Велики пријатељ Србије Петер Хандке

           Србија је током своје историје имала непријатеље и мало правих пријатеља који су спознали душу и доброту њеног народа.Свакако један од највећих био је Арчибалд Рајс очевидац велике голготе у великом рату 1912-18. године који своје срце завешта Србији и њеном народу. Беше тако и крајем 20 века 1999. године када је Србија била нападнута од Нато-пакта, највеће војне силе која је икада марширала на планети земљи. Косово се морало бранити јер је колевка Србије, Грачаница,Пећка патријаршија, Богородица љевишка,Косово поље … Дошао је Петер Хандке у Београд 1999. године, грађанин и интелектуалац света, писац и хуманиста да дигне глас против силе и нечовештва за Србију и њен народ када беше однос снага 600 према 1. У знак протеста одрече се Католичке цркве која је ћутала, неких престижних награда небили пробудио народе 19 највећих сила Нато-пакта. Против неправде, сам.

          Срби су сваке вечери певали на мостовима Београда бранећи их својим телима од безумља крајем 20 века и рушења.Телевизија БГ је храбро извештавала о херојском држању Србије и понашању Нато-убица, ракетама са осиромашеним уранијумом, коју прогласише за „легитиман“ циљ и побише 16 радника на радном месту. Безумље невиђено у Европи на заласку 20. века. Наша војска неда Космет иако је 600 према 1, гине и крвари српска младост, као преци у Првом и Другом устанку против Турака, у Првом и Другом светском рату, Кајмакчалан и Неретва, а сада Кошаре не падоше од Арнаута. Србија и њена војска пркосе НАТО-пакту показујући целом свету своју храброст. Убише дете на ноши у Батајници, срушише мост на Морави код Варварина и убише ученицу – мученицу, ракетирали воз у Грделици и побили путнике, храбри Нато –пакт на челу са Америком. Убице. Хирошима и Нагасаки 1944. године, а Београд 1999. године. Петер Хандке слободољубац и правдољубац, интелектуалац дође кад мало ко смео да уразуми свет и дозове памети.

          Свестан своје жртве помаже напаћене србе у Великој Хочи и Ораховцу од срца са 50.000 Еура. Обилази на почетку 21 века у Хашком затвору од народа изабраног председника Србије Слободана Милошевића,кога испоручи нова власт, а када га убише тамо он Петер Хандке храбро дође и одржа посмртни говор на сахрани у Пожаревцу! Јер власт није дала у Београду. Још и данас одзвањају стихови Пркоса Србијом глумице Иване Жигон. Са Калемегданске тврђаве неки умни Срби пушташе луд-балоне веселећи се смрти свога политичкога противника. Хандке је рекао своје свету походећи Србију у најтежим тренуцима на крају 20 века, нападнуте од нај – највеће силе Нато-а 600 према 1. Хвала ти велики пријатељу Србија и њен народ ће памтити. Београд 2015. године га је прогласио за свога почасног грађанина, а САНУ прими Великога Петра Хандкеа у своје чланство. Али 2019. године стиже правда за нашега Петра Хандкеа добија Нобелову награду за Књижевност за дела у своме достојанственом и часном животу. Велика је победа и слава свим жртвама палим 1999. године „Правда за Србију“ о којој је зборио у Београду, свету и безумљу над српским народом. Обасјало сунце Србију.

          На сајму књига у октобру мало његових књига, Нобеловац, да сваки Србин у своме веку прочита књигу свога добротвора, за сада само КПГТ редитеља Љубише Ристића игра Хандкеа. Идућег октобар 2020. године је прилика да му се одужимо, ако икад можемо, и дочекамо и срцем и душом српском погачом и сољу. Велики Петре Хандке, добро дошао у Србију.

М. Спасојевић