Деведесет година црквеначке Цркве 1928- 2018

Деведесет година црквеначке Цркве 1928- 2018

Деведесет година црквеначке Цркве 1928- 2018

Одлуку о градњи донео је црквени одбор 1921. године са председником Вујицом Крстићем
Одмах по формирању одбора први прилог од 100 динара дао је поп Богдан Ђуричић, а последњи 1226 по реду на дан освећења 28.08 1928.године дао је Ђорђе Ђорђевић, солунски ратник- носилац Карађорђеве звезде 20 динара.

Учитељица из Пирота Кристина Стевановић 17.03.1925. године дала је прилог од 1000 динара, до тада највећи,на име сина Милоша наредника, артиљерца, који је погинуо 15.10 1915. на брду Главица изнад села, приликом повлачења српске војске , сахрањен је на сеоском гробљу.

Полагање камена темељца и освештавање било је 21.04 1925. Године.
Уредник приватног листа „Српско Косово“ који је издаван у Косовској Митровици, Станојло Радовановић –Димитријевић, рођени црквенчанин од продатих календара дао је прилог од 480 динара. Прилоге за цркву у Америци прикупљао је Драгољуб Ј. Стојадиновић, возач, од наших земљака у висини од 12 000 хиљада које је предао 1926. године благајнику Богомиру Милисављевићу.

Црквеначка певачка дружина „Синђелић“ 27.01 1928. године са забаве за Светог Саву сакупила је 410 динара прилога. Друштво „Омладина“ села Црквенца, са забаве за Покладе сакупило је 80 динара прилога. Уредник листа „Српско Косово“ поклонио је 500 динара, а иначе је донео са Крфа као ходочасник икону Светог Спиридона и поклонио за цркву. Новац за цркву послао је 29.06 1928. године, професор Михајло Пупин, са „Колумбија“ универзитета у Њујорку у висини од 5.000 динара коју суму је преко суда укњижио, председник општине црквеначке Богдан Спасојевић.

То је био највећи појединачни прилог за изградњу цркве. Евидентирано је 1226 прилога давао је ко је колико имао од једног, па до 5000 динара, а појединци и више пута у периоду од 1921. до 1928. Осим сељана прилоге су давали занатлије, чиновници, банкари, новинари и професори.

Звона су освештана 28.08 1927. Једно звоно су дали инвалиди села Црквенца из Првог светског рата, а друго је даривао Пана Ватић. Црква је освештана на дан Велике госпојине 1928 године,уз служење владике браничевског Митрофана од када се у селу слави као заветина.

М. Спасојевић

• About
• Latest Posts

resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву идешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Latest posts by resavski postonosa (see all)

• Проглас Удружења новинара Србије - 06/05/2019
• Венчићи уочи Ђурђевдана - 06/05/2019
• Читаоци репортери Популарни „Фића“ - 04/05/2019