Опстати или Нестати

Опстати  или Нестати

Подаци звоне на узбуну,упаљено црвено светло,стрмоглави пад рађања и нестајања, а понашање као да је све нормално. Садашњост не брине о будућности. Општина Свилајнац по попису из 1991. имала је 33.136 становника, а према подацима из 2о11. године 23.551 становник. За две деценије број становника се смањио за 9.619 становника. Свилајнац  је иначе 1981. године када су радиле све фабрике, Вис, Компо, Напредак, 1.Мај, Штампарија, 8.Октобар и Земљорaдничке задруге имао више од 3.500 радника и 34.888 становника. Био је ту и Гарнизон војске Интедантски наставни центар. Да ли смо свесни тренутка и задатка? У 2017. години поражавајући подаци пад наталитета.

Рођене су 142 бебе, а умрло је 460 житеља и још један забрињавајући податак да је склопљено само 75 бракова. Чудно у свему овоме је да се све смањује, а једино незапосленост  расте 2.134 лица чека на берзи рада? Ово је један од узрока који  директно утиче на пад наталитета и нестајања народа. Број незапослених женских особа је  1.155, а 145 радно способних су социјални случајеви.

Да ли се поштује равноправност, успех и струка приликом запошљавања, или се подстиче корупција.

Незапосленост  и социјална несигурност рађа сиромаштво и беду, безперпекстивност и пад морала код младе генерације.Одлазе у свет и због неправди без жеље да се боре за свој статус.

Овако катастрофалне бројке по будућност нације изискују  енергичне мере власти, ако је дорасла ситуацији или и она доприноси одласку младих. Просек старости у општини Свилајнац је 45,4 године, а села Бресје, Врлане и Мачевац на следећем попису имаће испод  100 становника, само два села су изнад 1000, Дубље и Црквенац, а некада једно од већих села у Србији, Кушиљево једва је изнад 2000 становника. Грабовац, Гложане, Суботица и Седларе имају мање од 1000 становника, а и Месна заједница Свилајнац има мање од 10.000 становника.

Пензионера има  6.257 који су своју младост подарили раду и изградњи и од радионица су израсле фабрике за потомке које је „прогутала“ пљачкашка приватизација. Највише су радили, сељаци, а пензије најмање, њих 1.713 је остарило и радно је неспособно. Ко и како брине о њима. Да ли то нестадоше принципи, социјалне правде, хуманости и солидарности. Ко  их је погазио?

Како се осећа 795 деце и младих који су  ,,уживаоци,, социјалне милостиње. Како они виде стварност у којој преживљавају? А тек 243 остарела лица расутих широм општине у 22 насеља, исказано као сувопарна бројка, а који зависе од социјалне помоћи. Хронично оболелих и инвалида има 84, а 65 особа је без икаквих средстава за опстанак. Немоћ. Има и гладних на казанима Црвеног крста, а оброк добију смо они који до њега дођу. На селу нема гладних, јер у њих не стижу бесплатни оброци. Лекари лече, а болесних  све више?

Једини лек за побољшање је полагање рачуна народу за сваки потрошени динар муке и зноја. За злоупотребе мора да се одговара, а неспособне заменити способним.

Готово је са улудо трошењем народних пара, ригорозна штедња би можда смањила превелике  социјалне разлике. Радује најава обрачуна са корупцијом која узима маха. За опстанак је неопходан равномеран развој Србије. На задатку опстанка морају бити ангажовани сви без обзира на политичке и друге разлике.

М.С.

https://twitter.com/resavskipostono/status/971114898284572672

https://plus.google.com/u/0/+Resavskipo%C5%A1tono%C5%A1a/posts/8X1zwboERrv