Култура на селу на почетку или крају

Култура на селу на почетку или крају

Све се уклапа у општу апатију, привредну, друштвену, политичку и моралну. Деградирано је све што је имало смисао живота на селу које је свако понаособ имало своју душу. Стваралачки, креативни и такмичарски нагон изнедрио је многе таленте у игри, глуми као и на чувању и неговању традиције.Свако село могло је да приреди културно – забавни програм направљен са много љубави и рада за своје рођаке и пријатеље. Нема веће радости него наступати у свом селу пред својом публиком. Понекад су и четири генерације наступале у програму из једне породице.Цело село на ногама у задружном дому културе, дружење,а после програма игранка до дубоко у ноћ.Сусрети села Србије такмичење и уживање.

Оронули су домови културе данас у селима Србије, нема приредби,игранки и дружења младих. Тек понегде гори светло навече где се окупљају млади без подршке и плана . Многи одлазе, приморани за послом и опстанком јер несташе Земљорадничке задруге стожер села. Има ли игде лепше него у свом селу, међу својима?

Данас се неке нове забаве, са лутријом књиже као културни догађаји по селима. Каква је то култура кад усред лета крену каравани на гулашијадама свих боја и гурманлука.Такмичења око казана, чији је бољи у узаврелој атмосфери. Витешко такмичење у брзини испијања пива се уткало у новокомпоновану стварност, зашта се добија позамашан пехар из руку челника власти. Да ли су преци то оставили у аманет потомцима да чувају ? Посебно ову врсту уметности у Срба подстиче и негују неки центри и врх народне власти као покровитељ.

Све достиже свој врхунац поподне када наступају звезде „новокомпоноване музике“. Конзумира се култура као гулаш-паприкаш од дивље свиње. Стваралаштво и креативност, без конкуренције, колико ли то само кошта? Нема таквог извештаја. Нема културе из базе, на репертоару културе су цртани и играни филмови, а селу се нуде фолк звезде. У културно-књижевном клубу, храму књиге, се све ређе залази. Једино помоћни радник свако јутро прочита спортске стране у штампи.Књиге се чувају за поколења. Посебно привлаче ,,рубрике,, по први пут и руковање са врхом власти. Они нису стекли редовно високо образовање због заузетости у младости.
Деци за углед и наук политички функционер може се бити и без књиге. Ко одговара за овај културни јавашлук и замајавање омладине која бесциљно тумара улицама без домова намењених младима, школским радионицама ( секцијама) или програмима јавних установа и локалне власти.

Р.П.

https://twitter.com/resavskipostono/status/966296501738790912

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/DJwCpxM3S3E