Предавање: Ходочашће на Крф
Ознака: први светски рат
Извештај – Нови Сад
Извештај – Нови Сад
– Представљање књиге др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић – Из мог ратног дневника 1914-1919“
У Издавачкој кући Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, у понедељак, 24. децембра 2018. године, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, представљена је књига др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић – Из мог ратног дневника 1914-1919“
детаљ са промоције 
О књизи су говорили:
- Зоран Колунџија, главни уредник Издавачке куће „Прометеј“
- Гордана Буловић, Виши кустос историчар, Музеј Града Новог Сада.
- Драган Видојковић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“
- Др. Слободан Бјелица, историчар, приређивач рукописа
Организатори представљања књиге су били:
- Издавачка кућа Прометеј
- Музеј Војводине и
Васа Ешкићевић (Ириг 1867–Нови Сад 1933), велики сликар, ученик и сарадник славног Иље Рјепина, на глас о аустроугарској објави рата Србији напустио је лагодан живот у Петровграду и ступио као добровољац у редове српке војске, поставши, по сопственим речима: Најсретнији човек што сам доживео да будем српски војник, да се српском Краљу закунем на верност, њему и Отаџбини – мајци Србији и то у тренутку, кад се на њу дигла и ала и врана.
Гордана Буловић, Виши кустос историчар, Музеј Града Новог Сада. 
„У књизи се указује на објављене и необјављене записе сликара Васе Ешкићевића из Ирига о Првом светском рату.
По избијању рата, Васа Ешкићевић се јавио у добровољце и из Русије дошао у Србију. Са српском војском прешао је Албанију, био на Крфу, учествовао у пробоју Солунског фронта…
Био је ратни сликар Прве српске армије, што је, у великој мери,обележило његов сликарски опус. О ратним данима писао је у листовима Србадија и Северна Србија. Део грађе о Првом светском рату остао је до данас у рукопису.
Његови ратни дневници доносе драгоцену грађу, значајну како за проучавање живота и дела Васе Ешкићевића, тако и за разумевање положаја интелектуалца у Великом рату.“
Ратни дневник Васе Ешкићевића је готово пун век био сакривен од очију јавности.
Те вечери заједно смо се сетили ове значајне личности која је живела у Новом Саду од 1918. до 1933. године
Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад
Имејл: srpskidobrovoljci.ns.1912.1918@gmail.com
Веб-сајт: http://srpskidobrovoljcins1912-1918.org/
Фејсбук: Удружење добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – Нови Сад
Свечано отварање изложбе
Свечано отварање изложбе „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“
Свечано отварање изложбе
У Новом Саду на Лиману 2 у Месној заједници „Бошко Буха“, улица Фрушкогорска 8, у четвртак, 27. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће отворена изложба под називом „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“.
Аутор изложбе је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад под стручним руководством др. Милана Мицића, историчара.
Покровитељ изложбе је Градска управа за културу Нови Сад.
Организатори отварања изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Месна заједница „Бошко Буха“, Лиман 2.
Поздравну реч даће: проф. Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918“ и Бранислав Јововић, председник савета Месне заједнице „Бошко Буха“.
Изложбу ће отворити Гордана Буловић, Виши кустос историчар, Музеј Града Новог Сада.
У уметничком делу програма наступиће народни гуслар Петар Мишовић и Певачко друштво из Геронтолошког центра „Нови Сад“ са Лимана 2.
Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“ представља допринос култури сећања на славне и трагичне догађаје из српске историје.
Представљање књиге др. Слободана Бјелице
Представљање књиге др. Слободана Бјелице
„Васа Ешкићевић– Из мог ратног дневника 1914-1919“
Представљање књиге др. Слободана Бјелице
У Издавачкој кући Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, у понедељак, 24. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће представљења књига др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић– Из мог ратног дневника 1914-1919“
У Издавачкој кући Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, у понедељак, 24. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће представљења књига др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић– Из мог ратног дневника 1914-1919“
У Издавачкој кући Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, у понедељак, 24. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће представљења књига др. Слободана Бјелице „Васа Ешкићевић– Из мог ратног дневника 1914-1919“
О књизи говоре:
- Др. Слободан Бјелица
- Гордана Буловић
- Зоран Колунџија
Поздравну реч даће: Драган Видојковић, подпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“.
Организатори представљања књиге су: Издавачка кућа Прометеј, Музеј Војводине и
Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић” 1912-1918“ Нови Сад.
„У књизи се указује на објављене и необјављене записе сликара Васе Ешкићевићa из Ирига о Првом светском рату.
По избијању рата, Васа Ешкићевићa се јавио у добровољце и из Русије дошао у Србију. Са српском војском прешао је Албанију, био на Крфу, учествовао у пробоју Солунског фронта…
Био је ратни сликар Прве српске армије, што је, у великој мери,обележило његов сликарски опус. О ратним данима писао је у листовима Србадија и Северна Србија. Део грађе о Првом светском рату остао је до данас у рукопису.
Његови ратни дневници доносе драгоцену грађу, значајну како за проучавање живота и дела Васе Ешкићевићa, тако и за разумевање положаја интелектуалца у Великом рату.“
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ
-Удружење грађана-
академик, професор, доктор Зоран Војић
Предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Други наставак
Реаговања српске деце и српских професора по доласку у Француску
Када је Француска својом топлином и великом љубављу раширила своје руке да у своја недра и на својој територији дочека и прими српску децу и српске професоре, многи од њих замишљали су и доживели да долазе у „Обећану земљу“ и били преплављени неописивом радошћу и усхићењем, па су тада престале њихове егзистенцијалне патње и страховања, јер су били исцрпени и изгладнели на леденим путевима и беспућима Албаније. Превоз од обала непријатељске Албаније до питомих обала топле Француске, извршила је француска флота, уз пратњу и заштиту француских ратних бродова.
Један српски професор, који је пратио и путовао са српском децом, у свом дневнику написао је следеће : „ Ми смо почели да певамо, ми смо полазили у Обећану земљу“, јер су сва деца, и дечаци и девојчице, већ волели Француску,иако је она још увек била далеко, и нису ни крочили ногом на њено тле. Неки аутори овакву појаву описују као манифестацију инстиктивне љубави.
Једна ученица, написала је : „ Још док сам била мала, мени су Французи изгледали као неки велики, диван и чудан народ. Зато у праскозорје једног свежег децембарског јутра, када сам први пут назрела брежуљкасте обале јужне Француске, ја од свег срца поздравих ову земљу мојих снова.“
Један ученик, када је прешао границу возом између Италије и Француске, био је веома срећан и усхићен, те је написао и ове дирљиве речи :„Ја отворих прозор, нагох се напоље, и стадох пожудно да удишем ваздух Француске. Учини ми се да све изгледа необично, планине, шуме и вароши, које сам примећивао под месечином. Мирис цвећа, који је све прожимао, и који је на махове улазио у наш вагон, говорио је : нема више беде за вас, овде је крај ваших патњи. И мирис је рекао истину.“
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету. Формирањем такозване „Војске Косова“ ситуација у јужној српској покрајини постаје све тежа и неизвеснија.
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
НОВА КЊИГА У СВИЛАЈНЦУ
Поводом сто година од пробоја Солунског фронта, у општини Свилајнац изграђен је споменик солунцима у Ђуринцу, постављене су спомен-плоче изгинулим ратницима од 1912–1918. године у Црквенцу и изашла је књига Зорана Војића „Успомене Митра Ст. Богићевића из Великог рата“ – ратни дневник. Детаљније
ФРАНЦУСКА ПОМОЋ СРБИЈИ
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ –„РЕСАВА“ СВИЛАЈНАЦ
-Удружење грађана –
Одржано предавање на тему: „Француска помоћ српској деци и народу у Великом рату“
Председник Удружења магистар Јосо Циндрић, поздрављајући присутне најавио је предавање академика, професора доктора Зорана Војића који се између осталих тема проучава и херојску борбу нашег народа у Великом рату.
Академик Војић рекао је да у предавању говори о Французима из оног времена као и чињеници да је током Првог светског рата Србија поднела велике жртве. Тако је четири хиљаде деце, сирочади из Србије било смештено у француске средње школе и хиљаду студената на универзитетима. Надахнуто предавање илустровао је аутентичним документима. У години када се обележава стогодишњица од Великог рата Удружење је овом темом још једном одао пошту нашим прецима и указала на њихову херојску борбу у тешким тренуцима за Србију.
Из предавања академика Војића:
„У новембру 1915 године, када су непријатељске снаге Централних сила у Европи најездом напредовале нa скоро свим фронтовима, истерали су и много српске деце и младих из Србије, којa су евакуисанa у Француску. Тада, Француски Парламент доноси једногласно овакву одлуку : „Француска влада примила је у своје заводе ученике из белгијских гимназија, отеране из своје земље.
Треба указати исто гостопримство и ученицима српских гимназија, којима је непријатељ данас наметнуо исту судбину.“ Тешкоће у самој Француској биле су огромне, јер је ратовала истовремено на више фронтова, али није изгубила своја племенита и хумана осећања, да у исто време чини огромне напоре помажући и другима народима у борби за правду и слободу. Француски министар просвете, тим поводом је рекао : „Ја знам колико ће тешкоћа створити започето дело, али има племенитих послова, за које Француска треба увек да буде спремна. Неће се рећи да смо остали неосетљиви и немоћни спрам таквих несрећа.“
Рачунало се да ће из напаћене Србије, пред страшном бедом, доћи у Француску, неколико стотина ратне сирочади, а дошло их је више хиљада, којима је требало пружити гостопримство. Било је неопходно одмах обезбедити боравишта, прехрану и школовање за више хиљада младих Срба и Српкиња који нису познавали француски језик, наставне садржаје, програме, који су се разликовали доста од наших, школске навике и много тога, што је реметило читав њихов образовни систем, због изненадног увођења великог броја странаца у њихове школе. Али француска школа је савладала тај проблем, врло лако, јер се руководила својом племенитом паролом : „Најнесрећнијима највише љубави“.
Осим поштовања предака оваква предавања доприносе подизању патриотизма који нам је потребан и у 21 веку јер су претње, по мир на Балкану, све израженије деловањем неодговорне политике светских моћника и њихових сателита на Космету.
Присутни су одали признање академику Војићу, наглашавајући да су у предавању наведени подаци који до сада нису били познати широј јавности.
Ресавски поштоноша ће и у наредним текстовима објављивати делове предавања академика Војића, који је и почасни председник Центра за истраживање „Ресава“.
Председник Удружења магистар Циндрић, навео је који су основни циљеви у раду: очување здравља едукацијом становништва, заштита људских и мањинских права. едукација, информисање, заштита животне средине као и хуманитарни рад.
Предавања се организују месечно од стране еминентних стручњака по темама везаним за различите области. Наведена тема је организована у склопу обележавања 100 година од ослобођења у Првом светском рату. На предавањима присуствују чланови удружења и остали грађани по жељи и уз позиве.
Текст и фото: Р. П.
Програм посвећен 100 – годишњици
Програм посвећен 100 – годишњици од завршетка Великог рата У Новом Саду у извођењу Свилајнчана и Деспотовчана
У четвртак 13. децембра 2018. године, у 19 часова у Дому војске Нови Сад,
Београдски кеј 9, одржаће се програм посвећен 100 – годишњици од завршетка
Великог рата.
Организатори програма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Стеван Синђелић“ – Свилајнац и Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца – Деспотовац.
Суорганизатори су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад и Команда прве бригаде Копнене војске Србије.
Поздравну реч даће: Презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник и Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“.
Програм посвећен 100 – годишњици од завршетка Великог рата :
- Изложба слика уља на платну посвећена тематици од 1912-1918. г. урађених на ликовној колонији „Црквеначка палета“ поводом 100 година од Кумановске Битке.
- Драмски део – од фрагмената који се односе на славне дане и битке српских јунака до слободе и победе – Драмски студио Деспотовац
- Трубач Божа Младеновић – са извођењем – Марш на Дрину,Тамо далеко …
- Фрулаш Мирослав Милић – пратња и учешће у програму.
- Народни Појац – Милија Радивојевић –Баја – има трајне снимке за РТВ-Београд.
Гостовање и извођење програма имају за циљ обележавање 100 година од завршетка великог рата, приближити младим генерацијама херојска дела предака, а уједно иницирати и подизање споменика у срединама где их и до данас нема.
Извођачи програма из Свилајнца и Деспотовца су до сада гостовали у Домовима војске – Ниш, Београд, Врање као и у Јагодини, Лапову, Деспотовцу, Свилајнцу, Жабару и многим селима по школама и домовима културе.
Решавање случаја Ћурувија
Вести из медија
Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе
Убиство Славка Ћурувије морамо да решимо на прави начин и истерамо истину на чистац, као део суочавања са сопственом лошом прошлошћу, рекао је председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић. Јелена Ћурувија, ћерка Славка Ћурувије, оценила је да би решавање тог случаја била порука државе да се такве ствари не смеју више дешавати.
„Убиство Славка Ћурувије је најбитније убиство деведестих година, јер је реч о човеку који је био уредник, новинар и симбол, лоциран за убиство као највећи политички непријатељ Слободана Милошевића. О томе морамо да говоримо, то је нешто што морамо, као део суочавања са својом лошом прошлошћу, да решимо на прави начин као новинари и грађани Србије, да изведемо причу на чистац“, казао је Матић.
Док се то не догоди, како је рекао, „бићемо заробљени са тим досијеима из ДБ који су преснимљени, које неко држи на неким дисковима и уцењује одређене политичаре и новинаре, што се никад није десило као суочавање са прошлошћу“.
Јелена Ћурувија је оценила да би то била порука државе да се такве ствари неће и не смеју више дешавати.
„Да се не смеју убијати новинари јер се пишу истину и баве се својим послом како треба. О томе држава мора да размишља, да је решавање овог случаја, пресуда да људи који су то учинили буду кажњени за своје дело, то је доказ да желе да кажу: ми то нећемо више дозволити, нити да се враћају духови прошлости“, упозорила је.
Матић, који је критиковао рад судског већа у овом процесу, рекао је да су напади због критике рада суда бесмислени.
„Имамо ситуацију и да се људи из Комисије за решавање убистава новинара нападају, то је застрашујуће, и то не можемо одвајати једно од другог“, додао је.
Матић је објаснио да је говорио о изузећу судија из овог процеса, јер оно што је закључио из суђења говори да судско веће води процес тако да жели да донесе донесе одлука пре него што се заврши суђење.
Оног тренутка кад је донета одлука да се другооптужени и треће оптужени пусте из притвора, то је био први сигнал да се дешава нешто недопустиво у овом процесу, а затим и после тога, када је Апелационо веће у два наврата враћа доказе у суђење, као и изостављање сведочења инспектора Драгана Кецмана.
„Ја сам једино могао да закључим да је то намера да се пре него што се заврши суђење донесе одлука“, каже он.
Матић је рекао да је Србија у „озбиљном проблему изнутра“ и да је проблем судства много већи проблем земље него било који други проблем.
„Судско веће доноси врло проблематичне одлуке које дају сумњу да би коначна одлука мени могла да буде проблематична“, рекла је Јелена Ћурувија.
Она је казала да је логично да постави питање зашто би веровала овом судском већу.
„Ако је Касациони суд донео одлуку да су прекршили закон, логично је да ја и Комисија реагујемо, да питамо шта се догађа на правном нивоу, да ли је то веће санкционисано или остају на том месту..“, додала је.
Држава је стала озбиљно иза решавања убиства, а онда се одједном појављују текстови, у Илустрованој политици, у којима се нападају независни медији, Комисија за истраживање убиства новинара, и Љиљана Смајловић која је изложена веома озбиљним нападима.
„То је озбиљан проблем када је реч о Србији данас. Људи се питају да ли држава креира ту причу, или је то неки случај… Не могу да верујем да је то случајно, да је неко пожелео да се додвори Вучићу, или некима за које мисле да им могу помоћи, а у исто време понављају речи које су биле матрица за убиство Славка Ћурувије“, казао је он.
Матић оцењује да је то „застрашујуће“ ако се томе не стане на пут.
„Као да и данас имамо поделу око улоге Славка Ћурувије и онога ста је радио, и да ли је наш Славко или чији“, навео је.
čМатић је оценио да је потребна нова свест о ономе што се догодило, чему је врхунац било убиство Ћурувије.“То је било нешто незапамћено и врло је доказиво на који начин се то догодило. И сад имате ситуацију у којој се избегава прича о томе, чека се пресуда, то је нешто што није правно питање само. Правно питање је везано за егзекуцију која је припремљена унапред. Ми не улазимо дубоко у целу причу у дозвољавамо да се данас догоди повампирење Мартића и сличних“, казао је он, додавши да је постојање текстова таквих аутора „застрашујуће и недопустиво“.
Ћурувија је рекла да се и данас догађа да се систематски забрањује да одлични новинари раде свој посао.
„Наравно да је то је све систематски, не могу да се само десе духови прошлости, ако их неко не позове да се врате. А ми не учимо из прослоти, него то дозвољавамо. Не смемо дозволити, ни новинарска професија, ни грађани, да се то опет дешава било ком новинару или грађанину који се боре да живе слободно и изговоре своје мишљење“, закључила је Ћурувија.
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Из Билтена Удружења новинара Србије
Извор: РТС
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је дао предлог да се провери безбедност наших новинара и да је време да се ради на превенцији заштите новинара. Гостујући у Дневнику РТС-а, Матић је навео пример убиства новинара Славка Ћурувије 1999. године и истакао да је његовом убиству претходио текст истог аутора који је и пре четири дана на странама Илустроване политике објавио натпис „Пси су пуштени, зашто РТС и Политика ћуте“.
„Ових дана исти аутор објављује сличан текст, осуда власти је минимум да се тако нешто више не понови“, истакао је Матић, који је похвалио то што је председник Александрар Вучић реаговао и осудио такав текст.
Говорећи о томе да и Ђорђе Мартић, аутор текста у Илустрованој политици трпи линч, Веран Матић каже да нико не сме да трпи линч и да је потребно формирати заједнички фронт против говора мржње.
„Важно је формирати снажно тело за заштиту новинара попут оног у Америци“, навео је председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Матић је истакао да слободно новинарство има своје постулате и да је недопустиво лагати, а бруталне увреде су, додаје, недопустиве уопште у животу и мора се установити контролни мехнизам против тога.
Када је реч о процесу за убиство Славка Ћурувије, Матић је рекао да је подигнута оптужница и да је у току суђење, али да се њему чини „да све то иде ка ослобађајућој пресуди“.
„Мислим да овај текст Мартића има за циљ да охрабри оне који су планирали да ослободе осумњичене за ово убиство“, рекао је Матић.
О убиству Милана Пантића, Матић каже да се зна шта би могао бити мотив, али да је пуно година прошло – што отежава случај. Међутим, додаје да ће се наставити рад на том случају.
Матић је додао и да се ради на откривању убица 11 новинара на простору Косова и Метохије, међу којима су новинари и српске и албанске националности.
„Важно је да смо отворили те теме и да ће се на њима радити“, закључио је Матић.