Народ који не поштује прошлост нема будућност!

          Дан српског јединства, слободе и националне заставе државни је празник који се 15. септембра празнује у Републици Србији и Републици Српској. Празник је симболично установљен да се прославља на дан када се обележава Пробој солунског. Делегација Удружења ратника, њихових потоматака и поштовалаца 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“ положила је тога дана цвеће на споменик Мари Ресавкињи у Свилајнцу.

Делегација Удружења ратника, њихових потомака и поштовалаца 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“.

У бурној историји Свилајнца многобројне генерације осетиле су сву тежину ратовања на својим плећима. Дали су и своје жвиоте за слободу и зато је битно да се младе генерације упознају и негују традицију чувања сећања на њихову храброст.

Осми октобар Дан ослобођења Свилајнца у Другом светском рату

           Родољубима палим у току четворогодишњег ратовања против фашизма 1968. године је подигнут споменик у Парку „Топољар“. Задњих неколико година споменик је често исписиван разним графитима, па и кукастим крстовима. Оштећен је био и део бакрорељефа који се налазио на споменику. У време реконструкције Основне школе „Јован Јовановић – Змај“ 2019. године обновљен је споменик који се налази у непосредној близини. Прекречени су бетонски делови, постављене клупе и обновљен плато испред споменика. Вероватно је тада уклоњен и преостали део бакрорељефа. У међувремену, према трврдњама појединаца, преминуо је вајар који је тај детаљ на споменику радио. Данас на зиду изнад спомен плоче нема никаквих детаља. Да ли ће се споменик преуредити и прилагодити намени за коју је подигнут у овом тренутку немамо одговор.

Споменик у Парку „Топољар“.

           Цео свет обележава победу над фашизмом, највећим злом које је задесило човечанство средином 20. века. Да би се на достојан начин сећали свих оних који су из овог краја учествовали у борби против фашиста и дали своје животе неопходно је да и ово спомен обележје симболизује њихову храброст и страдања.

           Нажалост све је мање званичних делегација општине који обележавају ове ове датуме. Све се чећше то чине само поједина удружења или појединци.

Р. П.

Високо признање из културе уметнику у Свилајнцу

           Признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину уручена је Нешићу за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Из кратке биографије издвојилимо да је рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Детаљи са доделе признања у Београду, злата зачка и пратећа повеља.

            Писао је прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима, алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

          Несебичним радом учио је младе првим потезима у ликовној уметности. Био је бодар педагог и разредни старешина. Честитке за вредну наградну „Златна значка“ упутио му је велики број бивших ученика, суграђана и колега из целе Србије.

         Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

              Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Фото: Б. Г.

Р. П.

Високо признање из културе стиже у Свилајнац

Миомиру Нешићу „Златна значка“ за допринос култури

              Сликару, песнику и педагогу Миомиру Нешићу додељено је признање “Златна значка” Културно – просветне заједнице Србије за 2021. годину које се додељује за деценијски допринос развоју културе, за предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе нарочито међу младима у Ресави и Србији.

Детаљ са отварања изложбе слика „Црквеначка палета“ у Црквенцу

             Врсни уметник и педагог рођен је 1950. године у Горичанима код Чачка у радничкој породици. Основну школу учио је у Лапову и Багрдану, гимназију у Јагодини, а Вишу педагошку школу у Београду. На Филозофском факултету завршио је Историју уметности. Службовао је у основним, техничким шлолама и Гимназији у Свилајнцу.

Са ликовне колоније ученикаосновних и средњих школа у Миљковом манастиру.

            Прозу, поезију и критике објављивао је у скоро свим стручним југословенским и српским листовима и часописима. Заступљен је у бројним антологијама, зборницима,алманасима, заједничким књигама. Превођен је на македонски, словеначки, шведски, француски и немачки језик. Учесник је многобројних приредби, фестивала, књижевних вечери, телевизијских емисија и програма у земљи и иностранству. Један је од оснивача и учесник манифестације „Синђелићеви дани“ који се сваке године одржавају у Свилајнцу. Оснивач је, селектор и учесник ликовне колоније „Црквеначка палета“ двадесетиједну годину. Био је руководилац и оснивач ликовне колоније ученика основних и средњих школа у Миљковом манастиру девет година. Имао је 32 самосталне изложбе. Организовао је бројне књижевне вечери, промоције књига у Свилајнцу и околини . Проналазио је младе таленте и преко Књижевне заједнице „Јагодина“ објављивао им књиге. Има бројне награде и признања, награда Коста Абрашевић, за необјављену збирку песама, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу студената и омаладине у Књажевцу, прве награде за сликарство и поезију на фестивалу младих стваралаца Југославије „Млади мај“ у Зајечару, награду Душан Срезојевић, за најбољу књигу коју додељује Књижевни клуб „Ђуро Јакшић из Јагодине,прву награду „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, прву награду и повељу Карађорђевић за поезију у Београду, награде на фестивалу омладине и студената Србије „Мајски сусрети“, Поета примус у саставу културолошког пројекта „Јухорско око“ у Параћину, Светосавску повељу општине Свилајнац, а пре седам година додељена му је награда „Поморавски Орфеј“ за најбољу књигу у оквиру манифестације „Српско перо“ и бројне награде на књижевним конкурсима и фестивалима широм земље. Објавио је девет књига.

Учесник манифестације „Бранкови дани“ у Седлару.

             Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Општина Свилајнац предлагала га је 2010. и 2011. године за националну пензију.

             Све честитке Нешићу за ово високо признање које ће значајно обогатити укупан допринос свилајначких стваралаца култури.

 

Р. П.

Одржана Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације у Пландишту

           На дан храмовне и месне славе – Преподобни Рафаило Банатски, у Пландишту, крајем августа, одржана је Свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације српских ратних добровољаца.

Учесници су били:

Др Милан Мицић, историчар, председник Савеза Удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918 и генерални секретар Матице српске

Проф. др Горан Васин, историчар, Филозофски факултет, Нови Сад

Димитрије Михајловић, историчар, Музеј Војводине

Богдан Шекарић, виши кустос, етнолог, Музеј Војводине

Поздравну реч су дали:

Јован Репац, предсеник општине Пландиште и Дарко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“- Нови Сад.

            У музичком делу програма наступила је изворна певачка група „Звуци с камена“ из Новог Сада. Водитељ програма је био Јовица Јашин.  

           Тема:  Досељавање српских добровољаца и формирање колонија у околини места Мариолана (1918 – 1945.) (место добило име по краљици Марији Карађорђевић, данашње Пландиште), у Милетићево, Банатски Соколац, Велику Греду, Стари Лец, Хајдучицу, Марковићево (Криву Бару), Купиник (Александров Гај до 1945. год. Место добило име по краљу Александру Карађорђевићу). Најинтензивније досељавање је било од 1921. до 1923. године.

У селу Велика греда oтвореналожба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ .

            У суботу 28. августа 2021. године, на дан храмовне и сеоске славе Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина, после Литургије, поводом 100 година од колонизације, у Дому омладине у селу Велика Греда у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Поздравну реч је дао Ивица Бркић, предсеник Месне заједнице Велика Греда.

            Изложбу је отворио Драко Милојковић, председник Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“– Нови Сад.

У културно уметничком делу програма наступила су деца из КУД-а „Младост“ из Велике Греде.

            Повод за отварање изложбе је обележавање 100. годишњице од почетка досељавања српских ратних добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније и стварања кoлонистичих насеља (1921- 1941) у панонском простору Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. Југославија) у Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији.

Најинетзивније досељавање је било између 1921. и 1923. године.

           Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ из Новог Сада уз стручну подршку историчара др Милана Мицића, генералног секретара Матице српске.

            Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ представља допринос култури сећања на славне и трагичне догађаје из српске историје.

Р. П.

Oтворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ у селу Хајдучица

          На дан храмовне и сеоске славе Сабора Светог архангела Гаврила, 26. јула 2021. године, у манастиру Хајдучица у Банату свечано је отворена изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.

Детаљ са изложбе.

           Повод за отварање изложбе је био обележавање стогодишњице од почетка колонизације српских добровољаца из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Црне Горе, Далмације, Кордуна и Баније у Банат, Бачку, Барању, Срем и Славонију. Најинтензивније досељавање је били између 1921. и 1923. године.

          На отварању изложбе говорили су Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“ и Никола Дангубић, потпредседник Удружења Добровољци – Хајдучица 1921-2021.

          Изложбу је реализовала група аутора из Удружења ратних добровољаца 1912–1918. њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ уз стручну подршку историчара др Милана Мицића.

 

Р. П.

Приказивање филма “Кад наранџа у Сланце дође“

          У понедељак, 12. јула 2021. године, на празник Петровдан, у 18.15 часова у порти храма светог апостола Павла у Петроварадину (код Војне болнице), биће приказан филм “Кад наранџа у Сланце дође”.

          Радња филма се дешава у селу Сланци поред Београда и прати догађаје с почетка 20. века. Актери су момак и девојка чију идилу прекида Први светски рат. С обзиром на трајање рата од четири године, отац девојке реши да је уда.

          Идеја за филм потекла је од истинитог догађаја. Наиме, један од мештана села је 1918. године био међу првим коњаницима Дунавске дивизије који су ушли Београд.

         Филм ”Кад наранџа у Сланце дође” говори о пријатељству и љубави, рату и миру, о времену када се правила разлика између образа и ђона.

Редитељ и екипа филма овом причом одају почаст својим прецима и борцима за отаџбину.

Сценарио су написали Милан Мимиш Гобељић и Роберт Петровић.

Редитељ филма је Роберт Петровић.

Улоге тумаче Невена Игњатовић, Никола Марић, Милан Марић (прославио се улогом Швабе у филму Ране)…

Редитељ филма је добитник медаљона као документариста “ Сведоци истине о Косову”, 2012.године од Председника Руске Федерације Г. Владимира Путина. Признање уручио Никита Михалков у Москви.

 

Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад

Упис студената у току школске 2021/2022 године на Факултет за пословне студије и право и Факултет за информационе технологије и инжењерство из Београда

Упис студената у току школске 2021/2022 године на Факултет за пословне студије и право и Факултет за информационе технологије и инжењерство из Београда

врши се на студијске програме:

ПРАВО,

ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА

МЕНАЏМЕНТ

БЕЗБЕДНОСТ

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И

ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ

Први уписни рок је од 13.05.- 12.06.2021.

и 21.06.-03.07.2021.

Све информације на телефон: 062 80 91 530 или

у Канцеларији Свилајнац, Тржни центар Европа локал 8д.

Бољи услови у Центру за културу у Кучеву уз подршку Норвешке

Kучево, 3. фебруар 2021.

         Енергетска ефикасност Центра за културу “Драган Кецман” у Кучеву унапређена је уз подршку Краљевине Норвешке преко пројекта “Норвешка за вас – Србија”.
Радови на објекту саграђеном деведесетих година прошлог века, обухватали су санацију равног крова, замену столарије, реконструкцију котларнице и уградњу система за дојаву пожара. Тако су побољшани услови за рад и боравак 230 корисника културног центра, десет радника бибилотеке, 120 чланова три фолклорна ансамбла, 30 чланова хора и 30 чланова уметничког клуба, али и готово 15.000 грађана Кучева којима је ово кључни објекат културе.
“Краљевина Норвешка помогла нам је да унапредимо енергетску ефикасност Центра за културу, а ова подршка нам је од изузетног значаја. Боравак у објекту је сад побољшан за све грађане који га користе за различите културне активности, а све уштеде користићемо за даље одржавање објекта”, рекао је председник општине Кучево др Иван Рајичић.
Укупна вредност радова била је око 110.000 евра, од чега је Краљевина Норвешке издвојила око 100.000 евра, а општина Кучево око 10.000.


“Подршка Краљевине Норвешке допринеће значајном смањењу трошкова грејања, а уштеде ц́е бити искоришц́ене за финансирање активности везаних за културу, ради унапређења квалитета културног живота у Кучеву. Уградњом система за дојаву пожара повец́ана је безбедност зграде, корисника и посетилаца”, каже в.д. менаджерке пројекта “Норвешка за вас – Србија” Милица Дошеновић.
У склопу примене принципа доброг управљања, које се спроводе у сарадњи са програмом Сwисс ПРО, општина Кучево донела је одлуку да средстава добијена уштедама оствареним подизањем енергетске ефикасности буду употребљена за редовно одржавање и модернизацију објеката, као и унапређење постојећих и развој нових садржаја које ће грађани бирати кроз анкету.


Пројекат “Норвешка за вас – Србија” има за циљ да допринесе равномерном друштвено-економском развоју у Србији кроз повећање могућности запошљавања, посебно рањивих и маргинализованих група, подршку социјалној кохезији, унапређење локалне инфраструктуре, подршку интеграцијама Републике Србије у Европску унију и јачање информационе безбедности Владе Републике Србије. Пројекат је учествовао и у јачању здравственог система за одговор на пандемију ЦОВИД-19. Пројекат финансира Краљевина Норвешка са 8,7 милиона евра, а активности на терену спроводи Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС).

Foto: UNOPS

Kontakt osoba za više informacija o projektu:

Petar Janjatović

Menadžer za komunikacije

Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge – UNOPS

+381 (0) 63 862 2780

petarj@unops.org

Удружење ликовних стваралаца „Манасија“ из Деспотовца обележили своју славу – Свети Лука и „Јесењи салон“

          У галерији Центра за културу у Деспотовцу традиционално је обележена слава сликара Свети Лука и отворена изложба Јесењег салона. Свечану академију увеличао је хор из Деспотовца, а присутне је поздравио председник Удржења Љубиша Радојковић – Бишко. Колачар је била Марина Димитријевић, а колачар за следећу годину биће Славића Марковић. Међу присутнима су били сликари Влатка Миленковић, Момчило Вуксановић – Мома Брада, Милица Вуксановић, Весна Алексић, Мален Јанковић, Ацо Стојадиновић, Баја, Нена, Снежана Милић. Посетиоцима су представљена ликовна дела чланова Удружења.

Хор из Деспотовца.
Марина са свештеником сече колач.
Присутни сликари.

У пријатној атмосфери сликари су обележили своју славу и правили планове за будући рад.

М.С.

Фото: М. Јаблановић


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107