Проглас Удружења новинара Србије
Ознака: вести из медија
Традиција која се наставља
Насилна критика уређивачке политике
Вести из медија
„Насилна критика уређивачке политике“
Насилна критика уређивачке политике
Новинарка Љиљана Смајловић наводи да је упад демонстраната у РТС била једна врста насилне критике уређивачке политике и истакла да се новинари не охрабрују на објективно извештавање тако што им се разбију врата и упада у редакцију.
Љиљана Смајловић је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а истакла да упад демонстраната у зграду Радио-телевизије Србије не значи охрабрење новинарима.
„Тако на тај начин се не може критиковати уређивачка политика и то није пут којим се новинари охрабрују на објективно извештавање. Ова зграда је 1999. била бомбардована, била је и паљена када се неким другима није свиђала уређивачка политика. Све установе имају институцијалну меморију“, наводи Смајловићева.
Истиче да рушење врата и тестера дају злокобну ноту целој ситуацији.
„Данас сам видела наслов у новинама – кривичном пријавом против пародије, па можете ли ви да кажете ова тестера је само шала, сатира. Да су вам намере заиста биле тако дивне да се новинари охрабре, да буду објективни, ви бисте онда морали да кажете – размислили смо, заиста је било глупо и неодговорно од нас да уносимо тестеру, могао је неко да се уплаши“, истиче Смајловићева.
Додаје да је након свега очекивала извињење новинарима.
„Да изађу и кажу – можда смо деловали застрашујуће. Можда нисмо охрабривали медијске раднике, уреднике на непристрасно извештавање, него смо можда плашили људе. Можда је то био тај ефекат, иако су наше намере биле најбоље. Ја бих волела макар да то чујем, ту неку врсту самокритике али тога нема, и чак нам објашњавају да заправо они само траже објактивно новинарство“, истиче Смајловићева.
Оцењује да РТС не треба да се понаша као Н1.
„Да ли заиста РТС треба да се понаша, буде Н1. Ипак је Н1 на неки начин филијала Си-Ен-Ена. Да ли ико скоро у Србији мисли да би РТС требао да извештава као филијала Си-Ен-Ена. Ја мислим да не“, истиче Смајловићева.
Истиче да грађани добијају комплетну слику о догађају тек када погледају извештаје на више телевизија
20. 03. 2019.
Аутор: РТС Извор: РТС
- Из историјата новинарства у Свилајнцу – Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша”
- Гушење слободе медија у Свилајнцу – фељтон поводом 150 година од оснивања листа
- УНС – Председник Општине Свилајнац да не омаловажава новинаре ,,Ресавског поштоноше“
- КАД ЈЕ УГАШЕНА ИСТИНА
- Како и зашто је затворено дописништво РТС-а у Свилајнцу
- УНС – У медијима 11 хиљада запослених, новинари претежно хонорарци
Радите веома важан посао
Истраживање Удружења новинара Србије о убијеним и несталим новинарима на КиМ
27. 02. 2019.
Извор: УНС
Арлем Дезир:
Радите веома важан посао
Детаљније
Уручене годишње награде УНС-а
Удружење новинара Србије
21. 12. 2018.
Извор: УНС; Фото: Прес центар УНС-а
Уручене годишње награде УНС-а
Удружење новинара Србије (УНС) уручило је данас, на свој 137. рођендан, годишње награде најбољим новинарима у овој години.
Уручене годишње награде УНС-а
Главном уреднику „Недељника“ Вељку Лалићу уручена је награда за борбеност у новинарству „Александар Тијанић“.
„Данас могу да примим награду пуног срца. Мислим да Тијанић не би имао ништа против. Када смо кренули да самостално издајемо ‘Недељник’ нико није веровао у нас. После првог броја, позвао нас је Тијанић и рекао да је то одлично. Последњи пут када сам га видео питао сам га да пише колумну, јер нико није тако драматично и тренутно могао да подигне тираж као он. Рекао ми је да не може да пише када није скроз слободан. Данас би новинарство било много другачије да је ту“, рекао је Лалић који је новчани део награде дао колеги Милану Јовановићу из Врчина коме је изгорела кућа.
Добитник награде за животно дело, главни уредник недељника „Време“ Драгољуб Жарковић рекао је „да га је жири довео у незгодну ситуацију, да на половини каријере добије Награду за животно дело“.
„Сад имам задатак да у наредних 40 година, оправдам ову награду, што ће бити тешко. Времена су тешка, политички притисци расту, млади новинари беже од новинарства као ђаво од крста због лошег економског положаја новинара. Посао главног уредника је да ради са људима, а мање на текстовима и темама. Они би требало да дају смернице. У 40 година радио са много новинара и сваки пут је другачије искуство. На пример, био сам уредник и Љиљани Смајловић и Ђорђу Мартићу. Неко је сачувао професионални образ, а неко не. Колико су сви они учили од мене, толико сам и ја учио од њих“, рекао је Жарковић.
Други добитник овогодишње УНС-ове Награде за животно дело, новинар у пензији и дугогодишњи уредник шаховске рубрике у „Политици Експрес“ Бранислав Ракић рекао је да „живимо у времену када је све политика и политизовано, све што нема везе са политиком никога не интересује“.
„Због тога је било готово смешно када је у медијима објављено да је Награду за животно дело добио неко ко је извештавао о шаху. Имао сам велику срећу да сам радио у кући ’Политика’, која је била кућа шаха“, рекао је Ракић.
Новинару београдског дописништва Ал Џазире Балканс Марку Суботићу уручена је награда “Лаза Костић“ за извештај.
„Ово је награда Ал Џазири Балканс, коју су кабловски оператери неправедно гурнули у запећак или избацили из понуде. Новинарством сам почео да се бавим пре 18 година на Б92. Тада није било лако бавити се новинарством, али није ни било као сада, када се колегама које су на терену прети, када су понижавани. Остало је доста новинара који знају да служе јавности и они су најјача одбрана новинарства“, рекао је Суботић.
Дописнику Радио-телевизије Србије из Крушевца и Расинског округа Драгославу Гогићу, уручена је награда „Лаза Костић“, за репортажу „Живот на Ибру“.
„За добру репортажу потребан је велики рад и труд. Посвећујем ову награду крушевачком дописништву“, рекао је Гогић.
Награда „Лаза Костић“ за сатиру уручена је уреднику рубрике ТРН („Тако Рећи Незванично“) у „Вечерњим новостима“ Бојану Љубеновићу.
„Увек када се прича о наградама ја сам сумњичав. Или нешто није у реду са мном или нешто није у реду са наградом“, сатирично је рекао Љубеновић и прочитао неколико својих афоризама.
Фоторепортер „Политике“ Анђелко Васиљевић захвалио је жирију на награди „Лаза Костић“ за фотографију и рекао је да му је велика част да добије признање од свог Удружења.
Награда „Богдан Тирнанић“ за коментар уручена је колумнисткињи „Блица“ Оља Бећковић.
“Ово личи на филм, који дуго нисмо гледали. УНС додељује награде члановима НУНС-а. То ипак доказује да смо сви на истој страни. Бојим се да светло које сте бацили на моје писање и ову колумну може да доведе до тога да је више нема. Да подсетим да је наш колега Иван Ивановић на Твитеру објавио да му је вечарас последња емисија. Било је више од 150 коментара, али га нико није питао због чега. Свима нам је јасно“, рекла је Бећковић.
„Златна повеља“ за дугогодишњи
рад и допринос новинарству и развој новинарске организације уручена је Петру
Јеремићу, једном од најбољих активиста УНС-а од 2001. године.
„Без њега нема нити једне акције Удружења – било као иницијатора или учесника.
Нема дана у протеклих 17 година да Петар није живео и радио за своје Удружење.
Тако је растао не само његов, него и углед УНС-а у медијској заједници и
јавности“, навео је жири.
„Велика ми је част да видим да УНС наставља путем за који сам се увек увек залагао – да зна да препозна најхрабрије и најбоље међу нама и да им додели награде“, рекао је Јеремић.
Специјална награда за публицистику „Жика М. Јовановић“ уручена је дугогодишњем новинару Радио Београда и оснивачу сајта „Аудио и фото архив“ Драгослав Симић, за дело „Гласом писана историја“.
Драгослав Симић рекао је да је књига „стварана микрофоном“.
„Трудио сам се да 20. век скинем микрофоном и да отмем од заборава оно најбоље у нашем радио стваралаштву, најзначајније гласове, мисли, факта. У књизи ‘Гласом писана историја’ сачинио сам избор из богате заоставштине вишедеценијског серијала радиофонских емисија ‘Говори да бих те видео’“, рекао је Симић.
Новинарки Радио-телевизије Србије Слађани Зарић уручена је награда за уређивање „Димитрије Давидовић“.
„Стицајем животних околности добијала сам међународне, али је ово прва домаћа награда. Нарочито ми је битно што је добијам од колега. Ово је подстицај за мене, али и за све колеге, телевизије и продукције да негују документарни филм. Њега мање има у медијима, али је ово доказ да је итекако приметан и утицајан“, рекла је Зарић.
Решавање случаја Ћурувија
Вести из медија
Гости Н1: Решавање случаја Ћурувија као суочавање с прошлошћу и порука државе
Убиство Славка Ћурувије морамо да решимо на прави начин и истерамо истину на чистац, као део суочавања са сопственом лошом прошлошћу, рекао је председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић. Јелена Ћурувија, ћерка Славка Ћурувије, оценила је да би решавање тог случаја била порука државе да се такве ствари не смеју више дешавати.
„Убиство Славка Ћурувије је најбитније убиство деведестих година, јер је реч о човеку који је био уредник, новинар и симбол, лоциран за убиство као највећи политички непријатељ Слободана Милошевића. О томе морамо да говоримо, то је нешто што морамо, као део суочавања са својом лошом прошлошћу, да решимо на прави начин као новинари и грађани Србије, да изведемо причу на чистац“, казао је Матић.
Док се то не догоди, како је рекао, „бићемо заробљени са тим досијеима из ДБ који су преснимљени, које неко држи на неким дисковима и уцењује одређене политичаре и новинаре, што се никад није десило као суочавање са прошлошћу“.
Јелена Ћурувија је оценила да би то била порука државе да се такве ствари неће и не смеју више дешавати.
„Да се не смеју убијати новинари јер се пишу истину и баве се својим послом како треба. О томе држава мора да размишља, да је решавање овог случаја, пресуда да људи који су то учинили буду кажњени за своје дело, то је доказ да желе да кажу: ми то нећемо више дозволити, нити да се враћају духови прошлости“, упозорила је.
Матић, који је критиковао рад судског већа у овом процесу, рекао је да су напади због критике рада суда бесмислени.
„Имамо ситуацију и да се људи из Комисије за решавање убистава новинара нападају, то је застрашујуће, и то не можемо одвајати једно од другог“, додао је.
Матић је објаснио да је говорио о изузећу судија из овог процеса, јер оно што је закључио из суђења говори да судско веће води процес тако да жели да донесе донесе одлука пре него што се заврши суђење.
Оног тренутка кад је донета одлука да се другооптужени и треће оптужени пусте из притвора, то је био први сигнал да се дешава нешто недопустиво у овом процесу, а затим и после тога, када је Апелационо веће у два наврата враћа доказе у суђење, као и изостављање сведочења инспектора Драгана Кецмана.
„Ја сам једино могао да закључим да је то намера да се пре него што се заврши суђење донесе одлука“, каже он.
Матић је рекао да је Србија у „озбиљном проблему изнутра“ и да је проблем судства много већи проблем земље него било који други проблем.
„Судско веће доноси врло проблематичне одлуке које дају сумњу да би коначна одлука мени могла да буде проблематична“, рекла је Јелена Ћурувија.
Она је казала да је логично да постави питање зашто би веровала овом судском већу.
„Ако је Касациони суд донео одлуку да су прекршили закон, логично је да ја и Комисија реагујемо, да питамо шта се догађа на правном нивоу, да ли је то веће санкционисано или остају на том месту..“, додала је.
Држава је стала озбиљно иза решавања убиства, а онда се одједном појављују текстови, у Илустрованој политици, у којима се нападају независни медији, Комисија за истраживање убиства новинара, и Љиљана Смајловић која је изложена веома озбиљним нападима.
„То је озбиљан проблем када је реч о Србији данас. Људи се питају да ли држава креира ту причу, или је то неки случај… Не могу да верујем да је то случајно, да је неко пожелео да се додвори Вучићу, или некима за које мисле да им могу помоћи, а у исто време понављају речи које су биле матрица за убиство Славка Ћурувије“, казао је он.
Матић оцењује да је то „застрашујуће“ ако се томе не стане на пут.
„Као да и данас имамо поделу око улоге Славка Ћурувије и онога ста је радио, и да ли је наш Славко или чији“, навео је.
čМатић је оценио да је потребна нова свест о ономе што се догодило, чему је врхунац било убиство Ћурувије.“То је било нешто незапамћено и врло је доказиво на који начин се то догодило. И сад имате ситуацију у којој се избегава прича о томе, чека се пресуда, то је нешто што није правно питање само. Правно питање је везано за егзекуцију која је припремљена унапред. Ми не улазимо дубоко у целу причу у дозвољавамо да се данас догоди повампирење Мартића и сличних“, казао је он, додавши да је постојање текстова таквих аутора „застрашујуће и недопустиво“.
Ћурувија је рекла да се и данас догађа да се систематски забрањује да одлични новинари раде свој посао.
„Наравно да је то је све систематски, не могу да се само десе духови прошлости, ако их неко не позове да се врате. А ми не учимо из прослоти, него то дозвољавамо. Не смемо дозволити, ни новинарска професија, ни грађани, да се то опет дешава било ком новинару или грађанину који се боре да живе слободно и изговоре своје мишљење“, закључила је Ћурувија.
Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу
Из Билтена Удружења новинара Србије
Акција 2% за медије
Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС
Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу
Медију у блокади убедљиво највише новца на конкурсу у Аранђеловцу
Општина Аранђеловац суфинансираће пројекте медијске куће чији је рачун у блокади и листа који учестало крши новинарски кодекс, види се из Решења о расподели новца “пројектима којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања“. Због овакве расподеле, али и чињенице да је председник Општина најпре потписао одлуку, а коју је касније поништио, да финансира и пројекат медија који није регистрован, један од учесника конкурса тужио је Oпштинску управу.
За суфинансирање медијских пројеката у Аранђеловцу највише новца, односно 4,9 милиона динара, за два пројекта добила је Радио-телевизија Шумадија, иако је рачун ове медијске куће у блокади од 2016. године.
Осим ових, Општина Аранђеловац суфинансираће и пројекте две продукције који ће бити реализовани у сарадњи са РТВ Шумадијом, а које су на овом конкурсу добиле укупно 100.000 динара.
Дуг РТВ Шумадије је 957.957,25 динара, а ова медијска кућа у принудној наплати је од августа 2016. године, стоји на сајту Народне банке Србије (НБС).
Занимљиво је да у Конкурсу за суфинансирање медијских пројеката у Аранђеловцу, није наведено да подносиоци треба да доставе потврду НБС-а да им рачуни нису у блокади, што иначе стоји у већини локалних медијских конкурса као и у конкурсима МКИ.
У Решењу о расподели новцa у Аранђеловцу, које је касније поништено наводи се и да је 650.000 динара добио пројекат портала „lepasumadija.rs“ којег нема у Регистру медија. Иначе, на конкурсу новац је добио и лист „Курир“, један од водећих штампаних медија по кршењу новинарског кодекса.
Председник Општине: Техничка грешка, нећемо дати новац медију који није регистрован
Председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић рекао је УНС-у да је првим Rешењем о расподели, 650.000 динара било додељено пројекту који је требало да реализује медиј који није регистрован у АПР-у, што је супротно Закону о јавном информисању, „али да је то техничка грешка“.
„Све је транспарентно. Подносилац пројекта ПР-КОН је првим решењем добио новац, али то је техничка грешка. Комисија је опет гледала пројекте и видела је да портал није регистрован. Донео сам ново решење, тако да новац неће добити“, рекао је УНС-у Радовић.
Иако у конкурсу стоји да подносилац пројекта треба да достави и доказ да је медиј са којим конкурише регистрован у АПР-у, стручна служба Општине овај пројекат није дисквалификовала, па је комисија одлучивала и о њему.
У пријави на конкурс грађевинске радње за пројектовање „ПР-КОН“ власнице Ружице Симовић у коју је УНС имао увид, наводи се да ће пројекат „Лепа Шумадија“ бити реализован на порталу www.lepasumadija.rs, који није регистрован, као и у сарадњи са РТВ Шумадија. Међутим, у пријави се даље не наводи како ће пројекат бити реализован у сарадњи овом медијском кућом.
Четири пројекта ће бити реализовано на РТВ Шумадији
Од четири пројекта који су добили пет од укупно осам милиона динара, два је поднела РТВ Шумадија, а два продукције које у пројектној документацији наводе да ће их реализовати у сарадњи са овом медијском кућом.
На питање како коментарише чињеницу да је од девет, четири пројекта одобрено РТВ Шумадији и продукцијама које ће их реализовати у сарадњи са овом медијском кућом, Радовић тврди да је права мера конкурса та „што је од 15 пристиглих пројеката, суфинансирано девет“.
„То што је девет пројеката добило новац показује објективност“, наводи он.
На питање УНС-а да ли зна да је РТВ Шумадија, која је на конкурсу добила највише новца, у блокади, Радовић каже „да зна да су се намучили након приватизације“.
„Људи који раде у РТВ Шумадији су исти који су радили и пре приватизације, са двадесет година искуства. То су људи који су аполитични и нису чланови странака. Њихов програм је 99 одсто културног садржаја“, каже Радовић.
Победник конкурса: Кад будете били нека институција иза државе, можете да истражујете
Директор РТВ Шумадије Владан Аврамовић рекао је УНС-у да „зна да зовемо јер постоји страна која је незадовољна“ расподелом новца на конкурсу у Аранђеловцу, али да када будемо били „нека институција иза државе, можемо да истражујемо“.
„Ја ћу вам рећи зашто је та страна незадовољна. Они су исекли говор председника Општине на његовом најзначајнијем говору у мандату. Претпостављам да је ту реч о неслагањима“, рекао је УНС-у Аврамовић.
На питање УНС-а о којој се „страни“ ради, Аврамовић је рекао да „истражимо то“, а да је он „предао конкурсну документацију на време и да има право на новац“.
Подсетимо, РТВ Шумадија приватизована је 2015. године, када ју је купио Саша Јанковић из Аранђеловца за 34.000 евра.
На сајту Агенције за привредне регистре (АПР) сада пише да је законски заступник ове медијске куће Владан Аврамовић, а да 0,25 одсто власништа припада Јанковићу.
Директор РТВ Сунце: Тужили смо Општину
Директор РТВ Сунце Добривоје Марински, чији је пројекат на конкурсу добио 300 хиљада динара, рекао је УНС-у да неће прихватити новац, као и да је тужио Општину због „незаконите“ расподеле новца медијским пројектима“.
„Решењем о расподели новац је добио и медиј који није регистрован. Осим њих, највише новца добио је емитер, који је у блокади и који не плаћа порезе и доприносе држави. Они немају техничке и кадровске капацитете, што је услов конкурса“, наводи Марински и додаје да „сматра да су средства злоупотребљена“.
Иначе, Марински је Управном суду тужио Општину Аранђеловац 12. октобра, а измена Решења о расподели, којим је поништена додела новца медију који није регистрован, донета је 18. октобра.
„Кажњени смо малом расподелом новца, јер отворено критикујемо догађаје и појаве“, рекао је Марински.
С друге стране, председник Општине Бојан Радовић сматра да је до незадовољства Маринског дошло зато што мисли да „само они треба да добију новац“.
„Они мисле да су Н1. Код њих сам гостовао само једном на телевизији у току изборне кампање. Чак ме је једном и њихова новинарка напала. Ето како су они објективни“, наводи Радовић.
Члан комисије у Аранђеловцу: Није било притисака
Један од чланова комисије која је оцењивала медијске пројекте у Аранђеловцу Душан Аничић рекао је УНС-у да “он никога не зна у Аранђеловцу и да су пројекте оцењивали према критеријумима који су прописани законом”.
“Читали смо редом пројекте. Консултовали смо секретара који је био ту, као најупућенијег. Стварно никаквих притисака није било. Председник Општине нас је у току заседања комисије поздравио, али нам ништа осим тога није рекао”, каже УНС-у Аничић.
Осим Аничића, у Аранђеловцу су о додели новца пројектима одлучивали и Емил Милојевић и Драган Марковић, иначе сви представници Клуба новинара Поморавља. Представници овог удружења три године заредом су у Јагодини додељивали новац Коперникусу РТВ Јагодина д.о.о, иако је Државна ревизорска институција у извештају о пословању Града Јагодине у 2016. години навела да ова медијска кућа 3,2 од укупно 7,2 милиона динара колико је добила на конкусу те године, није искористила за „пројектне активности“, о чему је УНС писао.
Занимљиво је да је као пример лоше расподеле новца председник Општине Аранђеловац Бојан Радовић, навео управо Јагодину.
„Видите како су у Јагодини сва средства додељена једном медију. То није случај у Аранђеловцу, зато што су средства расподељена на девет пројеката“, рекао је УНС-у Радовић.
На питање УНС-а да ли зна да су представници истог удружења оцењивали пројекте и у Аранђеловцу, Радовић каже да у Аранђеловцу, за разлику од Јагодине није само један медиј добио новац.
Због расподеле новца у Аранђеловцу рат медијских кућа
Супротстављена мишљења због овогодишње расподеле новца медијима, РТВ Сунце и РТВ Шумадија, износе јавно.
Наиме, медијска кућа РТВ Сунце је након расподеле средстава на Јутјубу објавила видео под називом „Скандалозна расподела средстава медијима у Аранђеловцу“.
„Постављамо питање комисији и председнику Општине на који начин кабловски емитер који је добио највише средстава на конкурсу задовољава критеријуме покривености, утицаја и квалитета програма, а телевизија Сунце једини легални земаљски емитер у Аранђеловцу са регионалном покривеношћу не задовољава наведене критеријуме“, наводи се у овом прилогу.
Након тога је РТВ Шумадија на свом сајту објавила саопштење „поводом полуинформација и инсинуација које се пласирају на РТВ Сунце и друштвеним мрежама“.
„РТВ Шумадија ни претходне године није дизала медијску хајку када је РТВ Сунце редовно добијало више средстава од Општине Аранђеловац, као ни када је Општина Топола средства искључиво и једино додељивала РТВ Сунцу. Толико о фаворизовању“, наводи се у саопштењу РТВ Шумадије.
Као одговор на саопштење, РТВ Сунце је на Јутјубу објавило видео под називом „Ко је украо кошницу“.
„Драге колеге са Радио-телевизије Шумадија срећне вам и берићетне биле паре из општинског буџета и да имате више од тога. Али, било би лепо да своја саопштења пишете сами, а не да их вам пише председник Општине и поред свог посла који мора да обавља. Ми своја саопштења пишемо сами, пуна срца. Браните своје интересе, а не интересе оних који управљају вашим животима и каријерама“, наводи се у прилогу РТВ Сунце.
На конкурсу новац и медију који учестало крши Кодекс новинара
У решењу о расподели новца медијима наводи се и да ће 950 хиљада динара за два пројекта бити додељено и компанији „Адриа Медиа Груп“.
У пријави на конкурс пројекат „Општина Аранђеловац-грађани у фокусу“ ове компаније, у коју је УНС имао увид, наводи се да ће бити реализован у листу и на порталу „Курира“.
Иначе, лист „Курир“ према мониторингу Савета за штампу у 2017. години имао је 1.016 прекршаја новинарског кодекса.
Подсетимо, у Правилнику за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса као један од критеријума које комисија приликом одобравања пројекта мора да има у виду јесте да ли је медиј који конкурише у последњих годину дана поштовао етичке и професионалне стандарде.
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Из Билтена Удружења новинара Србије
Извор: РТС
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Матић: Формирати заједнички фронт против говора мржње
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да је дао предлог да се провери безбедност наших новинара и да је време да се ради на превенцији заштите новинара. Гостујући у Дневнику РТС-а, Матић је навео пример убиства новинара Славка Ћурувије 1999. године и истакао да је његовом убиству претходио текст истог аутора који је и пре четири дана на странама Илустроване политике објавио натпис „Пси су пуштени, зашто РТС и Политика ћуте“.
„Ових дана исти аутор објављује сличан текст, осуда власти је минимум да се тако нешто више не понови“, истакао је Матић, који је похвалио то што је председник Александрар Вучић реаговао и осудио такав текст.
Говорећи о томе да и Ђорђе Мартић, аутор текста у Илустрованој политици трпи линч, Веран Матић каже да нико не сме да трпи линч и да је потребно формирати заједнички фронт против говора мржње.
„Важно је формирати снажно тело за заштиту новинара попут оног у Америци“, навео је председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Матић је истакао да слободно новинарство има своје постулате и да је недопустиво лагати, а бруталне увреде су, додаје, недопустиве уопште у животу и мора се установити контролни мехнизам против тога.
Када је реч о процесу за убиство Славка Ћурувије, Матић је рекао да је подигнута оптужница и да је у току суђење, али да се њему чини „да све то иде ка ослобађајућој пресуди“.
„Мислим да овај текст Мартића има за циљ да охрабри оне који су планирали да ослободе осумњичене за ово убиство“, рекао је Матић.
О убиству Милана Пантића, Матић каже да се зна шта би могао бити мотив, али да је пуно година прошло – што отежава случај. Међутим, додаје да ће се наставити рад на том случају.
Матић је додао и да се ради на откривању убица 11 новинара на простору Косова и Метохије, међу којима су новинари и српске и албанске националности.
„Важно је да смо отворили те теме и да ће се на њима радити“, закључио је Матић.
Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело
Извор: УНС
Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело
Уручене награде Савеза новинара Србије и Црне Горе за животно дело
Новинарима Бранку Станковићу, Чедомиру Радусиновићу и Радомиру Угрнићу данас су у Прес центру УНС-а уручене Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (СНСЦГ). Преседник СНСЦГ-а Ивица Милосављевић, честитајући овогодишњим добитницима, рекао је да је ово прилика да се “захвалимо људима који су своје животе посветили новинарској професији”.
“Одајемо признање колегама које су понос и пример у новинарству, онима који су свој интелект, енергију али и етички код уградили у професију коју је дуго пратио епитет седме силе – силе која је јединствена по томе што је одувек била против-тежа свакој другој сили и којој су од оружја доступне била само реч и слика. Докле год су новинарска реч и слика бритке и могу да посеку оне који своја дела темеље на сили, пре него на рацију и хуманости, новинари који њима баратају биће на првом месту”, рекао је Милосављевић.
Бивши уредник франкфуртских „Вести“ и председник жирија Веселин Ђокић рекао је да је Радомир Угрнић из Свилајнца новинарством почео да се бави 1948. године у листу „Спорт“ где је остао све до његовог гашења и додао да је, иако је напунио 88 година, „Угрнић још увек неуморан и истрајан у раду“.
У име Радомира Угрнића, који због здравствених проблема није могао да присуствује уручењу, награду је примио члан породице Владан Рајковић.
„Раде је и дан данас активни дописник Радио Београда. Вест да је добио признање испунила је његово срце. Ово је круна његовог рада“, рекао је Рајковић.
„Новинарски рад Чедомира Радусиновића у ‘Побједи’ чини га утемељивачем истраживачког новинарства у Црној Гори. Осим у ‘Побједи’, Радусиновић је био уредник ‘Народног огледала’, ‘Радио Тивта’, ‘Титекса’, ‘Гласа Црногораца’“, рекао је председник жирија Веселин Ђокић.
Захваливши се на награди Чедомир Радусиновић истакао је да је „поносан на признање, да је оно за њега ово веома значајно и да стиже у право време“.
У образложењу да се награда додели новинару РТС-а Бранку Станковићу
жири је навео да емисијом „Квадратура круга“ у којој је човек испред и
изнад свега, и мера свега, Станковић покушава да поврати урушен систем
вредности.
Новинар РТС-а Бранко Станковић рекао је примајући
награду да је „већ 31 годину у овој професији и да је у великој мери
свој живот поистоветио са њом“.
„Трудио сам се да је радим часно, одговорно, професионално и људски. Када ваш дугогодишњи рад мере колеге, та вага је веома често добро избаждарена, тачна и прецизна. У низу награда које су се заломиле у мом животу, ова награда ће имати посебан значај, место и тежину, не само зато што је додељују колеге, него и зато што је то награда за новинарско животно дело, а ја сам живео и још увек живим новинарство“, рекао је Станковић.
Фото: Прес центар УНС-а
Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
Камером, пером и микрофоном бележи догађаје у Ресави
Награда за животно дело новинару Радомиру Угрнићу из Свилајнца
Седам деценија Радомир Угрнић извештава из Ресаве о свакодневним догађајима, сетви, жетви, посетама политичара, спортским догађајима и другим темама.Урадио је на хиљаде фотографија, вести, бележио догађаје дана, радио интервјуе, репортаже и писао коментаре. Писао је и песме, а имао је и неколико изложби о свом раду.
Новинарска легитимација „Спорта“ од септембра 1948.године. 
Новинарска легитимација „Спорта“ од септембра 1948.године. 
Угрнић на раменима снима камером
Уредници из телевизије, радија и листова имају само речи хвале за његово извештавање. Уредник „Политике –експрес“ Мирослав Мирковић написао је: „Радомир Угрнић је широко отворених очију заједно растао са Свилајнцем и његовом околином, и то је његов новинарски и поетски „континент наде“. Заједно се будио са његовим ранораниоцима, стизао на тек отворена радна места, на мале и велике скупове, на акције и мобе, на предвојничке маршеве и регрутске прославе, на стару калдрму и тек асфалтиране путеве.
Са слухом за свакодневни живот, хроничар по емоцији човека заљубљеног у живот како он расте и прераста сваки претходни, дневни и ноћни тренутак, он је сажетом вешћу, једноставном репортажом или људски топлом фотографијом вајао обичне људске судбине и говорио заједници како социјалистички живи и ради наш град, наше село, наше насушно и наше жедно сутра“.
Честитајући му на награди за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе многобројни читаоци, слушаоци и пријатељи пожелели су му дуг живот и још много новинарских записа. По мишљењу многих Угрнић је оставио дубок траг у новинарству у Свилајнцу и Ресави, а неуморним радом мотивисао је посустале. Раде „Фис“ како га из милоште зову бивши ученици радо га се сећају и оцењују да је био наставник за пример. Велики ентузијаста није се одрекао ни свог великог хобија планинарства и као дугогодишњи председник Планинарског друштва „Бељаница“ успео је да обнови планинарски дом на Бељаници и унапреди рад друштва.
Велику подршку за свој рад има од супруге Добриле која се и ангажовала у његовом раду.
Образложење за награду написала је редакција „Ресавског поштоноше“, најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године и Актива новинара „Ресава“ које гласи:
Савезу новинара Србије и Црне Горе
Предмет: Предлог за Награду за животно дело за Радомира Угрнића
Када неко проведе 70 година у новинарству, радећи за радио, телевизију и новине,уз активно бављење планинарством, постаје и остаје препознатљив не само у свом крају и Србији, већ и у многим срединама бивше СФРЈ и онда заслужује да буде предложен за Награду за животно дело. Радомир Угрнић (1931), новинар из Свилајнца, почео је 1948. године да ради као дописник листа „Спорт“, све до његовог недавног гашења. У тв новинарству радио је као дописник РТБ из Свилајнца, филмском камером. Дописник је Радио Београда, коме редовно шаље прилоге за јутарњи програм о најактуелнијим збивањима у Ресави.
Слао је и репортаже за некадашње листове „Борбу“, „Политику експрес“, „Вечерње новости“, „Пољопривредник“, „Пчелар“ и друге. Још увек је дописник регионалног листа из Поморавља „Нови пут“, радио „Миг“ из Бобова код Свилајнца, а редовно објављује текстове на порталу „Ресавски поштоноша“ који је наставио традицију најстаријег провинцијског листа у Србији основаног 1871.године.
На нивоу општине добитник је бројних признања за рад у новинарству и просвети где је 40 година радио као професор физичког васпитања.
Поседује богату архиву оригиналних текстова из листова, фотографија, аудио записа.
Иако је напунио 87 година неуморан је и истрајан у раду и готово да нема догађаја у Свилајнцу и околини који он не испрати фотоапаратом и тонским записом.
Колеге из Свилајнца придружују се честиткама и желе му дуг живот и још пуно рада у новинарству.
Р.П.