Из историјата новинарства у Свилајнцу – Први локални лист у Србији “Ресавски поштоноша”

Ове године обележава се 150 година од покретања локалних новина

 

други део

други део

На крају 1871. Јован Шарић, свештеник на служби у Свилајнцу, био је задовољан својим радом. Од свештеника који се само бринуо за унапређење свог сталежа, прерастао је у извештача друштвених и политичких догађаја, аналитичара актуелних проблема провинције. Постао је перо које се „усуђује“ да говори у име свештенства па српског народа. Покренуо је две сатиричне рубрике „Наше домаће ствари“ и „Разговори имеђу Туге и Вуге“ у „Ресавском поштоноши“.

На крају године његов проветитељски рад био је крунисан избором за председника Омладинског друштва у Свилајнцу. Од општине је добио бесплатан локал за јавну читаоницу, а основао је и позоришну дружину.

Свим својим бићем био је окренут националним, друштвеним и културним проблемима, али и међународним догађајима, које је пажљиво пратио и правовремено обавештавао српску јавност. Био је дубоко уверен да се путем новинских чланака може много добра и користи учинити за народ у којем се увелико разбуктавао национални романтизам.

Шарићева новинарска радозналост била је многострука. Пише о сиромашву свештеника и учитеља, нарочито о тешком положају сељака и његовој неукости. Путујући по Србији Шарић је стекао богата, али у великој мери и горка искуства. Узнемирен због материјалне оскудице сопствене породице, посвећеност јавном раду било му је као мелем на рану. Септембра 1870. године када је дошао је у Свилајнац, му је и највеће место свог свештеничког службовања. Свилајнац је, нарочито у другој половини 19. века био међу најнапреднијим варошима у Србији, у економском и културном погледу.

Значајан напредак у развоју вароши обележава 1868. година када је група грађана основала читалиште омладине ресавске. Својим предусретљивим односом према мештанима и љубављу према парохијанима, учинио је много, за само две године.

На слици: Насловна страна Ресавског поштоноше броја 6

 

Наставиће се …