Виноградари по 21.пут изложили своја вина на манифестацији

Оцењена вина у Црквенцу

            Tрадиција је очувана упркос ситуацији која је одложила ову манифестацију винара о Светом Трифуну.Комисија је обишла подруме винара и узела узорке бербе 2020. године. Вина су оцењена 28.априла 2021 године у сали задружнога дома уз поштовање епидемиолошких мера. Чланови оцењивачке комисије били су Миленко Марић искусни стручњак у пензији иначе дугогодишњи директор подрума „Навип“ Крњево, Дарко Богдановић технолог у познатом „Малом подруму Радовановић“ из Крњева и Мирољуб Спасојевић из Црквенца. Оцењено је чак 58 узорка, која су била у конкуренцији, у четири категорије, бела, розе, ружица и црна вина. Чланови комисије дали су винарима и одређене савете. Најбоље код белих вина је Винарија „Протић“ са оценом 16,50, Андреа Јовичић најмлађи учесник и Зоран Катић су другом месту, а на трећем су Драгослав Крстић и Срба Милошевић. Из категорије розе вина, са највећом оценом на манифестацији 18,50 имао је Добрица Симоновић, друго место деле Ратко Крстић и Винарија „Протић“ а трећи је винар Јовица Стојадиновић. За најбоље ружица вино проглашен је Иван З. Катић са оценом 17,50, друго место Зоран Катић, а на трећем месту је виноградар Ивица Ћосић. Код црних вина на првом месту је Зоран Јовичић са оценом 16,00, Ивица Тошићи Иван М. Катић су освојили друго место, а Ненад Ватић и Винарија „Протић“ треће.

          Сваке године винари из околине доносе узорке својих вина на оцењивање и друже се са винарима из Црквенца о Светом Трифуну.

Зоран и Андреа Јовичић
Зоран Јовичић и Ивица Тошић
Иван З. Катић и Зоран Јовићић
Најмлаћи винар Андреа Јовичић
Радулка Тошић

 

Иван М. Катић и Иван З. Катић
Добитници признања

           Зоран Спасић из Великог Поповића са оценом 16.00 је први, Саша Нешић из Витанца друго место, а Коруновић Драган из Марковца је трећи за бела вина.

          Ружица вина, Мики Мишковић из Марковаца 15,50 први, Зоран Радовановић Свилајнац други и Паја Павличић из Марковца, освојиоје треће место.

            Црна вина, прво место Мирољуб Новаковић оцењен је са 17.50 из Црквенца, а Вујчић Владан, из Свилајнца је други и Радовановић Зоран, трећи.

             Комисија је веома задовољна квалитетом вина домаћина јер се очитује рад и труд али и знање које поседују винари.Ради се о здравим и стабилним узорцима што показује да се чувају у добрим судовима и подрумима. ортимент се полако унапређује јер млади винари примењују нова знања, добро су обавештени, саветују се и испомажу.Трајањем манифестације, 21 годину је традиција коју виноградари негују али је и допринела да се очувају виногради. Чланови Земљорадничке виноградарско – воћарске задруге „Црквеначки Чокот“ и Удружења виноградара и воћара „Димитрије Катић“ су заинтересовани за могућност подизања нових засада које нуди Министарство пољопривреде. Велика је шанса да се обнови ресавско виногорје и уз помоћ Министарства за бригу о селу које нуди бесповратна средства задругама. Све честитке винарима на учешћу ове посебно тешке године и зато су сви учесници и победници. Са манифестације поручују: „Здрави били винари, да роде виногради и да се о Светом Трифуну идуће 2022. године дружимо у Црквенцу. Живели“!

Текст: М.Спасојевић

Фото: Б. Живковић

Новогодишњи пакетићи за најмлађе у Земљорадничкој задрузи „Свилајнац“

Новогодишњи пакетићи за најмлађе у Земљорадничкој задрузи

      Новогодишњи пакетићи за најмлађе у Земљорадничкој задрузи „Свилајнац“

       Држава покушава да оживи задругарство и на тај начин сачува младе на селу. Задругарство има дугу традицију у Србији Детаљније

После неколико деценија Земљорадничка задруга „Свилајнац“ поново покреће ратарску производњу

За себе и друга-задругарство

          Корени задругарства у Србији започели су 1894.године, а само три године касније основана је 31. марта 1897. године у селу Црквенцу прва Земљорадничка задруга у Ресави. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 1.11.1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

           Успешно пословање задруга је крунисала и куповином трактора са којим је после неколико деценија отпочела своју ратарску производњу. На парцели од 50 ари у кругу силоса после орања засејаће се кукуруз. У плану је да се на још 10 хектара, после обраде земљишта засеју и друге ратарске културе. Покретање ратарске производње је значајна јер ће се остваривати већа добит са запуштених парцела.

Орање парцеле код силоса.

            Монтирањем сушаре за житарице уз помоћ државе омогућили су задрузи већи откуп кукуруза ове јесени. До сада је откупљено око 190 вагона, а постоји интерес пољопривредника и за набавку репроматеријала преко задруге за јесењу сетву. У плану је да се за следећу пољопривредну сезону оспособи један, од два уређаја за издувавање пшенице.

Откуп и недељом.

            Задруге су некада биле окосница развоја пољопривреде и зато држава улаже велика средства у њухово обнављање. Показало се да оне могу окупљати пољопривреднике и стварати профит од кога се може живети. Земљорадничка задруга „Свилајнац“ је на добром путу да обнављањем ратарске и друге производње, као и рекнструкцијом објекта и набавком механизације постане значајан партнер пољопривредницима на овом подручју.

Р. П.

Земљорадничка задруга „Свилајнац“ – Откуп и складиштење кукуруза

             Земљорадничка задруга “Свилајнац”, пуштањем у рад сушаре омогућила је пољопривредницима складиштења житарица без обзира на проценат влаге. Захваљујући томе задруга је отпочела и откуп кукуруза по ценовнику који је у прилогу текста. До сада је откупљено око 150 тона, а продаја кукуруза је преко продуктне берзе у повољним моментима. Пољопривредницима се кукуруз исплаћује у року од 72 сата од доставе и предаје документације.

Ценовник за откуп.

За пољопривреднике задруга је обезбедила и репроматеријал за јесењу сетву под одређеним условима.

Ред пољопривредника за откуп.

Према досадашњем откупу кукуруза све се већи број произвођача одлучује за продају кукуруза задрузи.

Репроматеријал за јесењу сетву.

 

 

Р. П.

 

 

 

 

 

Нова сушара за житарице у Свилајнцу, велико олакшање за произвођаче

             Учешћем на конкурсу који је расписала Влада републике Србије, Кабинет министра без портфеља задуженог За регионални развој и рад јавних предузећа, Земљорадничка задруга “Свилајнац” Свилајнац је 14.08.2019. године конкурисала подношењем захтева за куповину нове сушаре за житарице. Сагласост за конкурисање је дао председник Општине Свилајнац, Предраг Милановић, а велику подршку је пружио и председник Задружног савеза Србије Никола Михајловић. За добар пројекат Земљорадничке задруге “Свилајнац” добила је средства за нову сушару за житарице.

Детаљ са отварања у присуству директора Драгана Векића ( у средини).

              Предузимљиви задругари су уз помоћ извођача монтирали сушару и пустили је у пробни 6. октобра као индиректну шаржну сушару капацитета 30 тона сушења зрнастих производа на сат.

              Земљорадничка задруга “Свилајнац” постоји од 1954. године и са новим руководством од 2018. године, почела је да гради нове, обнавља постојеће објекте и изграђује задружне принципе по којима је задруга била позната од оснивања.

Нова сушара за житарице.

                На чело задруге је 1975. године постављен Милан – Милаче Ђорђевић, који је још тада имао визије, шта ресавским пољопривредницима треба. Изградио је фарму “Дубље” у Дубљу, садашње силосе у Свилајнцу, мешаону сточне хране капацитета 10 хиљада килограма на сат. Изградио је и пустио у рад живинарску фарму “Чаир” капацитета милион двеста хиљада бројлера, покренуо је организовање сајма сточарства и говодарства и том приликом саградио халу, такозвано сајмиште у кругу силоса. Сви објекти су добро радили до 1990. године.

Допремљене прве количине кукуруза на сушење.

            По наводима садашњег директора Драгана Векића, од 1980. године директор Ђорђевић трансформисао је задругу са вредним и радним Ресавцима међу којима су били: Стојан Ванковић из Дубља, Љубиша Срђевић из Свилајнца, Бранко Рајковић из Свилајнца, Стамен Стаменовић из Дубља, Живота Јеремић из Војске, Слободан Аксић из Грабовца, Брана Ђорђевић из Врлана, Драгиша Милојевић из Радошина, Жарко Ђетић из Дубља, Љубисав Гицић из Бобова, Миланка Стевановић из Грабовца, Никола Нешић из Дубља, Владан Настасијевић из Војске, Богољуб Миладиновић из Свилајнца, Милорад Рајковић из Свилајнца, Милорад Јосић из Грабовца, Драгољуб Ранић из Свилајнца, Миодраг Матејић из Свилајнца, Данило Станковић из Свилајнца, Радослав Стевановић из Гложана, Сретен Петковић из Дубља. Тада је њих 57-оро променило назив Пољопривредне задруге у Земљорадничку задругу “5. септембар” и у одашњој Југославији показали право значење речи задругар.

             Земљорадничка задруга “Свилајнац”, данас, са оваквом инвестицијом обнавља све своје капацитете у делу складиштења житарица капацитета хиљаду вагона уз повоље услове. Са новом сушаром омогућео је кооператима да не морају да се стриктно држе процента влаге за „скидање“ својих усева.

Задругари и пољопривредици захвални су свима који су помогли да се добију средства и изгради сушара која умногоме на савремен начин олакшава пољопривредну производњу. За предстојећу сетву задруга је обезбедила сав неопходан репроматеријал.

Р. П.

Задругарство у Ресави има дугу традицију

Како сачувати задругарску имовину и позитивно пословати?

         Корени задругарства у Србији започели су оснивањем Земљорадничке задруге у селу Вранову код Смедерева 1894. године. Три године касније посланик Радикалне странке Димитрије Катић основао је 31. марта 1897. године у свом селу Црквенцу прву Земљорадничку задругу у Ресави и постао њен председник. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 01. 11. 1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

О пословоњу и плановима задруге за редакцију Ресавског поштоноше говорио је директор Драган Векић.

Драган векић директор ЗЗ „Свилајнац“.

РП: Какав је налаз Задружне ревизије о пословању Задруге у претходном периоду?

Д. Векић: Налаз Задружне ревизије, која се иначе ради на сваке две године у складу са Законом о задругама и Задружним правилима, је позитиван. Ревизори су били презадовољни радом З.З. „СВИЛАЈНАЦ“ како се води документација и правила рада, а и сам закључак ревизора је јавно објављен на сајту Агенције за привредне регистре.

РП: Који су главни правци даљег развоја задруге у наредном периоду?

Д. Векић: Главни циљ Задруге је да послује у правцу за који је и основана. Последњих 20 и више година због нејасних праваца којим је вођена није имала јасан и прецизан циљ. Са новим руководством и управом  заузима нови правац свог развоја, и то у делу ратарства, сточарства као и помоћи нашим ресавским пољопривредницима.

РП: Колико је и које имовине укњижено као власништво  Задруге?

Д. Векић: Имовина Задруге је за послењих две године многоструко већа. Упорним радом успели смо да одређене објекте и земљишта вратимо задрузи. Тај процес није завршен јер хоћемо да све што је задружно буде и укњижено.

РП: Због чега је настало незадовољство дела задругара који су правду потражили на суду?

Д. Векић: Ја незнам и непознајем ни једног задругара који је тужио и правду потражио на суду. Оне који себе сматрају да су неки такозвани задругари су особе које нераде уопште пољопривреду и не живе од ње. Због тога не желим да коментаришем њихова незадовољства.

РП: Да ли се у овом моменту зна тачан број задругара и који су органи комплетни и у функцији?

Д. Векић: Како да се не зна тачан број задругара! Зна се и то је јаван податак, постоји књига задругара која је уведена тек 2018. године пре почетка Задружне ревизије, иначе то се први пут у последњих 30 година и извршило. На сајту АПР у свако време се може видети ко је задругар, а ко не. Када сам дошао на место директора 10.01.2018. год затекао сам фрапантно стање да „мртви“ људи управљају задругом.  Сви органи управљања задругом су сада у функцији,  Скупштина задруге ,  Управни и  Надзорни одбор. Подаци су на сајту АПР јавни и ништа није скривено ни тајно.

РП: По ком члану и на основу ког закона су прописани услови ко може бити члан задруге?

Д. Векић: На основу чл. 18 Задружних правила Земљорадничке задруге „Свилајнац“ и Закона о задругама.

РП: Какав је однос са закаупцима у погледу редовности наплате?

Закупци као закупци, поштују потписане уговоре о закупу и за сада лично немам примедбе за већину њих.

РП: Да ли постоји интерес за удруживање међу пољопривредницима?

Д. Векић: У последњих неколико месеци наши ресавци се интересују за приступање задрузи и условима рада задруге.

Земљорадничка Задруга „СВИЛАЈНАЦ“ је ове године 03.07.2020. године добила награду ЕТНО БРЕНДА за производ „Слатко од дуња“ који је производ наших задругарки.

Производи вредних домаћица .

          Користим ову прилику да позовем све наше вредне ресавце да крену у сарадњу са задругом, јер задруга за ову сетвену сезону излази са програмом сарадње у делу ратарства ( обезбеђивањем сетвеног матерјала и вештачког ђубрива) за робну размену меркантилне пшенице, кукуруза и сунцокрета рода 2021. године, као и откупом истих производа са роком плаћања краћим од 24 часа, што је први пут за последњих 27 година.

Р. П.

 

ПРИВРЕДНИ СУД ВРАТИО 14 ИСКЉУЧЕНИХ ЗАДРУГАРА

Настављају се суђења у Земљорадничкој задрузи Свилајнац

           Прва земљорадничка задруга у Ресави основана је 31. марта 1897. године у Црквенцу, а њен први председник постао је Димитрије Катић, њен оснивач. Паорска задруга у Свилајнцу основана је 1. 11. 1897. године, да би наставила традицију 1954. године, под именом Земљорадничка задруга. Задруга се касније звала Земљорадничка задруга „Пети септембар“ Свилајнац, а онда после трансформације носи назив Земљорадничка задруга „Свилајнац“ из Свилајнца и једина је опстала у Ресави. Данас ова задруга има објекте, локале, силос, мешаону сточне хране, машинску радионицу, управну зграду и пољопривредно земљиште и нема никакву производњу, јер је своје објекте дала у закуп. Земљорадничка задруга је 1997. Године имала пет радних јединица: Живинарска фарма „Чаир“, Живинарска фарма „Дубље“, Кооперација, машински парк са мешаоном сточне хране и силосом и радна заједница. Пошто је 20. 11. 1997. Године било 104 задругара – оснивача задруге који су уплатили улог, Скупштина је изабрала 15 задругара који су чинили Скупштину представика свих задругара. У међувремену преминуло је 12 задругара, али су се идаље водили у АПР. У децембру 2017. године изабран је нови директор Драган Векић из Дубља, који је одмах у 2018. години започео Задружну ревизију, а његовом несналажењу сведоче суђења. Прво је члан УО  Радиша Николић 5. фебруара поднео оставку, а 22. марта 2018. године неколико задругара је иступило из задруге, тако да је остало испод 100 задругара.На тај начин Скупштина представника задругара је изгубила легимитет. Требало је да се састане Скупштина како би изабрала нове органе управљања. Управни одбор од пет чланова изгубио је легимитет, јер се председник налазио на лечењу у болници, а други члан Радиша Николић је поднео оставку, па су остала три члана који су наставили да доносе незаконите одлуке. Тако је са седнице УО од 19. 6. 2018. године, фалсификован потпис председавајућег Ненада Стевановића и послат је  у АПР допис о искључењу 14 задругара. На основу тога они су 25. 9. 2018. године изгубили статус задругара. Ненад Стевановић је посведочио да на тој седници није донета никаква одлука о искључењу и да је његов потпис фалсификован, што је потврдио и графолог. Искључени задругари нису добили никакву одлуку о искључењу, па су поднели тужбу Привредном суд у Крагујевцу, а против директора Драгана Векића, преко адвоката Драгише Миладиновића из Жабара, поднете су две кривичне пријаве полицијској станици Свилајнац.

Мирољуб Миливојевић, бивши директор и оснивач задруге.

Драган Векић директор Задруге.

Силос Задруге.

          Директор Драган Векић се нагодио са ОЈТ Деспотовац и на основу опортунитета уплатио је 150.000 динара у хуманитарне сврхе. Без 14 незаконито искључених задругара изабрано је ново руководство где је за председника скупштине изабран Владан Савић, који је нелегитимној скупштини променио члан 18. Задружних правила које се коси са Законом о задругама. Нови Управни одбор у мају 2019. донео је одлуку о искључењу још 13 задругара на основу промењеног члана 18. Новим чланом предвиђено је да задругар  мора да има регистровано пољопривредно домаћинство. По овом члану искључен је и најстарији задругар – оснивач задруге Мирољуб Миливојевић из Грабовца, бивши директор. – Ја ипак имам регистровано пољопривредно домаћинство, али овде се ради о томе да се истерају задругари који неће да продају задругу пошто су је годинама градили, а примају се нови са улице који не испуњавају услове по истом овом члану – каже огорчен Мирољуб Миливојевић. Од некада 104 задругара остало је само 19. После маратонских 11 суђења Привредни суд у Крагујевцу пресудио је и вратио 14 задругара, и да задруга плати 998.800 динара трошкове. Директор задруге Драган Векић сматра да Привредни суд у Крагујевцу приликом одлучивања није поштовао одредбе Закона о задругама. Наложио је председнику скупштине да закаже седницу на којој би се између осталог изабрао нови члан Управног одбора, а нагласио је да орган може да ради све док има кворум. Задруга се преко своја два адвоката жалила Апелационом суду у Београду, чиме се, по мишљењу искључених задругара, још више повећавају беспотребни трошкови. У Привредном суду у Крагујевцу, наставља се још једно суђење за поништај свих одлука нелегитимних органа у земљорадничкој задрузи. И ово суђење оспоравају адвокати задруге јер сматрају да је покренуто од стране лица која нису чланови задруге нити су запослена у њој нити имају правни интерес. После пресуде Привредног суда у Крагујевцу, многи оцењују да је прорадила савест код три члана Управног одбора и они нису дошли на заказане састанке УО који су требали да се одрже 7. 12. и 17. јула 2020. где су долазили само председник УО Слободан Распоповић из Дубља и Драгиша Новаковић из Бобова, али није одржано због недостатка кворума. Поред искључивања задругара, директор Драган Векић, потписао је решења о отказу и уручио радницима Радиши Николићу, 2019. и Драгану Стефановићу 2020. године, чиме се настављају судски процеси и ствара лоша слика о самој задрузи.

Свилајнац 24. јул 2020.                                                                                                    Р. П.

Основана виноградарска Задруга „Црквеначки чокот“

           Потомци задругара после 90 година основали су Земљорадничко – виноградарско- воћарску задругу са циљем да се увећају засади винограда, а млади људи остану у свом селу. На иницијативу Удружења виноградара и воћара „Димитрије Катић“ основаног 2012. године председник скупштине Мирољуб Спасојевић је председавао конституисању Земљорадничко виногрдарско – воћарске задруге регистроване 29.6. 2020. године у Београду. Изабран је Управни одбор од пет чланова и то: Зоран Јовичић, Иван Катић, Ивица Тошић, Мирољуб Новаковић, а за председника Томић Владимир. Председник скупштине Земљорадничко виноградарско –воћарске задруге „Црквеначки Чокот“ је Мирољуб Новаковић. Искра се није гасила ни у најтежим тренуцима када је престао да ради Подрум „Навип“ одласком у стечај па продат 2017 године. Тешко су то подносили црквенчани али нису се дали већ су обрађивали своје винограде чувајући спомен на претке. Дегустација вина о Светом Трифуну се није прекидала већ је догурала до 20 година трајања ове 2020. године. Виноградари иако бескућници без свога подрума су се дружили и такмичили у справљању добрих вина . Показали су зрелост издигли се изнад тешкоћа времена у коме живе и основали „Црквеначки Чокот“ задругу по угледу на прадедове. Подрум за прераду је будући задатак уз помоћ државе да се врате бербе грожђа када се прерађивало 100 вагона грожђа у сезонама од 1935. до 1967. године у црквеначком подруму.

Детаљ са конститутивне седнице.

Детаљ са конститутивне седнице.

Детаљ са конститутивне седнице.

          Виноградарско-Воћарска Задруга из 1929. до 1959 године оставила је дубоки траг, милион чокота винове лозе у селу са ресавским виногорјем три милиона и подрумом за прераду грожђа који је био понос и ослонац развоја села и града. Вино се извозило за Италију шездесетих година прошлога века.Трговало се са купцима из Марибора, Загреба, Крагујеваца и сви завршни рачуни су били позитивни. Задруга је тада остваривала добре резултате, могла је да исплаћује грожђе, већ после треће бербе 1937. године, одмах задругарима, а позајмице су биле без камате и плаћане у грожђу .“Задругаре је красила велика слога и солидарност која им је била друга кућа“ причао је први књиговођа Драгомир Катић . Црквенац је имао и прву Земљорадничко- Кредитну Задругу 1897. године у Ресави коју је основао народни трибун Димитрије Катић и изградио Задружни дом. Скупштина је покренула иницијативу, на предлог задругара Ивице Тошића да се затражи повраћај задружног дома из 1897 године од свилајначке земљорадничке задруге који се води од 1955. године као њено власништво.

Чланови скуштине Задруге „Црквеначки чокот“.

          Нова Задруга „Црквеначки чокот“ креће путем опоравка винограда у Ресави поштујући светлу традицију и пут предака.

М. Спасојевић

Фото: Д. С.

Добар род пшенице у Ресави

         Земљорадничка задруга „Свилајнац“ понудила је аконтациону цену пшенице од 18 динара. Ова цена важи до 25. јула када ће се радити коначан обрачун, Пшеница се смешта у силос у Свилајнцу капацитета хиљаду вагона. Просечан род пшенице је 5200 килограма по хектару и одличног је квалитета. Хектолитарска тежина је 80. Пољопривредници довозе пшеницу на откуп и чување, а гужве су присутне само приликом истовара шлепера. Пољопривредници нису задовољни откупном ценом. Сматрају да би са откупом од 20 динара „покрили“ основне трошкове и остварили минималну зараду.

Силос у Свилајнцу

Фото: Д.К.Ђ

Р. Ђ


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5107