увек нису пронађени.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 100.000 динара, а биће уручена, по традицији, 11. јуна у Народној библиотеци у Јагодини.
Тог дана представници Вечерњих новости, новинарских удружења, колеге, пријатељи и породица Милана Пантића присуствоваће помену на јагодинском гробљу, положиће цвеће на месту убиства и на спомен бисту на тргу који носи Пантићево име.
Ову награду су до сада добили новинари Југослав Ћосић, Живојин Ракочевић, Миша Ристовић, Никола Врзић, Владимир Митрић, Загорка Ускоковић, Драгана Зечевић, Дарко Димитријевић, Бранко Станковић, италијански новинар Рикардо Јакони, Александра Делић, Андрија Игић, Иван Радуловић, Немања Јовановић и Софија Бабовић.

У деветој деценији „фићом“ на прославу матуре

У деветој деценији „фићом“ на прославу матуре

Сваке године у јуну нове али и старе генерације ученика прослављају дан када су завршили средњошколско образовање. Поново седају у клупу и евоцирају успомене.Најтеже им је када виде колико их је остало. Тако су Бранка Ђурковић, возач и Добрила Милојевић сувозач, дошле на прославу. Бранка живи у Београду, а Добрила у Крагујевцу. „Фића“ из 1982. године је Бранкин миљеник, каже да је никад није изневерио а путовала је са њим до Атине. Возачку дозволу има од 1969. године.
Желимо им још пуно матурских прослава и срећну вожњу.

РП

БРОЈ 37.

РЕСАВСКИ ПОШТОНОША БРОЈ 37, ПДФ ИЗДАЊЕ, ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ИЗАШАО ЈЕ 1871. ГОДИНЕ

РЕСАВСКИ ПОШТОНОША

ДОБРОДОШЛИ НА ПРЕЗЕНТАЦИЈУ НАЈСТАРИЈЕГ ПРОВИНЦИЈСКОГ ЛИСТА У СРБИЈИ.

ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ИЗАШАО ЈЕ 1871. ГОДИНЕ

РЕСАВСКИ ПОШТОНОША БРОЈ 37, ПДФ ИЗДАЊЕ, ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ИЗАШАО ЈЕ 1871. ГОДИНЕ
РЕСАВСКИ ПОШТОНОША БРОЈ 37, ПДФ ИЗДАЊЕ, ПРВИ БРОЈ ЛИСТА ИЗАШАО ЈЕ 1871. ГОДИНЕ

Изводи наслова из 37.  броја РЕСАВСКОГ ПОШТОНОШЕ:

Свечано обележено 45 година рада Термоелектране „МОРАВА“;

Амбасадорка Кубе у посети Термоелектрани „МОРАВА“ и Деспотовцу;

„Мито и К учитељ“;

УНС Пореска управа у Свилајнцу наставља са гушењем медија у Свилајнцу;

Седам година од насилног прекида рада ТВ Ресаве;

СРАМОТА ДО НЕБА дао је све Србији, а она га је пљунула када му је било најтеже;

У Црквенцу прослављен Свети Трифун – заштитник виноградара;

ЈУБИЛЕЈИ ЗАДРУГАРСТВА – Сећања на потомке;

Писмо редакцији: Сликар, песник и педагог, да ли је Миомир Нешић заборављен и препуштен судбини?;