Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6114
Свилајнац |

Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“

        У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“, чији су аутори др Десанка Стаматовић и др Бранка Драгосавац. Промоцију је отворио Ненад Стојковић, директор школе, Ивана Стокић је читала одломке из књиге, а о књизи је говорила др Бранка Драгосавац из Београда. Пред великим бројем присутних пригодан програм извели су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Издавачи књиге су Ресавска библиотека Свилајнац и Основна школа „Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца, а штампано је у штампарији „Топаловић“ Ваљево у тиражу 500 примерака.

Детаљи са промоције књиге

          Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу ушла је 2018. године у трећи век свог рада и постојања. Заједно са још тридесетак школа отворених у првој години српског устанка, убраја се међу најстарије образовне институције у Србији. Зато су за овај период изузетно значајна сећања и предања савременика и учесника Првог српског устанка и ретки сачувани Карађорђеви укази, наредбе, именовања војвода, кнезова и других старешина и многи записници са одлукама Правитељствујушћег совјета одржаних у Вољавчи, Боговађи, Смедереву и Београду. Др Десанка Стаматовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођена је 1934. године у Београду. После основне школе у Свилајнцу, гимназију и студије завршила је у Београду. Постдипломске студије похађала је и магистрирала на Свеучилиштву у Загребу (1969); докторску дисертацију одбранила на Филозовском факултету у Сарајеву (1981). Аутор је преко 240 радова – чланака, студија, елабората, рецензија, прилога у Радио и ТВ емисијама. Приредила је и објавила више монографија: „Читалишта у Србији у XIX веку „(1984; 2011); „Ресавска библиотека од читаонице Омладине ресавске до данас 1868 – 1998“ (1998); „Књига у Свилајнцу, претплатници и скупљачи претплате 1818 – 1870“ (2008); „Сага о Драшкоцијама“ (2008); „Милосав Здравковић: први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе“ (2013); „Повратак у завичај: Милош Милисављевић 1818 – 1905“ (2016); „Свилајначка периодика од 1871. до 1929. године: о стопедесетој годишњици Ресавске библиотеке“ (2018). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом 1973. године. Награђивана је бројним захвалницама и плакетама, поред других и Повељом за животно дело Градске библиотеке Нови Сад.

Детаљи са промоције књиге

          Др Бранка Драгосавац рођена је 13. јанура 1977. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду 1999. године. Магистрирала је 2007. године са темом: „Дечја одељења Библиотеке града Београда“. На истом факултету, 2015. одбранила је докторску дисертацију – „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“ и стекла звање доктора библиотечко-информативних наука. Од 2016. године обавља дужност заменика управника Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду.

Текст и фотографија:

Брна Живковић

Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018.)“

На промоцији.

У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“, чији су аутори др Десанка Стаматовић и др Бранка Драгосавац. Промоцију је отворио Ненад Стојковић, директор школе, Ивана Стокић је читала одломке из књиге, а о књизи је говорила др Бранка Драгосавац из Београда. Пред великим бројем присутних пригодан програм извели су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац. Издавачи књиге су Ресавска библиотека Свилајнац и Основна школа „Јован Јовановић Змај“ из Свилајнца, а штампано је у штампарији „Топаловић“ Ваљево у тиражу 500 примерака.

На промоцији.
Основна школа „Јован Јовановић Змај“ у Свилајнцу ушла је 2018. године у трећи век свог рада и постојања. Заједно са још тридесетак школа отворених у првој години српског устанка, убраја се међу најстарије образовне институције у Србији. Зато су за овај период изузетно значајна сећања и предања савременика и учесника Првог српског устанка и ретки сачувани Карађорђеви укази, наредбе, именовања војвода, кнезова и других старешина и многи записници са одлукама Правитељствујушћег совјета одржаних у Вољавчи, Боговађи, Смедереву и Београду. Др Десанка Стаматовић, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођена је 1934. године у Београду. После основне школе у Свилајнцу, гимназију и студије завршила је у Београду. Постдипломске студије похађала је и магистрирала на Свеучилиштву у Загребу (1969); докторску дисертацију одбранила на Филозовском факултету у Сарајеву (1981). Аутор је преко 240 радова – чланака, студија, елабората, рецензија, прилога у Радио и ТВ емисијама. Приредила је и објавила више монографија: „Читалишта у Србији у XIX веку „(1984; 2011); „Ресавска библиотека од читаонице Омладине ресавске до данас 1868 – 1998“ (1998); „Књига у Свилајнцу, претплатници и скупљачи претплате 1818 – 1870“ (2008); „Сага о Драшкоцијама“ (2008); „Милосав Здравковић: први човек Ресаве: трагом предања, записа и архивске грађе“ (2013); „Повратак у завичај: Милош Милисављевић 1818 – 1905“ (2016); „Свилајначка периодика од 1871. до 1929. године: о стопедесетој годишњици Ресавске библиотеке“ (2018). Одликована је Орденом заслуга за народ са сребрном звездом 1973. године. Награђивана је бројним захвалницама и плакетама, поред других и Повељом за животно дело Градске библиотеке Нови Сад.

На промоцији.
На промоцији.

Др Бранка Драгосавац рођена је 13. јануАра 1977. године у Београду. Основну школу и Гимназију завршила је у Београду. Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду 1999. године. Магистрирала је 2007. године са темом: „Дечја одељења Библиотеке града Београда“. На истом факултету, 2015. одбранила је докторску дисертацију – „Јавне библиотеке у Србији од 1901. до 1918. године“ и стекла звање доктора библиотечко-информативних наука. Од 2016. године обавља дужност заменика управника Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду.

Б. Живковић

Обележавање дана ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

           У Првом светском рату, Свилајнац је ослобођен 27.10.1918 године на Свету Петку. У знак сећања на храбре ресавце организован је пригодан програм. Обележавању овог значајног датума за Свилајнац присуствовали су и ученици средње школе. Прочитан је прошлогодишњи текст о детаљима ослобођења Свилајнца и одрецитована песма „Плава гробница“.

Председник скупштине СО Свилајнац Дарко Јевтић полаже венац.
Делегација ОО СПС Свилајнац коју је предводио Стојадин Станковић.
Делегација Удружења потомака, поштовалаца ратника 1912 – 1918 „Стеван Синђелић“.
Никола Станковић председник Удружења уручује признање.
Детаљ са манифестације.

        Венце су положили представници локалне самоуправе на челу са новоизабраним председником скупштине општине Дарком Јевтићем, представници ОО СПС Свилајнац и делегација Удружења добровољаца, потомака и поштовалаца славних ратника 1912 – 1918 године „Стеван Синђелић“. Никола Станковић предеседник Удружења уручио је признања ученицима за литерарне радове на тему „Жене хероине у Првом светском рату“.

Није било обраћања на самом скупу о великој победи српске војске у Великом рату.

Р. П.

Фото: Драган Станисављевић

Писмо академика, професора и доктора Зорана Војића поводом Дана ослобођења Свилајнца у Првом светском рату

         На дан Свете Петке, поводом ослобођења Свилајнца, у Првом светском рату, 27. 10. 1918. године, Ресавци, Свиланчани и ученици средњих школа изашли су, заједно за претставницима надлежних органа Општине, Центра за Културу, и Удружења потомака и поштовалаца славних ратника Србије 1912 – 1918. године, положили венце, уз кратко рецитовање ученика, о Великом рату. То је праћено одговарајућом прелепом музиком и лепим вођењем програма, и и положили су венце на споменик Маре Ресавкиње, који је посвећен славним изгинулим ратницима тих ратова. Величанствена свечаност, предивно стварно све, све је урађено како доликује. Нажалост са великим недостатком.

          Срби и српски народ када одаје почаст својим славним ратницима, по нашој светлој више вековној традицији, по нашим обичајима увек каже по неколико речи, о том ратном догађају и захвали се тим ратним изгинулим ратницима, који су положили своје животе за слободу свога напаћеног народа, и свих нас који сада живимо овде. Нажалост то је изостало. Осећамо се дужним да, уз поштовање свих учесника овог догађаја, исправимо то.

         Зато позивам све Ресавце, ма где живели, да сви заједно устанемо скинемо капе, у ставу мирно, прекрстимо се православно, да будемо јединствени и минутом ћутања одамо почаст изгинулим и умрлим славним ратницима, са једним кратким поздравом…

“ НЕКА ВАМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА. ПОЧИВАЈТЕ У МИРУ“

          Они то заслужују и очекују од нас, у свим временима, па и сада. Ми искрено мислимо на њих, волимо их,поносни смо, што смо њихови потомци. Наша је обавеза, да док смо живи, и дужни смо да преносимо сећања на њих, и њихове славне подвиге, младим генерацијама које управо долазе….

           Свим живим потомцима славних ратника Ресаве и Србије, желим добро здравље, слогу и напредак у овим тешким временима, како бисмо успешно пребродили доба Короне.

Академик Зоран Војић

Фото: Д. Станисављевић

Одржан Трећи свилајначки „Коњички сабор“

У парку „Бојача“ на „Коњичком санбору“ учествовало је стотинак учесника и око 150 коња из Србије. По лепом времену манифестацију је пратио велики број публике и гостију. За победнике у појединим дисциплинама припремљени су пехари.

Иако је својевремено локална власт обећала изградњу хиподрома и овај простор задовољио је потребе организатора. Многобројни гледаоци могли су уживати у такмичењу ових моћних животиња, а било је прилике да се сами опробају у јахању или вожњи! Део атмосфере забележио је и наш

фоторепортер Драган Станисављевић.

Р. П.

Општина Свилајнац издвојила средства за суфинансирање мера енергетске ефикасности и уређења фасаде

За средства могу конкуристати стамбене зграде и породичне куће. За ову годину недавно је завршен и допунски конкурс.

Пријаве се могу поднети за следеће мере енергетске ефикасности:

1) Уградња и набавка материјала за термичку изолацију спољних зидова и кровова з апородичне куће;

2) Набавка и уградња прозора и спољних врата са пратећим грађевинским радовима за породичне куће;

3) Набавка и инсталација котлова на природни гас или биомасу (дрвни пелет, брикет, сечка) за породичне куће и станове.

Попуњени, оверени и одштампани пријавни образац у три примерка (један оригинал и две копије) и пратећа документација достављају се у затвореној коверти са назнаком:

„ПРИЈАВА ЗА ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА ЕНЕРГЕТСКЕ САНАЦИЈЕ – НЕ ОТВАРАТИ“,

са пуном адресом пошиљаоца на полеђини коверте.

Пријава се предају лично на писарници Општинске управе општине Свилајнац, или препоручено поштом на адресу:

Општина Свилајнац

Комисија за реализацију мера енергетске санације

Улица Светог Саве 102, 35210 Свилајнац

За све додатне информације и обавештења у вези Јавног позива можете се обратити на контакт телефон 035/312-199, особа за контакт: Наташа Гроздановић, на адресу електронске поште: energetska.efikasnost@svilajnac.rs или лично на адреси Светог Саве 102, канцеларија 55.

На неколико већ уређених зграда знатно је побољшана енергетска ефикасност али и изглед фасаде које доприносе лепшој и уређенијој општини.

Фото: Зграда на којој су утоку радови на постављању изолације и уређење фасаде

Р. П.

Из историјата новинарства у Свилајнцу – Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша”

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

 

други део

други део

На крају 1871. Јован Шарић, свештеник на служби у Свилајнцу, био је задовољан својим радом. Од свештеника који се само бринуо за унапређење свог сталежа, прерастао је у извештача друштвених и политичких догађаја, аналитичара актуелних проблема провинције. Постао је перо које се „усуђује“ да говори у име свештенства па српског народа. Покренуо је две сатиричне рубрике „Наше домаће ствари“ и „Разговори имеђу Туге и Вуге“ у „Ресавском поштоноши“.

На крају године његов проветитељски рад био је крунисан избором за председника Омладинског друштва у Свилајнцу. Од општине је добио бесплатан локал за јавну читаоницу, а основао је и позоришну дружину.

Свим својим бићем био је окренут националним, друштвеним и културним проблемима, али и међународним догађајима, које је пажљиво пратио и правовремено обавештавао српску јавност. Био је дубоко уверен да се путем новинских чланака може много добра и користи учинити за народ у којем се увелико разбуктавао национални романтизам.

Шарићева новинарска радозналост била је многострука. Пише о сиромашву свештеника и учитеља, нарочито о тешком положају сељака и његовој неукости. Путујући по Србији Шарић је стекао богата, али у великој мери и горка искуства. Узнемирен због материјалне оскудице сопствене породице, посвећеност јавном раду било му је као мелем на рану. Септембра 1870. године када је дошао је у Свилајнац, му је и највеће место свог свештеничког службовања. Свилајнац је, нарочито у другој половини 19. века био међу најнапреднијим варошима у Србији, у економском и културном погледу.

Значајан напредак у развоју вароши обележава 1868. година када је група грађана основала читалиште омладине ресавске. Својим предусретљивим односом према мештанима и љубављу према парохијанима, учинио је много, за само две године.

На слици: Насловна страна Ресавског поштоноше броја 6

 

Наставиће се …

Нов тротоар – старе навике

           Новопостављени тротоари у близини Тржног центра „Европа“ у Свилајнцу поново се користе за за паркирање за време доставе робе. Плоче на тротоару нису предвиђене за камионе и комбије и почеле су да попуштају под теретом ових возила. То се дешавало и раније што се може видети на тротоарима који нису реконструисани.

           Некада су стубићи спречавали паркирање на тротоару али су они уклоњени целом дужином у улици Браће Југовића.

Паркиран камионет на тротоару.

        Да би се спречило паркирање на тротоару неопходно их је обезбедити. Неодговорним паркирањем они ће за кратко време бити поново за реконструкцију.

Фото: М. Т.


Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5464