На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду – судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду – Правноснажна пресуда: Новинари нису обавезни да утвђују потпуну истину, али порекло информације морају да провере пре објављивања.
СУДСКА ПРАКСА: Накнада штете због повреде части и угледа
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Новинари нису обавезни да утвђују потпуну истину, али порекло информације морају да провере пре објављивања
ПРЕСУДА: ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3.бр.197/16 од 25. 5. 2017. године у делу става првог изреке којим су обавезни тужени (“Инсајдер тим” и Драган Вучићевић, прим. УНС) да тужиљи (Т. С. из Београда, прим. УНС) солидарно на име накнаде нематеријалне штете исплате износ од 200.000 динара, са законском затeзном каматом i у ставу другом изреке, а жалба тужених у том делу ОДБИЈА, као неоснована.
ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у београду П2.бр.197/16 од 25. 5. 2017. године у преосталом делу ставе првог изреке тако што се ОДБИЈА као неоснован тужбени захтев да се обавежу тужени “Инсајдер тим” д.о.о. из Београда и Драган Вучићевим из Београда, да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете за претрпљење душевне болове због повреде части и угледа солидарно исплате износ од још 100.000 динара…, као неоснован.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Побијаном пресудом, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев па су обавезани тужени (“Инсајдер тим” и Драган Вучићевић, прим. УНС) да тужиљи (Т. С. из Београда, прим. УНС) на име накнаде нематеријалне штете за претрпљење душевне болове због повреде части и угледа солидарно исплате од 300.000 динара…
Ставом другим изреке, обавезани су тужени да тужиљи на име накнаде трошкова поступка солидарно исплате износ од 131.300 динара.
Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужени…
Тужиља је благовремено дала одговор на жалбу.
Испитујући правилност побијане пресуде…Апелациони суд (у Београду) је нашао да је жалба тужених делимично основана….
ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, у дневним новинама “Информер” …на страни 13, уз доњу маргину, објављен је текст новинара Милана Стојадиновића са насловом” …ухваћена са…сканка”. У тексту је наведено да је београдска полиција ухапсила четири девојке које су кријумчариле дрогу са Косова у Београд и да је запленила 42 кг “сканка”, да је вођа женске банде држављанка Црне Горе М. В. (24) и да је дрогу продавала на улици са својом девојком К. Ј.(23) и још две сараднице Т. С. (25) И М. В. (26), које су такође у интимној вези, да је полиција поставила заседу М. која је дошла из Призрена и да су у њиховом пртљагу пронашли укупно 13 килограма “сканка”, да је у наставку акције претресен стан у Крњачи који су изнајмиле осумњичене и да је тамо пронађено још 15 килограма “сканка” спремног за продају. Овај текст је састављен на основу званичног саопштења МУП РС бр. 425/12 од 28. 12. 2012. године у коме је наведено да је београдска полиција лишила слободе четири особе код којих је пронађено око 40 кг “сканка” због основане сумње да су причиниле кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, наведено је да је међу лицима лишеним слободе И Т. С. (1987), због сумње да се у аутобусу који саобраћа на релацији Призрен-Београд налази путник који у коферу носи већу количину наркотика, да је прегледом кофера осумњичене М. В. пронађено око 12 кг “сканка”, а да је у наставку акције прегледом стана у Крњачи које су изнајмиле осумњичене пронађено додатних 29 кг “сканка” који је био упакован и спремљен за даљу дистрибуцију. Тужиља је задржана од стране полиције 24 часа и за спорни текст је сазнала по изласку из притвора. Породица тужиље, као и њени пријатељи и познаници препознали су да се спорни текст односи на њу, што је тужиља тешко поднела, нарочито је погодио наслов под којим је објављен текст. Пре објављивања спорних информација аутор текста ниje покушао да контактира тужиљу поводом спорног текста. Тужиља се није обратила редакцији наведеног листа (“Информер”, прим. УНС) ради објављивања демантија или исправке.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је у спорном тексту, без обзира што није означена пуним именом и презименом тужиља учињена препознатљивом за део јавности, што је довољно за основаност тужиљиног захтева за накнаду штете. Даље је закључио да тужени нису са пажњом премереном околностима проверили истинитост информација пре њиховог објављивања, па како су објављене информације неистините (њихову истинитост тужени нису доказали) и подобне да повреде тужиљину част, углед и достојанство у смислу формирања мишљења код јавности да је тужиља “лезбо дилерка”, у интимној вези са М. В. и да је продавала дрогу на улици са осталим девојкама које су лишене слободе, из којих разлога су тужени Драган Вучићевић, као одговорни уредник и “Инсајдер тим” д.о.о. као издавач (који одговара без обзира на кривицу) у обавези да тужиљи солидарно накнаде штету коју трпи објављивањем неистинитих информација.
СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјлано право и то одредбе чланова 3, 4, 79 и 80 Закона о јавном информисању, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге, које у наведеном делу прихвата и другостепени суд као правилне и на закону засноване.
Међутим, по налажењу другостепеног суда, материјално право садржано у одредби члана 200 став 2 Закона о облигационим односима погрешно је примењено приликом одлучивања о висини правичне новчане накнаде којом се тужиљи пружа сатисфакција за претрпљење душевне болове због повреде части и угледа. Наиме, имајући у виду интензитет напада на углед и част тужиље, начин и средство којим је то учињено, средину у којој тужиља живи i студира, са једне стране, али и чињеницу да је спорним текстом тужиља учињена препознатљивом делу јавности-породици, пријатељима и познаницима и да није тражила објављивање демантија, Апелациони суд у Београду на основу члана 200 став 2 Закона о облигационим односима и члана 232 ЗПП (Закона о парничном поступку, прим. УНС), налази да износ од 200.000 динара представља правичну и одговарајућу накнаду за трпљења тужиље. За износ преко досуђеног, захтев тужиље је превисоко постављен и одбијен као неоснован…
Насупрот жалбеним наводима побијана пресуда садржи јасне разлоге за непоступање туженог са дужном новинарском пажњом. Притом се неосновано тужени позивају да је спорни текст написан на основу званичног саопштења МУП-а и да су прибављене информације од њихових извора из МУП-а, те да првостепени суд није имао у води да није обавеза новинара да утврђује материјалну истину и да доказује тачност инфромација.
Наиме, и по оцени овог суда (Апелационог суда у Београду, прим. УНС), имајући у виду тежину чињеничне тврдње које су изнете а које тужиљу представљају као дилера дроге и да је у хомосексуалној вези, тужиља је стављена у негативан контекст, па је обавеза тужених била да изврше потпуније провере. Ово тим пре што су тужени имали званично саопштење полиције о спорном догађају који је описан у тексту, па су информације могли објавити потпуно и тачно, а што они нису учинили. Тужени су супротно томе, изашли изван садржине тог саопштења и тужиљу означили као “лезбо-дилера”. Позивање тужених на то да су ове друге информације добијене од извора из МУП-а, не може их ослободити других обавеза које дужна пажња подразумева, посебно обавеза да се покуша прибавити изјава тужиље о томе.
Тачно је да обавеза новинара и одговорног уредника није да утврђују потпуну истину, али постоји њихова обавеза да у смислу члана 3 став 1 Закона о јавном информисању, пре објављивања информације са пажњом примереном околностима провере њихово порекло, тачност и потпуност, а што је изостало у конкртетном случају. Пошто тужени нису доказали да су поступали у смислу наведене законске обавезе, на њима је био терет доказивања истинитости спорних информација….
(Из пресуде Апелационог суда у Београду ГжЗ. 197/17 од 13. 12. 2017. године)
