Расте број заражених у Свилајнцу

Расте број заражених у Свилајнцу

Хероји данашњице
Дом здравља на великом испиту

Расте број заражених у Свилајнцу

Расте број заражених у Свилајнцу 
Свакодневно велики број грађана  тражи помоћ због здравствених проблема од последица Ковида 19.
Оформљена је једна, а затим и друга Ковид амбуланта како би се што брже реализовали прегледи
и смањила чекања.

Детаљније

У Поморавском округу covidom 19 заражено 482 лица – 20. 04. 2020.

coronavirus

И даље највећи број је у Ћуприји 215, Параћину 130, Јагодини 102, Свилајнцу 16, Деспотовцу 12 и Рековцу 7.

coronavirus

Комуналне службе у Ресави предузеле су мере дезинфекције тргова, улица, простора око домова здравља и других места где се окупља највећи број грађана. Солидна је снабдевеност продавница, а поједини произвођачи поврћа се сналазе и производе продају путем интернета. Код произвођача у сточарству проблеми су пласмана јагњади, телића и прасића. Најављено отварање пијаца умногоме ће помоћи пољопривредницима да наплате вишемесечни рад.

Показало се да „гастарбајтери“ нису донели заразу у овај део Поморавља, иако су појединци страховали. Велика већина грађана је поштовала предвиђене мере Владе Србије.

Недостатак потпуних информација на једном месту, на пример сајту општине, стварају могућност за манипулације и нагађања. И даље нема података на једном месту о дефицитарним средствима и где се набавити. У Свилајнцу се често на званичним сајтовима појављују вести појединих медија, а не званични подаци. Има и оних који се жале да, иако испуњавају услове, нису добили помоћ.

У наредном периоду најављена је либерализација мера. Уз максимални опрез и примену средстава заштите полако ће се нормализовати живот.

Р. П.

Ванредно стање – мере и резултати

Ванредно стање - мере и резултати

Ванредно стање – мере и резултати

Првозаражени пацијент из Свилајнца оздравио

          Свилајнчани углавном поштују забране кретања и одговорно се понашају. Има изузетака који су адекватно санкционисани. Како је пренео Танјуг почетком марта локални челници били су уплашени да ће велики број пристиглих „гастарбајтера“ донети и заразу. Ту вест пренели су и други медији. Наши земљаци прозвани су да се не придржавају мера самоизолације и да су дошли у незгодном тренутку. Већина их је дошла јер су у иностранству остали без посла и средстава за плаћање високих кирија. Љутила их је прозивка да ће они бити извор заразе, а кулминација на друштвеним мрежама уследила је после првозараженог пацијента у Свилајнцу. У јавност су, несмотрношћу појединаца, допрли подаци о личности, чија је фамилија трпела разноразна узнемиравања. Чак је једна локална тв покушала да направи и разговоре са родбином што су они одбили.

Та особа се успешно опоравила и вратила кући. У међувремену, објављено је у појединим медијима да је заражен и један медијски радник што је поново створило могућност у чаршији да идентификује о коме се ради. На овакве пропусте упозоравао је и заштитник грађана који је тражио да се поштује заштита података о личности. Стиче се утисак да недостатак потпуних информација на једном месту, на пример сајту општине, стварају могућност за манипулације и нагађања. Кризни штаб предузео је мере дезинфекције улица и објеката у већини месних заједница, захваљујући пожртвованом раду комуналног предузећа. У Дому здравља извршена је реорганизација, којом се у посебном објекту селектирају пацијенти. Снабдевени су свим потребним заштитним средствима којих има и у довољним количинама. Од почетка ванредног стања подељено је две хиљаде пакета помоћи социјално угроженима, инвалидним лицима и онима који су затражили помоћ због губитка посла или других разлога.

Оформљен је и центар за обавештавање у бившим просторијама Месне заједнице Свилајнац. Могло би се рећи да су продавнице добро снабдевене, а у апотекама повремено има заштитних и дезинфекционих средстава. И овде је уочено да нема података на једном месту о дефицитарним средствима и где се набавити. На пример многи лутају док нађу где могу преузети течност за дезинфекцију кућа и дворишта. Старији житељи, нарочито у селима, жале се да немају потпуних информација о много чему јер не користе електронска средства везе. Можда је за ову прилику могао да се одштампа летак са неопходним упуствима. Има и оних који се жале да, иако испуњавају услове, нису добили помоћ.

Ванредно стање - мере и резултати
Апотека која ради до 17 часова.

Апотека која ради до 17 часова.

Пијаца која је превентивно затворена.

Крива Чаршија пуста и у време кретања. Нужно излазе само они којима су потребне намирнице или друге потрепштине.

Трг Маре Ресавкиње без шетача.

Немамо података колико се тачно вратило наших из иностранства, али је чињеница да је корона вирус оживео села.

Епидемија ЕУ, какава се не памти, вратила их је кући.

На евиденцији Националне службе запошљавања Филијале Јагодина која обухвата ниво Поморавског Округа (стање на дан 29.02.2020. године) евидентирано је 22.407 незапослених лица, од тога 12.026 чине жене. У посматраном периоду за општину Свилајнац евидентирано је 1.484 незапослена лица, од тога је 805 жена.– Учешће лица без квалификација и нискоквалификованих (I и II степен стручне спреме) износи 661 лице, са средњом стручном спремом (IIIV степен) је 657, док је са вишим и високим образовањем (VIVIII степен) 166 незапослених. Колико ће наших повратника остати на својим огњиштима и потражити посао у Србији видећемо у наредном извештајном периоду.

Ванредно стање - мере и резултати
Старији поштују карантин, жељни сунчеве светлости, излазе на своје прозоре.

Ванредно стање - мере и резултати
Превентивно, контакт са потрошачима смањен на најмању могућу меру.

Према подацима које су челници општине изнели појединим медијима на дан 8.априла заражено је седам лица. Двоје пацијената имају тежу клиничку слику и налазе се у болници у Ћуприји и Београду. Преостали код којих је потврђен корона вирус су добро. Према оваквом стању може се закључити да су се житељи општине одговорно понашали нарочито они који су дошли из иностранства. Сигурно је и да су мере дезинфекције дале одговарајуће резултазе.

Фотографија: Д. Станисављевић

Р. П.

На трпези римских владара

Благва гљива која је била на трпези римских владара

Благва гљива која је била на трпези римских владара

Благва гљива која је била на трпези римских владара
Благва у тигању

Благва јестива гљива, (научно: Amanita caesarea), једна је од најукуснијих, расте у листопадним, четинарским и мешовитим шумама, лети и током топлих јесењих дана. Припада фамилији пупавки. Позната је и под именом кнегиња, кнез, рудњача, кајсијача, скорупњаја, јајчара, поповача и кајмачара.

Месо Amanita caesarea има жуту боју. Има изузетно пријатан мирис, а поред тога је и веома укусна. Неки гастрономи тврде да месо благве има укус ораха. Из тог разлога се већ вековима користи у кулинарству. Може се конзумирати пржена, похована, сушена или маринирана. Од зачина се добро слаже са ловоровим листом, першуном, мускатним орашчићем, бибером, естрагоном, рузмарином, мајчином душицом, белим луком и мајораном.

Р.П.

Стационар за пример

Стационар за пример

Стационар за пример

Стационар за пример

Стационар за пример
На слици: (слева на десно) Ана, Ивана, др Гордана Матић, Маја и Милица.

Почетком 19 века Свилајнац добија зграду за среску болницу која почиње да ради 1909.године. Некадашња болница у Свилајнцу, данас је веома цењени стационар кога би пожелели многи мањи градови. Одлично је уређен, обезбеђен потребном опремом, медицинском и смештајном.

Стационар за пример
На слици 2. Др Гордана Матић храни пацијента, свог учитеља Јована Јаношевића.

После недавне темељне реконструкције има двадесетак кревета и омогућава смештај болесника којима је потребна хитна медицинска помоћ. Уз присуство лекара, медицинског и помоћног особља, у стационару се налазе пацијенти из Свилајнца којима је потребан опоравак у болничким условима. На овај начин растерећују се капацитети у болницама у Јагодини и Ћуприји, а и за родбину болесника лакше је да их обилазе у свом месту.

Стационар за пример
На слици 3. Стационар споља.

Особље стационара максимално се труди да професионално и одговорно лече и брину се о болесницима. Тако се дешава да докторка убеђује и храни пацијента, а сестре се понашају као најближа родбина. Нема грубости ни ружних речи а медицинско особље испољава коректан однос и хуманост, тако да их бригом и храњењем подстичу на брже оздрављење. Овакав колектив са двадесетак запослених одлично функционише по сменама, од редовних прегледа, давања терапија, исхране па до бриге о добрим хигијенским условима. При стационару прегледе обавља др Саша Атанацковић, а у саставу стационара ради и кухиња са изврсном храном. Хигијена је на високом нивоу.

Најчешћи корисници услуга стационара су старије особе према којима се колектив овог дела Дома здравља Свилајнац односи крајње коректно и ужива углед у граду на Ресави. Пацијенти су задовољни условима смештаја у стационару и исхрани која је редовна и квалитетна.

Текст и фото: Р. Угрнић

Јесењи плодови Бундева – „војвођанска бана“

Јесењи плодови Бундева - „војвођанска бана“

Јесењи плодови Бундева – „војвођанска бана“

Јесењи плодови Бундева – „војвођанска бана“

Јесењи плодови Бундева - „војвођанска бана“
Јесењи плодови Бундева – „војвођанска бана“

Бундева је храна и лек. Препоручује се особама које болују од реуме, гихта, запаљења бубрега и мокраћне бешике. Њено семе препоручује се трудницама, дојиљама, старим особама са болесном јетром или оболелом простатом. Она се може јести жива, динстана, пржена, печена, а на организам благотворно делује и њен сок. Од ње се могу припремати слана и слатка јела.Бундева је и диуретик ниске калоричне вредности.


Фото: Р. П.

ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

ЕКОЛОГИЈА И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

Др Војић
Др Војић

Зоран Војић*

Савремени развој људског друштва, детерминисан брзим развојем науке и  најновијих технологија, пре свега у развијенијим земљама света, које својим нуспродуктима и отпадним материјама, све чешће доводе до еколошких и друштвених криза. У центру свих ових збивања налази се човек нашег доба, недовољно образован, непажљив, кратких видика, често агресиван, усмерен на самог себе и преживљавање у све тежим егзистенцијалним условима савременог света.

ЕКОЛОГИЈА
И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

Усамљен са слабим комуникацијама у својој ближој и даљој околини, отуђен, депресиван, са осећањем немоћи да било шта може да промени. У свом историјском развоју човек је ишао стазама пуним мржње, раздора, пљачки, ратова и уништења добара. Загађење животне средине, осиромашеним уранијумом је невиђени злочин појединих светских моћника, које води ка уништавању свих живих бића на земљи.

Присуство, тихог невиљивог убице – осиромашеног уранијума, је тежак злочин против достојанства људи и свог живог и неживог света на земљи, и директно је усмерен ка постепеном одумирању свих живих бића и великом загађењу и уништењу животне околине. Та, накупљена и наталожена горчина развоја људског друштва, лоших искустава и немилих доживљаја,  озбиљне су препреке даљем сазревању и изграђивању одговорности понашања појединаца и друштва у целини, и целокупном напретку наше цивилизације,односно питању нашег опстанка на овој Планети.

Као велика нада, средином прошлога века настаје нагли процват екологије, као науке о животној средини, па су се развили су се бројни правци: агроекологија, социјална екологија, урбана екологија, биоеколошка теорија људског развоја и многе друге. У својој суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења.

Због сложености проблема којима се бави у решавању глобалне еколошке кризе, она својим циљевима и фундаменталним истраживањима задире у многе њој блиске и сродне науке,  медицину, психологију, социјалну психологију и друге, користећи њихова сазнања, па самим тим постаје све више  мулти- дисциплинарна.

Човек нашег доба, веома је осетљив на своја лична права, на свој углед и на своје лично достојанство. Достојанство је вредност која за разлику од других вредности, не може бити замењена за било шта друго. Пошто је незаменљив, људски живот има своје достојанство, које је нестално, ретко када потпуно, па се мора чинити непрекидан и велики напор да би се оно одржало.

ЕКОЛОГИЈА
И ДОСТОЈАНСТВО ЉУДИ

Наша садашња ситуација, учи нас да би требали бити много скромнији и рационалнији у својим прохтевима према ресурсима наше животне средине, исто тако и у својим захтевима према другим људима у својој ближој или даљој околини. Управо тај осећај скромности треба да нас подстакне да достигнемо достојанство, без кога наш живот нема смисла и без кога не можемо бити срећни.

Једини начин, да побољшамо своју ситуацију, је да достојанство дамо свим аспектима нашег живота, јесте да  сви људи напусте мржњу и увреде, и да у својим животима стреме свом  деловању ка лепоти, љубави, саосећању, међусобном поштовању и уважавању. Људско биће, је учињено достојанственим у оној мери у којој је заинтересовано, алтруистичко, саосећајно, у којој мери воли иу којој мери је одано свим другим живим бићима, и неживој природи, на Земљи и у Свемиру.

Достојанство се може постићи, само у домену етике, а етичко постигнуће мери се степеномдо кога нашим делима управљају љубав и саосећање, а не похлепа и агресивност,  међуљудски конфликти и сукоби.

Савремена екологија, удружена са  социјалном, развојном и групном психо-логијом, социјалном медицином и савременом социодинамички оријентисаном психијатријом, посебно са примарном и секундарном превенцијом , може допринетиподизању свести о личној и колективној одговорности за очување животне средине, спречавању појаве менталних поремећаја и обољења, кроз перманентну едукацију и програме превенције у очувању и унапређењу менталногздравља људи и друштва.

Посебну пажњу треба усмерити ка очувању и одржавању достојанства човека, људи, природе, њиховог међусобног складног и хармоничног односа у целини.

*Аутор

Академик проф.др. Зоран Ј. Војић

Српска Краљевска Академија Иновационих Наука – Београд

Храна и лек Чудесна биљка аронија

Храна и лек Чудесна биљка аронија

Храна и лек
Чудесна биљка аронија

Храна и лек Чудесна биљка аронија

Aронија је бобичасто воће, отпорно на ниске температуре, због чега се назива и сибирска аронија.  Листопадна је и расте у грму. Пореклом је са истока Северне Америке. Отпорна је на зиму и преко минус 40 степени целзијусових на сушу, инсекте, загађења и болести. Плодови су јој бобице које нису јестиве свеже, јер су горког укуса (осим црвеноплодне ароније), али се често користе у припреми вина, џемова, чајева, сирупа, компота, ликера, и др.


Последњих година сок од ароније је постао веома тражен и цењен у фитотерапији.  Иако је до скоро слабо била позната, данас се сибирска аронија може набавити и у нашој земљи.  Њено узгајање је веома лако. Т акође нема природних непријатеља, па није потребно да је прскамо, због тога и спада у 100 посто еколошку биљку.  Позната је по томе што подиже целокупни имунитет организма, одличан је антиоксиданс, има чак антиканцерогено и антивирусно дејство. Аронија је и храна и лек истовремено.

Храна и лек Чудесна биљка аронија
Храна и лек Чудесна биљка аронија


Плодови ароније се задржавају на грму и до два месеца након сазревања. Биљка сазрева у августу и септембру . Богата витаминима А, Б, Б1, Б2, Б3, Б6 И Б9, Ц ,П и Е. Поред наведеих витамина, драгоцени сок од ароније у себи садржи и минерале као што су: калцијум, калијум, манган, гвожђе, јод, фосфор и цинк.
Уз све ове минерале и витамине, у аронији постоји и један од најјачих антиоксиданаса – антоцијанин. Једном када овај антиоксиданс доспе у наш организам, снажно делује на његову детоксикацију и избацивање свих штетних материја које се налазе у нашем телу.


Многа истаживања су открила да ова биљка тамних бобица побољшава циркулацију крви, а да свакодневним коришћењем смањује нивое холестерола и триглицерида.  На тај начин штити наш кардиоваскуларни систем.
Одлично прочишћава крв, ублажава мигрену и главобољу, повољно делује на желудац и црева, зауставља пролив, обара повишен притисак, спречава разбој бактеријских и вирусних инфекција, те нам поправља имунитет.


Аронијин сок има благотворан утицај на јетру и жуч, јер их прочишћава и омогућује правилан рад ових органа.  Важно је напоменути да он регулише и излучивање, као и правилан рад хормона штитне жлежде, те регулацију рада панкреаса.  Познато је да у данашње време постоји много људи који су оболели од рака, тако да је веома важно да предузмете мере предострожности уз матични сок од ароније.


Можете да се храните здраво, да се бавите физичким активностима, али исто тако можете и да узимате овај домаћи сок, који како је научно доказано помаже у превенцији код најтежих болести.  Због високог садржаја актиоксидативних јединица, спречава појаву канцера и помаже у лечењу малигних обољења тиме што уништава ћелије рака.  Такође помаже и код Алцхајмерове болести.
Чудновато, али исто тако и истинито, аронија нуди и заштиту од болести очију, тј. мишићне дегенеративности очију.  Ово је неизлечива болест, која доводи до слепила.  А студије су показале да особе које конзумирају сок од ароније имају мање шансе за да добију ову болест. Аронија подстиче и зарастање рана, успорава старење коже и организма, такође спречава и настанак бора и штити од негативног УВ зрачења.


Сок од ароније може се купити или самостално правити. Аронија се често употребљава у сушеном облику која може и да се једе, али се ипак најчешће прерађује у сок.
Замрзавање нема негативан утицај на квалитет сока јер је познато да аронија врло добро подноси ниске температуре, па ће после одмрзавања постати још сочнија, са више сока него кад је свежа. Најбоље је одмрзнуту аронију процедити или пропустити кроз машину за млевење меса, да би се добио прави матични сок, или како га још неки називају и хладни цеђени сок.  У добијени сок од ароније не треба да се додаје конзерванс. Такође препорука је да се пије без шећера и других заслађивача.


Р.П.

#aronija


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107