Центар за истраживање „Ресава“ организовао је разговор на тему:
„Задругарство и перспективе развоја пољопривреде“
О теми је говорио Никола Михајловић председник Задружног савеза Србије
ДетаљнијеО теми је говорио Никола Михајловић председник Задружног савеза Србије
ДетаљнијеСпоменик Мари Ресавкињи
Споменик палим ратницима вароши Свилајнца од 1912. до 1918. године, познатији каоспоменик Мари Ресавкињи, подигло је благородно потомство 1926. године. Дело јевајара Ивана Зајца.
Састоји се од високог мермерног постамента на коме су урезана имена и фотографије ратника изгинулих са овог подручја. На овом постаменту доминира бронзана скулптура девојке у народној ношњи, са високо подигнутом буктињом у једној и ловоровим венцем у другој руци, симболима победе и напретка. За ово уметничко дело позирала је девојка из Свилајнца Зора Милосављевић, касније удата Биџић.
За време Другог светског рата споменик је оштећен. Нова статуа Маре Ресавкиње постављена је поново 1951. Године, а дело је вајара Лојза Долинара, коју је направио према сачуваном калупу првобитне скулптуре.
Споменик се налази на малом тргу који пресеца улицу Стевана Синђелића у Свилајнцу, а народга је прозвао по споменику – Трг Маре Ресавкиње.
Текст из Пословно – туристичког водича општине Свилајнац, у издању Туристичке организације општине 2008. године.
Фото: Р. Ђ.
Још један убедљив пораз Радничког из Свилајнца
ФК „Раднички“ – ФК Моравац-Орион“ – Мрштане 0:3 (0:1)
Гости су били убедљивији и предузимљивији, а голман домаћих М. Ивановић добрим одбранама спасао је домаћина праве катастрофе на домаћем терену.
Дворац Алказар Сеговиа у Шпанији
Звекир
Звекир је метални предмет на улазним капијама или вратима који је служио за куцање. Обичај је био да се звекиром покуца три пута на врата пре уласка. Може бити од гвожђа, месинга или неке друге легуре. Рађен је као алка, прстен или у неком другом облику. Данас се звекир може видети на старим капијама и вратима или као сувенир украсне природе.
Из историје ОШ „Јован Јовановић – Змај“ из Свилајнца
На походу пионира Југославије по Титовом родном крају и завршним свечаностима Дана младости, свилајнчани су представљали Србију. Како је тада у тексту писао Радомир Угрнић, одлука да то буду пионири из Свилајнца није била случајна, јер је високо признање ученицима и наставницима уследило захваљујући бројним резултатима које су постигли на васпитно образовном пољу и повезивању са друштвеном средином.
Међу најбољима изабрано је пет пионира: Ивана Ранић, Драган Богојевић, Миомир Ђурђевић, Милош Стојановић и Снежана Ратковић, а од наставника Мирослав Радошевић.