Месни одбор СУБНОР-а Црквенац, поводом седмог јула Дана устанка против фашизма положио цвеће на спомен плочи погинулих у Другом светском рату. Драган Ђорђевић је освежио сећање на свог стрица Мирослава, који је погинуо приликом ослобођења Сарајева1945. године.
М. Спасојевић
Анастасија Обреновић из Свилајнца, ученица VI разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац до сада је освојила 34 медаља и исто толико диплома у каратеу. Карате вежба од 1. новембра 2021. године у Карате клубу „Свилајнац“ код тренера Ивице Стевановића. На првенству Србије у Великој Плани које је одржано крајем маја 2024. године, од 14 такмичара освојила је две златне и бронзану медаљу у апсолутним борбама. Анастасија је освојила златне медаље на првенству Централне Србије, првенству Србије, Купу Србије, Балканском првенству у Аранђеловцу, златну медаљу у Тителу на Интернационалном карате турниру, друго место на светском купу у Крушевцу, треће место на Европском школском првенству у Београду и бројне награде. Успешна млада нада свилајначког спорта воли карате од малих ногу, тренира три пута недељно и надамо се да ће наставити да ниже успехе у овом спорту.
Б. Живковић
На игралишту „Зелени вир“ у Грабовцу крајем маја додељени су пакети спортске опреме: мајице, шорцеви, штуцне и по 5 лопти. Фудбалски савез Региона источне Србије даривао је фудбалере свилајначких клубова: „Синђелић“ Грабовац, „Будућност“ Ђуринац, „Купиновац“ , „Бобово“, „Ресавац“ Суботица, „Виноградар“ Црквенац и „Младост“ Гложане. Домаћин Милутин Лазаревић, председник Фудбалског савеза општине Свилајнац, најпре је поздравио све присутне представнике клубова и госте. Међу најстаријим који су примили пакет, још активним играчима су Владан Николић–Чава (1973) из Гложана и Предраг Јеремић–Смаја (1977) из Ђуринца. Овом приликом у Грабовац су дошли Зоран Игњатовић, председник Фудбалског савеза Региона источне Србије, Владан Гашић, први потпредседник, Милош Митровић, потпредседник и Јован Јоца Марјановић, генерални секретар Фудбалског савеза Региона источне Србије. У пријатном расположењу Зоран Игњатовић је истакао да је ова опрема добродошла свим клубовима и похвалио веома добре услове на игралишту и у новим свлачионицама Фудбалског клуба „Синђелић“ из Грабовца.
Б. Живковић
У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“, чији су аутори др Десанка Стаматовић и др Бранка Драгосавац. Промоцију је отворио Ненад Стојковић, директор школе, Ивана Стокић је читала одломке из књиге, а о књизи је говорила др Бранка Драгосавац из Београда. Пред великим бројем присутних пригодан програм извели су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Издавачи књиге су Ресавска библиотека Свилајнац и Основна школа „Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца, а штампано је у штампарији „Топаловић“ Ваљево у тиражу 500 примерака.
Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу ушла је 2018. године у трећи век свог рада и постојања. Заједно са још тридесетак школа отворених у првој години српског устанка, убраја се међу најстарије образовне институције у Србији. Зато су за овај период изузетно значајна сећања и предања савременика и учесника Првог српског устанка и ретки сачувани Карађорђеви укази, наредбе, именовања војвода, кнезова и других старешина и многи записници са одлукама Правитељствујушћег совјета одржаних у Вољавчи, Боговађи, Смедереву и Београду. Др Десанка Стаматовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођена је 1934. године у Београду. После основне школе у Свилајнцу, гимназију и студије завршила је у Београду. Постдипломске студије похађала је и магистрирала на Свеучилиштву у Загребу (1969); докторску дисертацију одбранила на Филозовском факултету у Сарајеву (1981). Аутор је преко 240 радова – чланака, студија, елабората, рецензија, прилога у Радио и ТВ емисијама. Приредила је и објавила више монографија: „Читалишта у Србији у XIX веку „(1984; 2011); „Ресавска библиотека од читаонице Омладине ресавске до данас 1868 – 1998“ (1998); „Књига у Свилајнцу, претплатници и скупљачи претплате 1818 – 1870“ (2008); „Сага о Драшкоцијама“ (2008); „Милосав Здравковић: први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе“ (2013); „Повратак у завичај: Милош Милисављевић 1818 – 1905“ (2016); „Свилајначка периодика од 1871. до 1929. године: о стопедесетој годишњици Ресавске библиотеке“ (2018). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом 1973. године. Награђивана је бројним захвалницама и плакетама, поред других и Повељом за животно дело Градске библиотеке Нови Сад.
Др Бранка Драгосавац рођена је 13. јанура 1977. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду 1999. године. Магистрирала је 2007. године са темом: „Дечја одељења Библиотеке града Београда“. На истом факултету, 2015. одбранила је докторску дисертацију – „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“ и стекла звање доктора библиотечко-информативних наука. Од 2016. године обавља дужност заменика управника Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду.
Текст и фотографија:
Брна Живковић
Велико признање Културно -просветне заједнице Србије. Вукова награда Миомиру Нешићу. Поводом 60 година Културно-просветне заједнице Србије додељене су Вукове награде. Међу лауреатима ове престижне културне награде је и наш суграђанин Миомир Нешић. Ликовни педагог, песник и свестрани културни радник, награђиван је за своја дела на разним конкурсима и манифестацијама у Србији и бившим југословенским републикама.
Нешић је члан Удружења књижевника Србије, Књижевног клуба Ђура Јакшић у Јагодини, један од оснивача ликовне колоније „Црквеначка палета“ која је радила у просторијама Виноградарског подрума „Навип“ 25 година. Као ликовни педагог организовао је ђачке колоније и изложбе слика. Миомир Нешић је данас пензионер који је оставио генерације својих ученика да шире и чувају културу и традицију Србије и Ресаве. Зато је Вукова награда у правим рукама. Детаљније
У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“, чији су аутори др Десанка Стаматовић и др Бранка Драгосавац. Промоцију је отворио Ненад Стојковић, директор школе, Ивана Стокић је читала одломке из књиге, а о књизи је говорила др Бранка Драгосавац из Београда. Пред великим бројем присутних пригодан програм извели су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Издавачи књиге су Ресавска библиотека Свилајнац и Основна школа „Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца, а штампано је у штампарији „Топаловић“ Ваљево у тиражу 500 примерака.
Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу ушла је 2018. године у трећи век свог рада и постојања. Заједно са још тридесетак школа отворених у првој години српског устанка, убраја се међу најстарије образовне институције у Србији. Зато су за овај период изузетно значајна сећања и предања савременика и учесника Првог српског устанка и ретки сачувани Карађорђеви укази, наредбе, именовања војвода, кнезова и других старешина и многи записници са одлукама Правитељствујушћег совјета одржаних у Вољавчи, Боговађи, Смедереву и Београду. Др Десанка Стаматовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођена је 1934. године у Београду. После основне школе у Свилајнцу, гимназију и студије завршила је у Београду. Постдипломске студије похађала је и магистрирала на Свеучилиштву у Загребу (1969); докторску дисертацију одбранила на Филозовском факултету у Сарајеву (1981). Аутор је преко 240 радова – чланака, студија, елабората, рецензија, прилога у Радио и ТВ емисијама. Приредила је и објавила више монографија: „Читалишта у Србији у XIX веку „(1984; 2011); „Ресавска библиотека од читаонице Омладине ресавске до данас 1868 – 1998“ (1998); „Књига у Свилајнцу, претплатници и скупљачи претплате 1818 – 1870“ (2008); „Сага о Драшкоцијама“ (2008); „Милосав Здравковић: први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе“ (2013); „Повратак у завичај: Милош Милисављевић 1818 – 1905“ (2016); „Свилајначка периодика од 1871. до 1929. године: о стопедесетој годишњици Ресавске библиотеке“ (2018). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом 1973. године. Награђивана је бројним захвалницама и плакетама, поред других и Повељом за животно дело Градске библиотеке Нови Сад.
Др Бранка Драгосавац рођена је 13. јануАра 1977. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду 1999. године. Магистрирала је 2007. године са темом: „Дечја одељења Библиотеке града Београда“. На истом факултету, 2015. одбранила је докторску дисертацију – „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“ и стекла звање доктора библиотечко-информативних наука. Од 2016. године обавља дужност заменика управника Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду.
Б. Живковић
Позивамо српску Цркву и државу, стручну, културну и научну јавност, грађане, да се заустави безумље и вандализам у Свилајнцу који спроводи актуелна власт над историјом, спомеником епског јунака Војводе Синђелића и његових Ресаваца.
На тргу Војводе Синђелића радови, власт користи прилику да самовољно, без расправе брише Шанац и затрпа га! Споменик Војводин се измешта на постамент са стране. Власт мења уметничко решење да потомци не поверују. „Своје“ фонтане и бине стављају у исту раван са Војводом и ресавским јунацима на тргу. Која то власт може себи да дозволи, брисање историје и српског Епа? Прекрајање трга и рушење Шанца који је симбол српског народа је светогрђе незабележено у историји Срба.
Нисмо имали прилике да искажемо свој став на седници као опозиција у СО Свилајнац. Обраћамо се јавности да смо против прекрајања историје, рушења Шанца и избацивања Војводе Синђелића из њега. Било која власт „на вјеке и вјекова“ нема права да самовољно мења идејно решење уметника. Без Шанца не могу ни Ресавци нити Синђелић.
Садашња власт, Председник, се острвио на трг Војводе и Шанац његових јунака.Безобзирно хоће да их растави што ни Турцима није успело. Српска светиња Чегар 21. мај 1809 године, ресавски ЕП о борби за слободу.Срби иду на ходочашће свакога маја, клањају се и памте несвакидашње херојство, жртвовање и пркос који исказаше преци против Турака.
Одборничка група грађана „За бољи Свилајнац, доктор Тања Тоскић – Лаловић“.
Председник Одборничке групе Милан Тасић и Заменик Мирољуб Спасојевић
Октобар 2023. године
У Свилајнцу 21. октобра 2023. године на Тргу Стевана Синђелића Удружење пчелара „Ресава“ Свилајнац организовало је продајну излобу меда и пчелињих производа. Учешће је узело и Удружење колекционара „Ресавац“ Свилајнац чији су чланови и гости из Јагодине и Крагујевца изложили своје разноврсне колекције. Културно уметничко друштво „Синђелић“ из Свилајнца извело је фолклор у народној ношњи и добило аплауз многобројне публике. Присутнима се обратио Ђорђе Павлов, председник Удружења пчелара који је истакао да је изложен веома квалитетан мед чија се цена кретала од 1.000 до 1.200 динара килограм. Затим је Дарко Јевтић, председник Скупштине општине Свилајнац, поздравио све присутне и отворио изложбу. Слободан Павловић, председник Удружења колекционара „Ресавац“ Свилајнац је уручио Удружењу пчелара урамљену захвалницу коју је примио председник Ђорђе Павлов. Поред продаје меда продавана је и пчеларска опрема и саће.
Свилајнац 21. 10. 2023.
Текст и фото: Брана Живковић
У периоду од 2000-2013. године продато је 450 предузећа, без посла је остало 450.000 радника
Земљорадничку Воћарско-Виноградарску Задругу СОЈ у Црквенцу је основало 62 задругара 1929. Године, из Црквенца 44, Свилајнца 13, Дубља три, Гложана и Грабовца један. Са уделима од 1 до 10. Један удео 1000 чокота винове лозе и 500 динара по уделу. Уписан је 171 удео-171 000 чокота и 85 500 динара. Задруга је на основу капитала подигла два кредита по 150 000 динара да би изградила Подрум који је завршен 1933. године. Прва берба грожђа је примљена од задругара и виноградара из села и околине 1934. године .
После 1945. године вршене су реорганизације у аграру са циљем да се ојача сектор укрупњивањем, тако су мање задруге удруживане у једну већу. Подрум Црквенац је заједно са Крњевом 1964. год. прикључен Соур-у „Навип“ Земун. Задругари нису били обештећени иако су имали акције у папирима. Године 2012. уведен је Стечај у целој Компанији Врању, Лесковцу, Јагодини, Црквенцу, Крњеву, Бањи код Аранђеловца, Земуну и Петроварадину. Укинуто је обезбеђење, у многим објектима је искључена вода и струја. Полиција није била дужна да обезбеђује објекте у стечају… Неки погони су опљачкани до голих зидова, Јагодина, Ореовица, Лесковац… Виногради, плантаже, од Лесковца 1000 хектара до Сремских Карловаца запуштени. Штета огромна.
Подрум „Навип“ Црквенац продао је Стечајни суд у Земуну на Јавној лицитацији 2018. године из трећег покушаја за 140 000 еура. Почетна цена 2017. године била је 240 000 еура, а друга 190 000 еура на лицитацијама се нико није јавио. Оглас о продаји јавно је објављиван у „Политици“ и „Вечерњим Новостима“. Подрум у Црквенцу са имовином и инвентаром је сачуван захваљујући радницима, пензионерима и грађанима села Црквенца је извршена оримопредаја 2018. године уз присуство чиновника Стечајног управника и купца, са последњим чуваром имовине радника, пензионерa и зноја предака Задругара из 1929. године.
Мирољуб Спасојевић
На овогодишњем 90. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду свилајначки пољопривредници освојили су многобројна признања, а општина Свилајнац освојила је пехар за апсолутног шампиона у говедарству. Велики успех постигли су и пчелари који су добили неколико награда. Велику златну медаљу за квалитет багремовог меда освојио је Пчелињак „Деспот“ из Ђуринца.
Породица Лазаревић пчеларством се бави осам година. Данас има око 70 пчелињих друштава. Основна визија Лазаревића је била да раде у корист природе и произведу мед највишег квалитета, што је потврђено на многим сајмовима пчеларства. Испитивања и анализе доказују да је мед са пчелињака врхунског квалитета. Ниједан компромис се не прави када је у питању квалитет багремовог меда са Пчелињака „Деспот“. На престижном 17. Међународном сајму пчеларства „Медена Тузла 2022“ Пчелињак „Деспот“ освојио је златну медаљу за квалитет. На 53. Међународном сабору пчелара и пољопривреде „Девојачки бунар 2022“ у Делиблатској пешчари „Деспот“ је добио сребрну медаљу за квалитет багремовог меда. Ове награде су доказ да је посвећеност и рад породице Лазаревић препозната на међународном нивоу. Велика златна медаља Новосадског сајма, коју је пчелињак добио у мају, додељује се само производима који по свим параметрима оцењивања достижу највише стандарде.
Лазаревићи намеравају да задрже висок ниво квалитета. Обећавају да ће наставити да раде у складу са природом и проширити производњу.
Д- К- Ђ.
