УНС – Председник Општине Свилајнац да не омаловажава новинаре ,,Ресавског поштоноше“

           Удружење новинара Србије (УНС) се противи начину на који се председник Oпштине Свилајнац Предраг Милановић односи према новинарима локалне редакције „Ресавски поштоноша“ и тражи да се том онлајн медију омогући несметан рад и извештавање са општинских догађаја.

          На последњем заседању свилајначке скупштине Милановић је са говорнице образлажући да му није посао да чита новинарске чланке, а „поготово“ не приложени исечак иначе објављен у „Ресавском поштоноши“, овај онлајн медиј описао речима: „ово није ни новина, ово је нешто да не кажем шта, ово служи само да се напада локална власт, ништа друго не пише у тим назовите новинама“.

           УНС подсећа да је управо у јуну, пре 13 година, комисија општине Свилајнац избацилa редакције ТВ Ресава и листa „Ресавски поштоноша“ из уредно закупљених општинских просторија и насилно прекинулa телевизијски програм. Да је комисију предводила садашња заменица председника Општине Драгана Радевић са налогом садашњег председника Општине Милановића, који је у то време био заменик председника Општине.

          УНС указује да је у просторије из којих је насилно исељена ТВ Ресава и лист „Ресавски поштоноша“, усељена ТВ Центар, а већински власник тог медија, како је у то време писао УНС, била је Милановићева мајка, а као директорка појавила се управо Драгана Радевић која је предводила исељење. Фирма, оснивач ТВ Центар била је регистрована на Милановићевој адреси. Када је УНС обелоданио ове чињенице, власничка структура телевизије је промењена.

           Како је УНС-у рекао Раде Ђорђевић, уредник „Ресавског поштоноше“ који се од 2015. године не штампа, већ је постао искључиво онлајн медиј, више од деценије руководство општине Свилајнац има непромењен однос према овом медију, не позива новинаре ове редакције на догађаје, не обавештава о одлукама, а у време рестриктивнијих мера због пандемије то је коришћено као изговор да им се онемогући снимање скупштинских заседања.
УНС од представника локалних власти у Свилајнцу тражи да поштују Закон о јавном информисању и медијима и омогуће слободно извештавање новинарима „Ресавског поштоноше“.

Саопштење  које преносимо је објављен на сајту УНС-а.

КАД ЈЕ УГАШЕНА ИСТИНА

 

 

УНС вести 04. 06. 2021.

Аутор: К. Ковач Настасић Извор: УНС

          На данашњи дан 2008. године комисија општине Свилајнац избацила је редакције ТВ Ресава и листа „Ресавски поштоноша“ из уредно закупљених просторија чији је власник општина и насилно прекинула телевизијски програм.

Просторије ТВ Ресава и „Ресавског поштоноше“ (Фото: Ресавски поштоноша, Р. Ђ.).

           Тринаест година касније, руководство општине је махом исто, а телевизије Ресава нема. Обновљен је лист „Ресавски поштоноша“, али се и он од 2015. године не штампа, већ објављује онлајн. За неовлашћен прекид програма телевизије нико није одговарао.

         Подсетимо, 4. јуна 2008. године општинска комисија, а челу са Драганом Радевић (сада заменицом председника општине), по налогу тада заменика председника општине Предрага Милановића (сада председника општине), злоупотребила је овлашћење и и поред важећег уговора о закупу, одузела део опреме који је био у власништву општине, избацила запослене из просторија и насилно прекинула тв програм.

          ТВ Ресава поседовала је тада и властиту опрему и за емитовање програма и није јој била неопходна техника која је била власништво општине.

          УНС је тада тражио да општинско руководство врати редакције у закупљени простор и надокнади штету насталу незаконитим насилним прекидом програма. Седам дана касније, 11. јуна 2008. године, представницима УНС-а, тадашњем председнику Нину Брајовићу и члану ИО Петру Јеремићу, Милановић је обећао да ће омогућити повратак редакција у простор из којег су насилно исељени. До данас, то се није десило.

           Кривичне пријаве против чланова комисије и заменика председника општине који су наредили прекид програма су одбачене, а у простор који су до 4. јуна 2008. године као закупци користиле ове редакције после темељне реконструкције усељена је новоснована ТВ Центар.

         Већински власник ове медијске куће била је мајка заменика председника општине Предрага Милановића Добрила, а директорка Драгана Радевић, чланица општинског већа, а сада заменица председника општине. Фирма, оснивач ТВ Центар била је регистрована на адреси тадашњег заменика председника општине Предрага Милановића.

          Када је УНС обелоданио ове чињенице, власничка структура телевизије је промењена. Финансирање ТВ Центар из буџета општине је настављено. Чак су и поједини радници телевизије били запослени и примали плату у Општини Свилајнац.

           Како за УНС каже тадашњи главни и одговорни уредник ТВ Ресава Раде Ђорђевић, осим тога што није урађено ништа да се ТВ Ресава врати у своје просторије, за тринаест година није се променио ни однос Милановића и општинског руководства према редакцији. Редакцију „Ресавског поштоноше“ коју је Ђорђевић обновио општина не позива на догађаје, не обавештава о одлукама, а неколико пута забрањивано јој је да снима и извештава са догађаја.

           „Радимо под притиском свих ових година. Однос власти према нама је исти као 2008. године, кршење закона и бахато понашање. Воље нам не недостаје, редакција опстаје, чак се и шири, али наш положај је тежак. Чак су и пројектно суфинансирање обесмислили, као и додуше у многим општинама на локалу. Шта очекивати када општина награђује своје – сваке године новац иде истим медијима, а дели га иста комисија“, каже Раде Ђорђевић.

           Председник општине Свилајнац Предраг Милановић на позив УНС-а да говори о гашењу ТВ Ресава није одговорио.

 

Како и зашто је затворено дописништво РТС-а у Свилајнцу

            Када је, после 5.октобра, конституисана нова локална власт у Свилајнцу и на републичком нивоу, под лупом се нашао рад дописништва РТС-а. Ново општинско руководство одмах је сменило уредника Родољуба Красића (тада председника ОО СПС Свилајнац) и запослене етикетирало као Биџине и Слобине послушнике. На место координатора постављен је ветеринар Зоран Маринковић. Није се дуго задржао јер уредници у Београду нису желели да особа која није у радном односу у телевизији буде шеф дописништва. После једне посете РТС-у то му је и предочено па се добровољно повукао са места координатора. Наравно да су запослени наставили рад пратећи активности нове власти која, осим текућих трошкова, није имала никакве обавезе према осморо радника стално упослених у РТС-у.

             Дописништво је делило просторије на спрату зграде Комитета са радницима Радија С. На место директора радија који је био општински, без дана радног искуства долази Предраг Милановић, члан Демократске странке, активан у изборној кампањи у лепљењу и цепању плаката. За време кратког директоровања веома брзо се уздигао и бахатошћу постао страх и трепет за запослене у радију. Не и за раднике телевизије на које није могао да врши притисак, поучен искуством претходника-ветеринара. Осетивши да нема моћ решио је да се обрачуна са упосленима на други начин. Повезао се са тадашњим уредником програма Ово је Србија и почела су њихова тајна дружења и договор како „обрисати“ свилајначко дописништво са мапе РТС-а. Београдски шеф је игнорисао раднике, избегавао комуникацију и долазио у Свилајнац, у приватне кафанске посете Пери и његовом пабу, где се случајно и сусретао са појединим радницима.

          У првој рационализацији 2003.године осморо радника дописништва РТС-а из Свилајнца је отпуштено, дописништво РТС-а затворено,новинари и сниматељи остали су без прихода и егзистенције. Док се у другим местима број запослених у телевизији смањивао у Свилајнцу су сви отпуштени. Сујета Пере кафеџије је задовољена демократским чином, места нема за оне који нису поданици и неистомишљеници. Остало до данас….

Р. П.

УНС – У медијима 11 хиљада запослених, новинари претежно хонорарци

          У 1.518 активних медија у Србији има 11.163 запослена, показало је истраживање Удружења новинара Србија (УНС). Од укупног броја новинара у 724 медија запослено је око 40 одсто, а 60 процената су хонорарно ангажовани. Сниматељи, тонци, монтажери, радници у маркетингу и администрацији у већој мери су запослени, односно 60 одсто има стални радни однос.

         У истраживању спроведеном од јула прошле до краја јуна ове године, УНС је утврдио да је у 724 медија, који су одговорили на анкету о броју запослених и хонорарних сарадника, ангажовано 5.294 новинара и медијских радника.

Са изложбе ,,60 година РТС-а“

         У овим медијима уговор о раду има 2.809 новинара и медијских радника, док је  хонорарних сарадника 2.485.

         У 562 медија, од 794 који нису одговорили колико имају ангажованих новинара и медијских радника, УНС је увидом у финансијске извештаје њихових издавача утврдио да их има 8.354. Међутим, овај број обухвата све запослене у издавачима медијима који се осим медијских, баве и другим пословима. У преосталих 232 издавача, према финансијским извештајима, нема запослених.

Са отварања Београдске телевизије

         УНС је утврдио да од 8.354 запослених, у поменутих 562 медија, у великим медијским кућама као што су Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, Пинк, Политика, Новости, Рингирег Aксел Спрингер, Прва, Мађар Со, Студио Б и Б92 ради укупно 6.683 особа.

         Од 2.149 медија који се налазе у Регистру медија у Србији је 1.518 активно, док су издавачи 514 медија угашени или им је истекла дозвола за емитовање. Пред гашењем је још 58 медија чији су издавачи у стечају или ликвидацији, а привремено је неактивно 59.

         Од 1.518 активних медија 1.200 регистровано је у складу са Законом о јавном информисању и медијима, док се 318  медија није пререгистровало, иако су били у обавези да то ураде у року од шест месеци од усвајања закона у августу 2014. године.

Вести у штампаним медијима о отварању Београдске телевизије
,,Ресавски поштоноша“ штампана издања

Медији са једним запосленим

Према истраживању УНС-а, у 37 од 724 медија ради само једна особа. У 22 медија једини радник је у радном односу, а у 15 је хонорарац.

Од 724 медија који су одговорили на анкету, највише, 346, имају од шест до 20 запослених. Укупан број запослених и хонорараца у овим медијима је 2.480.

У медијима мање новинара са сталним послом, више хонорараца

У поменутих 724 медија, 39 одсто новинара је запослено, док су 61 проценат хонорарни сарадници.

Сниматељи, тонци, монтажери, као и ангажовани у маркетингу и на административним пословима у већој мери су запослени (60 одсто), у односу на новинаре (40 одсто).

Највише медија у власништву привредних друштва

Од 724 анкетирана медија, највише их је у власништву привредних друштава, укупно 410.

У власништву удружења грађана и невладиних организација је 156 медија, предузетници су власници 136, а политичке странке, цркве и национални савети националних мањина, као посредни власници, имају 22 медија.

УНС је утврдио да медији у власништву привредних друштава имају више запослених по уговору о раду, него хонорарних сарадника. Супротно, медији предузетника и удружења грађана имају више хонорараца, од запослених.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новинари и медији – колико нас заиста има“. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Аутор: Ј. Пешић,  Извор: УНС

Насилна критика уређивачке политике

Вести из медија

„Насилна критика уређивачке политике“

Насилна критика уређивачке политике

Новинарка Љиљана Смајловић наводи да је упад демонстраната у РТС била једна врста насилне критике уређивачке политике и истакла да се новинари не охрабрују на објективно извештавање тако што им се разбију врата и упада у редакцију.

Насилна критика уређивачке политике
Љиљана Смајловић (фото: Горанка Матовић)

Љиљана Смајловић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а истакла да упад демонстраната у зграду Радио-телевизије Србије не значи охрабрење новинарима.

„Тако на тај начин се не може критиковати уређивачка политика и то није пут којим се новинари охрабрују на објективно извештавање. Ова зграда је 1999. била бомбардована, била је и паљена када се неким другима није свиђала уређивачка политика. Све установе имају институцијалну меморију“, наводи Смајловићева.

Истиче да рушење врата и тестера дају злокобну ноту целој ситуацији.

„Данас сам видела наслов у новинама – кривичном пријавом против пародије, па можете ли ви да кажете ова тестера је само шала, сатира. Да су вам намере заиста биле тако дивне да се новинари охрабре, да буду објективни, ви бисте онда морали да кажете – размислили смо, заиста је било глупо и неодговорно од нас да уносимо тестеру, могао је неко да се уплаши“, истиче Смајловићева.

Додаје да је након свега очекивала извињење новинарима.

„Да изађу и кажу – можда смо деловали застрашујуће. Можда нисмо охрабривали медијске раднике, уреднике на непристрасно извештавање, него смо можда плашили људе. Можда је то био тај ефекат, иако су наше намере биле најбоље. Ја бих волела макар да то чујем, ту неку врсту самокритике али тога нема, и чак нам објашњавају да заправо они само траже објактивно новинарство“, истиче Смајловићева.

Оцењује да РТС не треба да се понаша као Н1.

„Да ли заиста РТС треба да се понаша, буде Н1. Ипак је Н1 на неки начин филијала Си-Ен-Ена. Да ли ико скоро у Србији мисли да би РТС требао да извештава као филијала Си-Ен-Ена. Ја мислим да не“, истиче Смајловићева.

Истиче да грађани добијају комплетну слику о догађају тек када погледају извештаје на више телевизија 

 20. 03. 2019.

Аутор: РТС Извор: РТС


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107