Задругарство у Ресави има дугу традицију

Како сачувати задругарску имовину и позитивно пословати?

         Корени задругарства у Србији започели су оснивањем Земљорадничке задруге у селу Вранову код Смедерева 1894. године. Три године касније посланик Радикалне странке Димитрије Катић основао је 31. марта 1897. године у свом селу Црквенцу прву Земљорадничку задругу у Ресави и постао њен председник. Задруга „Свилајнац“ уписана је у регистар привредних друштава децембра 1954. године, а наставила је традицију Паорске задруге из 01. 11. 1897. године. Једина је задруга која је опстала из прошлих времена. Данас у власништву задруга има објекте, обрадиве површине и локале.

О пословоњу и плановима задруге за редакцију Ресавског поштоноше говорио је директор Драган Векић.

РП: Какав је налаз Задружне ревизије о пословању Задруге у претходном периоду?

Д. Векић: Налаз Задружне ревизије, која се иначе ради на сваке две године у складу са Законом о задругама и Задружним правилима, је позитиван. Ревизори су били презадовољни радом З.З. „СВИЛАЈНАЦ“ како се води документација и правила рада, а и сам закључак ревизора је јавно објављен на сајту Агенције за привредне регистре.

РП: Који су главни правци даљег развоја задруге у наредном периоду?

Д. Векић: Главни циљ Задруге је да послује у правцу за који је и основана. Последњих 20 и више година због нејасних праваца којим је вођена није имала јасан и прецизан циљ. Са новим руководством и управом  заузима нови правац свог развоја, и то у делу ратарства, сточарства као и помоћи нашим ресавским пољопривредницима.

РП: Колико је и које имовине укњижено као власништво  Задруге?

Д. Векић: Имовина Задруге је за послењих две године многоструко већа. Упорним радом успели смо да одређене објекте и земљишта вратимо задрузи. Тај процес није завршен јер хоћемо да све што је задружно буде и укњижено.

РП: Због чега је настало незадовољство дела задругара који су правду потражили на суду?

Д. Векић: Ја незнам и непознајем ни једног задругара који је тужио и правду потражио на суду. Оне који себе сматрају да су неки такозвани задругари су особе које нераде уопште пољопривреду и не живе од ње. Због тога не желим да коментаришем њихова незадовољства.

РП: Да ли се у овом моменту зна тачан број задругара и који су органи комплетни и у функцији?

Д. Векић: Како да се не зна тачан број задругара! Зна се и то је јаван податак, постоји књига задругара која је уведена тек 2018. године пре почетка Задружне ревизије, иначе то се први пут у последњих 30 година и извршило. На сајту АПР у свако време се може видети ко је задругар, а ко не. Када сам дошао на место директора 10.01.2018. год затекао сам фрапантно стање да „мртви“ људи управљају задругом.  Сви органи управљања задругом су сада у функцији,  Скупштина задруге ,  Управни и  Надзорни одбор. Подаци су на сајту АПР јавни и ништа није скривено ни тајно.

РП: По ком члану и на основу ког закона су прописани услови ко може бити члан задруге?

Д. Векић: На основу чл. 18 Задружних правила Земљорадничке задруге „Свилајнац“ и Закона о задругама.

РП: Какав је однос са закаупцима у погледу редовности наплате?

Закупци као закупци, поштују потписане уговоре о закупу и за сада лично немам примедбе за већину њих.

РП: Да ли постоји интерес за удруживање међу пољопривредницима?

Д. Векић: У последњих неколико месеци наши ресавци се интересују за приступање задрузи и условима рада задруге.

Земљорадничка Задруга „СВИЛАЈНАЦ“ је ове године 03.07.2020. године добила награду ЕТНО БРЕНДА за производ „Слатко од дуња“ који је производ наших задругарки.

          Користим ову прилику да позовем све наше вредне ресавце да крену у сарадњу са задругом, јер задруга за ову сетвену сезону излази са програмом сарадње у делу ратарства ( обезбеђивањем сетвеног матерјала и вештачког ђубрива) за робну размену меркантилне пшенице, кукуруза и сунцокрета рода 2021. године, као и откупом истих производа са роком плаћања краћим од 24 часа, што је први пут за последњих 27 година.

Р. П.