Пензионери „бескућници“ у Свилајнцу‘?

          Према проценама пензионера у Свилајнцу има више од четири хиљаде. Радом су стекли пензију и сада како се каже „на последњој животној степеници“ треба да уживају у плодовима свога рада. У општини Свилајнац на жалост то није случај. Некада су имали два објекта у којима су се окупљали али после реституција остали су без тих простора. Тренутно немају Дом пензионера и како појединци кажу „ми смо бескућници“ у нашој општини. Одборник Групе грађана „За бољи Свилајнац“ Милан Тасић, дипломирани електро инжењер, на последњој седници скупштине општине писмено је поднео амандман да се пензионерима обезбеди адекватан простор за своје активности. То је било и једно од предизборних обећања ове групе грађана која је освојила одборничка места.

           На жалост овакав амандман је одбијен већином гласова групе грађана на власти. Моћ већине је дошла до изражаја и може се само протумачити да није прошао овакав предлог јер га није дала владајућа већина. Свилајнац је међу пет најнетранспарентнијих општина у Србији. Одлучују не питајући народ. И уместо њиховог слогана „Свилајнчани на првом месту“ неопходно је изменити у слоган који би гласио“ Свилајнац вратите Свилајнчанима“.

           Подсетимо се да је ова генерација на радним акцијама градила и изградила многе објекте у Свилајнцу. Добровољним радом сређивана је обала Ресаве која се данас прска хемијским средствима, базени, аутобуска станица, путеви, пруге и многи други објекти. О свему томе пише у књизи „Бригадири Свилајнца“ 1945-1990. аутора Добривоја Ђорђевића, одакле су и преузете црно-беле фотографије.

           Добровољним прилозима изградњу спортске хале и базена помогли су и наши радници на привременом раду у иностранству. Они градили, ми данас уживамо благодети тог рада, а окрећемо им леђа. На жалост они имућнији пензионери састају се у угоститељским локалима, а други само да шетају парковима. Нема дружења уз кафу или чај, нема где да се одигра партија шаха или домина. О другим активностима да и не говоримо. Да се одржавају популарна предавања о појединим болестима, ради мерење шећера или крвног притиска. За сада о томе могу само да маштају пензиоери који се спремају да активније приступе решавању свог проблема. Свој дом нема ни омладина ове општине, а група грађана на власти чува будућност, само се не зна од кога и за кога?

            Домове пензионера осим градова и општина имају и села. Утолико је овај проблем у Свилајнцу много озбиљнији. Тренутна владајућа већина у општини одбацила је и амандман одборника Групе грађана „За бољи Свилајнац“ да се пензионерима са примањима испод 30 хиљада динара обезбеди бесплатан превоз. Несхватљиво када бесплатан превоз пензионери имају у градовима и општинама у окружењу. Међутим оваква чињеница не треба да нас чуди јер је председник општине на једном медију недавно изјавио да у скупштини од опозиције није чуо ни један конструктиван предлог. Да ли је заборавио на наведене предлоге или сматра да су пречи, на пример, ловачки домови и друге субвенције нарочито оне које се односе на Природњачки центар од 44 милиона годишње?

            На ова два примера се најбоље види колико локална власт није заинтересована за решавање потреба пензионера. Они морају имати свој дом како би им се обезбедило срећније и удобније треће доба. Остаје нејасно зашто су одбијени наведени предлози, с обзиром на то да је ининицијатива потекла од одборника у скупштини општине који је изабран вољом бирача.

Р. Ђ.