yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
Истина о Подруму „Навип“ у Црквенцу
Поводом изнетих неистина, неуких и паушалних оцена на 4. (хитној) седници Со Свилајнац 12.11.2020. године од стране председника општине објављујем следећу информацију:
Истине и јавности ради јер није дозвољено одборицима, представницима народа, да се на самој седници изнесу аргументи, обраћам се овим путем грађанима Општине Свилајнац.
Ресавци у Новом Саду поводом 100 година од великог рата
Дом Војске Србије са Удружењем ратних добровољаца „Обилић“ 1912 – 1918 године, њиховихпотомака и поштовалаца био је домаћин Ресавцима у Новом Саду.
Детаљније
Етно сајам Хране и пића
У Београду је одржан Етно сајам хране и пића од 21-24 Новембра који је представљао све најбоље произведено и финализирано у Србији од наших домаћина. Задружни савез Србије и Министарство пољопривреде су били организатори по 13. пут ове преко потребне манифестације коју треба даље развијати и осмишљавати заједно са задругама, удружењима, регистрованим пољопривредним газдинствима.
Напредак је очигледан јер прерада у виши ниво производње, где изложена лепеза разноврсних производа је очигледно показала да се све више користи наука, памет и вредне руке у свим регионима Србије. Дувају неки нови ветрови али је и потреба за опстанком донела и такмичење, личне иницијативе које су изнедриле нови квалитет тако да можемо да се појавимо на светским пијацама,организовано и презентирамо производе упаковане по светским стандардима. Било је уживање бити на сајму дружити се и размењивати искуства где је био приметан број предузимљивих младих људи одлучних да успеју , а имало се и шта научити.
На штанду Задружног савеза Србије била је присутна и „Задруга –Арт“ из Свилајнца вредних жена из Ресаве које су са својим рукотворинама и умотворинама задивиле посетиоце и излагаче. Изложени радови су у духу чувања наше традиције, а активност се огледа и на појављивању и дружењу на оваквим манифестацијама широм Србије каже председница Јасмина Панић .
На сајму је било присутно и „Удружење Воћара и Виноградара Димитрије Катић“ – Црквенац – Свилајнац које је на штанду Задружног савеза Србије изложило финалне производе својих чланова од шљива, дуња, вишања, компот од малине је добио све похвале, џем, слатко, сок, као и ракије од воћа и традиционалне српске шљивовице.
У оштрој конкуренцији изложених производа по категоријама оцењивачка комисија од пет чланова угледних професора на челу са професором Недићем је издвојила и наградила признањима и специјалним признањима излагаче за уложени труд, рад и квалитет.
Пољопривредно газдинство ,Радовановић – Кушиљево, члан нашег Удружења, воћара и виноградара „Димитрије Катић“за своју изложену шљивовицу – препеченицу од 45% добила је „Специјално признање“ за квалитет сајма хране и пића. Произвођачи су схватили да је виши ниво прераде прави пут да производња постане исплатива поготову за наше село и останак младих на својим имањима.
Велика је шанса да у недостатку прерађивачке индустрије у Србији земљорадничке задруге, удружења, пољопривредна газдинства узму ствар у своје руке, где у наредном периоду држава са Задружним савезом и Министарствима треба да одигра одлучујућу улогу. Позитиван пример је Задруга „Агро-еко-воће“ Ариље која је у сопственом погону произвела сок од малине чисто природан без додатка шећера.
Посебно се издвојила еколошка понуда производа на Сајму која може да се развија до неслућених размера јер Србија има све услове али одговорност се мора преузети и тимски рад.
Стално радити на промоцији и привлачењу што више посетилаца, може их бити јер Београд је најбогатије тржиште, могу се упознати и купити непосредно од произвођача који су и породично били присутни из свих крајева. Ово је пут којим су и наши стари ишли и радили за своју фамилију, задругу и Србију.
Мирољуб Спасојевић
У Црквенцу обележен дан ослобођења од фашизма
За дан ослобођења од фашизма у Свилајнцу 8.октобра положен је венац на спомен плочу жртвама погинулим у другом светском рату 1941-45. Године, на згради Дома културе у Црквенцу уз присуство фамилије и грађана, а у организацији Општинског одбора Субнора Свилајнац и месног одбора Црквенац.
О борби против фашизма, страдалим борцима у НОБ-у на фронтовима у Босни и Срему, као и жртвама фашистичког терора говорио је потпреседник Субнора Србије пуковник Жељко Зиројевић.
Немци су 15 маја 1944. године блокирали Црквенац после ликвидације Мајора Колмана, команданта позадине за Поморавље са седиштем у Јагодини. Ликвудацију је извршио испред Општине Црквеначке Јово Граовац, избеглица из Босне, члан летеће бригаде четничког војводе из Ресаве Вукашина Петковића. Незнајући шта се догађа у селу домаћица Ружа Коруновић се враћала са Мораве из Лапова преко њива где су је опазиле немачке трупе и ликвидирале. Село је избегло одмазду, стрељање талаца, сто за једнога, јер до смираја дана нису могли да утврде место ликвидације па су се повукли према Јагодини. Нико није признао, а солунци на челу са Томом Јовановићем, носиоцем Карађорђеве звезде су гарантовали да ничега у селу није било што је немачки командант поверовао.
Сељани су побегли из села, одводећи жене и децу по колибама у виноградима, на Хуму, преко скеле на Морави код рођака у Марковац и Лапово. Владао је велики страх, сећа се Снежана Богићевић која се као дете склонила са својима.
Но убрзо је сванула слобода, Руске трупе Црвене армије су 8.октобра ослободиле Црквенац где су у Задружном дому и школи сместили санитет и рањенике. Црквеначки подрум вина даровао је ослободиоце заједно са њима славећи победу над Фашистима. Рањеници су после ослобођења Београда 20. октобра напустили Црквенац.
Фото Б. Живковић
Деведесет година црквеначке Цркве 1928- 2018
Одлуку о градњи донео је црквени одбор 1921. године са председником Вујицом Крстићем
Одмах по формирању одбора први прилог од 100 динара дао је поп Богдан Ђуричић, а последњи 1226 по реду на дан освећења 28.08 1928.године дао је Ђорђе Ђорђевић, солунски ратник- носилац Карађорђеве звезде 20 динара.
Учитељица из Пирота Кристина Стевановић 17.03.1925. године дала је прилог од 1000 динара, до тада највећи,на име сина Милоша наредника, артиљерца, који је погинуо 15.10 1915. на брду Главица изнад села, приликом повлачења српске војске , сахрањен је на сеоском гробљу.
Полагање камена темељца и освештавање било је 21.04 1925. Године.
Уредник приватног листа „Српско Косово“ који је издаван у Косовској Митровици, Станојло Радовановић –Димитријевић, рођени црквенчанин од продатих календара дао је прилог од 480 динара. Прилоге за цркву у Америци прикупљао је Драгољуб Ј. Стојадиновић, возач, од наших земљака у висини од 12 000 хиљада које је предао 1926. године благајнику Богомиру Милисављевићу.
Црквеначка певачка дружина „Синђелић“ 27.01 1928. године са забаве за Светог Саву сакупила је 410 динара прилога. Друштво „Омладина“ села Црквенца, са забаве за Покладе сакупило је 80 динара прилога. Уредник листа „Српско Косово“ поклонио је 500 динара, а иначе је донео са Крфа као ходочасник икону Светог Спиридона и поклонио за цркву. Новац за цркву послао је 29.06 1928. године, професор Михајло Пупин, са „Колумбија“ универзитета у Њујорку у висини од 5.000 динара коју суму је преко суда укњижио, председник општине црквеначке Богдан Спасојевић.
То је био највећи појединачни прилог за изградњу цркве. Евидентирано је 1226 прилога давао је ко је колико имао од једног, па до 5000 динара, а појединци и више пута у периоду од 1921. до 1928. Осим сељана прилоге су давали занатлије, чиновници, банкари, новинари и професори.
Звона су освештана 28.08 1927. Једно звоно су дали инвалиди села Црквенца из Првог светског рата, а друго је даривао Пана Ватић. Црква је освештана на дан Велике госпојине 1928 године,уз служење владике браничевског Митрофана од када се у селу слави као заветина.
