Категорија: Медији

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

Из биографије оснивача Јована Шарића

           Јован Шарић је рођен 4. децембра 1836. године у Скрадину, близу Бенковца. Као наочитом детету, са изразитом склоношћу према књизи, предодређен је пут свештеника или учитеља. Уз проју или качамак, овај скромни сељачки дечачић завршио је Православни богословски завод у Задру. И тај период изучавања књиге био је за Шарића од пресудног животног значаја. Стекао је основна сазнања и љубав према Његошу, Мажуранићу, Чика Јови Змају, Прерадовићу и другим српским романтичарима, као и о народним јуначким песмама и приповеткама и свим оним уметничким делима проистеклим из народа. Истовремено се у њему развила љубав за сакупљање народних умотворина.

           Шарићеву љубав према свеукупном народном благу ојачавао је све бруталнији притисак римокатоличке цркве према православљу. Живахног и радозналог духа, зналац грчког, латинског и немачког језика, још од тих младалачких дана отпочињао је разноврсно културно послеништво, све у служби националних идеала. Дубоко је осећао да будућност српског народа зависи од оживљавања његове богате традиције, и духовне и световне, и зато је желео да свој разуђени народ упозна у свим његовим крајевима.

           И још један снажан мотив нагонио је немирни дух Јована Шарића да крене у матицу српску; сазнање да ће удахнути праву свежину православља на њеним лековитим изворима, који би испрали горчинуу души, јер је у свом крају могао да види поунијаћене православне свештенике. И када је 1862. године довршио школовање, кренуо је пут Београда, где се и оженио. Рукоположен је за свештеника и свету литургију је служио у селима Зајечара, Врања и Пирота. Његова завидна духовна радозналост огледала се на различитим пословима духовне и културно-просветитељске делатности у свим местима где је службовао. За време службовања у Свилајнцу у септембру 1871. године покренуо је први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша”. Био је издавач и главни уредник листа. „Поштоноша“ је штампан на две стране, у формату 41 x 25 cm. Примерак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду.

           Од ране младости био је дописник најзначајнијих новина: Видовдана, Световида, Србије, Школе, Јединства, Будућности, Срапскога листа, Отаџбине и др. Као и да није било новина у којима се није оглашавао својим прилозима, који су увек били актуелни, са високим степеном аналитичности и изразитим нервом за природу новинског текста. Био је енергичан критичар друштвених недостатака, али добронамеран, драматичан и занимљив кад се упуштао у приповедно описивање, а уз то дидактичан, са неопходном жаоком ироније, а мудар, расположен да посаветује и упозори, са јасно одређеним моралним, националним и друштвено-политичким гледиштем.

          Јереј Јован Шарић до пензионисања служио је у Боки Которској у селу Кути, затим у близини Бенковца у селу Равне Котаре. Написао је пет књига. Умро је 28. 11. 1905. године, а сахрањен је у селу Буковику код Бенковца.

Р. П.

            Када је, после 5.октобра, конституисана нова локална власт у Свилајнцу и на републичком нивоу, под лупом се нашао рад дописништва РТС-а. Ново општинско руководство одмах је сменило уредника Родољуба Красића (тада председника ОО СПС Свилајнац) и запослене етикетирало као Биџине и Слобине послушнике. На место координатора постављен је ветеринар Зоран Маринковић. Није се дуго задржао јер уредници у Београду нису желели да особа која није у радном односу у телевизији буде шеф дописништва. После једне посете РТС-у то му је и предочено па се добровољно повукао са места координатора. Наравно да су запослени наставили рад пратећи активности нове власти која, осим текућих трошкова, није имала никакве обавезе према осморо радника стално упослених у РТС-у.

             Дописништво је делило просторије на спрату зграде Комитета са радницима Радија С. На место директора радија који је био општински, без дана радног искуства долази Предраг Милановић, члан Демократске странке, активан у изборној кампањи у лепљењу и цепању плаката. За време кратког директоровања веома брзо се уздигао и бахатошћу постао страх и трепет за запослене у радију. Не и за раднике телевизије на које није могао да врши притисак, поучен искуством претходника-ветеринара. Осетивши да нема моћ решио је да се обрачуна са упосленима на други начин. Повезао се са тадашњим уредником програма Ово је Србија и почела су њихова тајна дружења и договор како „обрисати“ свилајначко дописништво са мапе РТС-а. Београдски шеф је игнорисао раднике, избегавао комуникацију и долазио у Свилајнац, у приватне кафанске посете Пери и његовом пабу, где се случајно и сусретао са појединим радницима.

          У првој рационализацији 2003.године осморо радника дописништва РТС-а из Свилајнца је отпуштено, дописништво РТС-а затворено,новинари и сниматељи остали су без прихода и егзистенције. Док се у другим местима број запослених у телевизији смањивао у Свилајнцу су сви отпуштени. Сујета Пере кафеџије је задовољена демократским чином, места нема за оне који нису поданици и неистомишљеници. Остало до данас….

Р. П.

          У 1.518 активних медија у Србији има 11.163 запослена, показало је истраживање Удружења новинара Србија (УНС). Од укупног броја новинара у 724 медија запослено је око 40 одсто, а 60 процената су хонорарно ангажовани. Сниматељи, тонци, монтажери, радници у маркетингу и администрацији у већој мери су запослени, односно 60 одсто има стални радни однос.

         У истраживању спроведеном од јула прошле до краја јуна ове године, УНС је утврдио да је у 724 медија, који су одговорили на анкету о броју запослених и хонорарних сарадника, ангажовано 5.294 новинара и медијских радника.

         У овим медијима уговор о раду има 2.809 новинара и медијских радника, док је  хонорарних сарадника 2.485.

         У 562 медија, од 794 који нису одговорили колико имају ангажованих новинара и медијских радника, УНС је увидом у финансијске извештаје њихових издавача утврдио да их има 8.354. Међутим, овај број обухвата све запослене у издавачима медијима који се осим медијских, баве и другим пословима. У преосталих 232 издавача, према финансијским извештајима, нема запослених.

         УНС је утврдио да од 8.354 запослених, у поменутих 562 медија, у великим медијским кућама као што су Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Војводине, Пинк, Политика, Новости, Рингирег Aксел Спрингер, Прва, Мађар Со, Студио Б и Б92 ради укупно 6.683 особа.

         Од 2.149 медија који се налазе у Регистру медија у Србији је 1.518 активно, док су издавачи 514 медија угашени или им је истекла дозвола за емитовање. Пред гашењем је још 58 медија чији су издавачи у стечају или ликвидацији, а привремено је неактивно 59.

         Од 1.518 активних медија 1.200 регистровано је у складу са Законом о јавном информисању и медијима, док се 318  медија није пререгистровало, иако су били у обавези да то ураде у року од шест месеци од усвајања закона у августу 2014. године.

Медији са једним запосленим

Према истраживању УНС-а, у 37 од 724 медија ради само једна особа. У 22 медија једини радник је у радном односу, а у 15 је хонорарац.

Од 724 медија који су одговорили на анкету, највише, 346, имају од шест до 20 запослених. Укупан број запослених и хонорараца у овим медијима је 2.480.

У медијима мање новинара са сталним послом, више хонорараца

У поменутих 724 медија, 39 одсто новинара је запослено, док су 61 проценат хонорарни сарадници.

Сниматељи, тонци, монтажери, као и ангажовани у маркетингу и на административним пословима у већој мери су запослени (60 одсто), у односу на новинаре (40 одсто).

Највише медија у власништву привредних друштва

Од 724 анкетирана медија, највише их је у власништву привредних друштава, укупно 410.

У власништву удружења грађана и невладиних организација је 156 медија, предузетници су власници 136, а политичке странке, цркве и национални савети националних мањина, као посредни власници, имају 22 медија.

УНС је утврдио да медији у власништву привредних друштава имају више запослених по уговору о раду, него хонорарних сарадника. Супротно, медији предузетника и удружења грађана имају више хонорараца, од запослених.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новинари и медији – колико нас заиста има“. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Аутор: Ј. Пешић,  Извор: УНС