Категорија: Култура и образовање

Санкције – изолација државе и народа акт геноцида

Грађани постају ,,бели мишеви,, ни криви ни дужни, изолација, затварање у конц логор јер се некоме не свидја друштвено уредјење или изабрани председник или је неки интерес или им нисте симпатични.
Политичка и економска ограда је веома висока, строга и планетарна нико са вама несме да се дружи постајете као народ проказани и кужни. Образовањ, наука, култу ра, уметност, опамећивање вашега ума херметички затворени. Забрана путовања, проток робе људи и капитала су под катанцем.

         Забрана да полете авиони чак и ако бебе умиру без лекова због санкција. Забрана три оброка дневно, изгладњвање целе нације. Живот у гету је идеологија прошлости.
Уништавање економије и пољопривреде радја беспосленост, бесперспективност, пад морала код омладине која пада у апатију. Безакоње и анархија изазване санкцијама против народа и државе, пораст криминала, мита и корупције стварају живот у паклу, преживљавање. На локалном нивоу инсталирају се олигархије које злоупотребљвају власт, богате се на терет осиромашеног народа као паразити и крпељи. Безобзирно и безобразно. Растакање породице, насиље, алкохол, дрога где највише трпе деца одрастајући у пакленим условима санкција и гета.
Посла нема, запошљавање је карикатура поштеног, каљуга и лицемерје, намештаљке. Заштита радника не постоји, синдикална права као пре 100 година.Социјална правда или неправда, глад, беда, заразе, болести, сиромаштва без лекова и пара.
Највећи број оболеле деце од рака на број становника у Европи је у Србији као и највећи морталитет је последица ,,Милосрдног анђела,,.
Врхунац је бомбардовање касетним бомбама 1999 године и слање ,,осиромашеног,, уранијума крстарећим ракетама који убија следећих хиљаду година један народ, а држава нестаје. Да нам затру семе. Геноцид или не, од ,,андјела,, на дар. Сотоне. Шта је циљ? Војна надмоћ беше 600:1 незабележена у историји човешанства, убиства деце, на мосту, у возу, на ноши, у мајчином крилу и ,,поклон пакет уранијума,, да вам затире потомство. Све је то ,,колатерална штета“, врхунац лицемерства.
Злочин над природом, биљке и животиње, људе, дегенерације у зачећу плода су директна последица санкција ,,Виво експерименти ,, у концентрационим логорима где је цела држава и народ под присмотром. Несмеш да тражиш одштету за уништену имовину, за патњу и бол фамилије, да кажеш да је то агресија и удружен злочиначки подухват.Траже да се потпише папир о признању кривице. Као да смо ми њима бацали бомбе на главу и слали ,,осиромашене,, поклоне.Суђење жртвама, а не џелатима је изигравање са народом и правдом.
Да ли ће преживети само бубашвабе и шкорпије после санкција и наказе из Нато пакта. Сатрапи који руше мостове, фабрике, гасе сијалице, уништавање житних поља, загадјују изворе воде, славе погодак и убиства деце, старих, болесних и немоћних. Спска мајка опет свија гнездо сирочића да сачува кућу и породицу од фашиста као у оним ратовима кад било прса у прса сад ове наказе гадјају и убијају на даљину и славе у Нато базама погодак уз ,,наргиле,, и ЛСД напитак. Технолигија и идеологија савремених убица, господара човечанства, живота и смрти. Без њих неможе више ни природно да се умре већ им служите као показна мета за вежбу и баханалије. Славе погодак у ,,мету,, у срце једног народа, убиства ДЕЦЕ, као они цивилизован свет, а ми злочинци које они кажњавају на фашистички начин бомбама са уранијумом.
Крвари земља Србија са живим ранама савремених гжелата, са сузом на лицу Белог Анђела.
За последице, геноцида из 1999 г , нису криви они који бомбе ,,осиромашене,, бацаше на главу већ они који их примаше . Српске мајке опет у црно завијене, жале, унапред и још не родјене и оне што одоше.
Акт безумља, срама, туге и жалости осионих џелата.

Р. П.

          Миле Јаблановић је рођен у Деспотовцу, а студирао је Рударско – геолошки факултет у Бору. Фотографијом се бавио скоро четири деценије а телевизијским снимањем од 1996. године када је основао приватно предузеће. Помогао је да се обнови рад „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871. године.

           У Свилајнцу је 2007.године радио у ТВ „Свилајнац“ да би после приватизације исте године основао ТВ „Ресава“. Самостално и са сниматељима некадашњег дописништва РТС-а из Свилајнца радио је документарне филмове о туристичким потенцијалима Ресаве, Бељаници и Ресавској пећини. На незаконит и бруталан начин локалних челника Свилајнца ТВ „Ресава“ и „Ресавски поштоноша“ су јуна 2008.године избачени из уредно закупљених просторија.

           Борба за истину и правду није га обесхрабрила да обнови рад телевизије у Деспотовцу. Био је заљубљеник у камеру и монтажу. Професионално и са пуно елана снимао је догађаје у Деспотовцу и околини. Одазивао се на многобројне захтеве за снимања културних, спортских , хуманитарних догађаја, а омиљена места снимања била су му Бељаница, Ресавска пећина, Ресавица, Сењски рудник, живот на селу. Био је медијски спонзор појединих манифестација од републичког до општинског значаја. Усавршавао се за рад са камером и остварио је бројне контакте са колегама широм Србије. Увек ведрог духа, насмејан зрачио је позитивном енергијом. Остаће упамћен по упорности и колегијалности. Информације ТВ „Ресава“ биле су поуздане и тачне а гледаоци, јавне и друге деспотовачке установе знале су да цене његов рад. Био је на свим догађајима, често и са скромним средствима производио је квалитетан програм.

            Оставио је богату фото и телевизијску документацију о једном времену Горње Ресаве. Одлазак Милета Јаблановића са медијског простора Деспотовца и околине оставиће велику празнину. Био је члан Удружења новинара Србије и актива новинара „Ресава“.

            И после годину дана не бледе сећања на великог ентузијасту и заљубљеника у камеру. Био је на свим догађајима који су значајни за информисање. Стизао је да сними, монтира и емитује. Волео је своју Ресаву. Остаје да се његова богата тв и фото документација систематизује јер је „сведок“ једног раздобља у развоју Деспотовца и околине. Још једном и ову прилику користимо да кажемо велико хвала за све што је урадио као човек и нослилац медијског стваралаштва.

Р. П.