Развој културног туризма у Ресави

Развој културног туризма у Ресави

Руски сликари, архитекте, етнолози, научни радници и интелектуалци радо долазе у наш крај.

Недавно је Ресаву посетила деветнаеста група гостију из иностранства. Ово је постала устаљена пракса последњих неколико година и успостављени су контакти са гостима из Русије , Украјине, Белорусије, Египта и других земаља. Најчешће у Ресави обилазе Манасију и Водопад Велики бук, а у Свилајнцу Уметничку радионицу за израду народних ношњи „Дракче“, споменике Стевану Синђелићу, Мари Ресавкињи, Миљков манастир, кућу Стевана Синђелића у селу Грабовцу, најстарију ликовну колонију у Ресави „Црквеначка палета“, етно поставку виноградарства и подрум за производњу чувене српске шљивовице који су задругари изградили пре 88 година. Одушевљени су присношћу домаћина и садржајним дружењем, а њихови утисци и импресије утичу да се број посета повећава. Поједини сликари су учествовали на ликовној колонији „Црквеначка палета“, као и студенти завршних година ликовних академија из Москве и Санкт Петербурга. У јуну су више дана боравили Роман Игњатијев и Таја Сјуткина из Института за етнологију и антропологију из Москве, а под покровитељством Руске академије наука и уметности. Они раде на пројекту етнолошких и антрополошких истраживања на просторима Балкана, а знатан део истраживања обавили су у Нишу, Мајданпеку и Свилајнцу . У пројекат су ушли и простори Ресаве. Посебно место у њиховим радовима има улога и значај Стевана Синђелића у битци на Чегру, због чега су неколико пута боравили у Нишу.

Одушевљени су гостољубивошћу и дружењем, па се зато многи од њих поново враћају у ресавски крај.
Нова група гостију из Русије боравила је средином октобра, а били су Светозар Хитњиков, архитекта и његова мајка Љубов Хитњикова, уметник, обоје живе у Рибинску, Јарославска област, Роза Ивашова, сликар акварелиста из Москве, Ира Хирантенова, сликар из Саратова и Катја Гранетоваја, архитекта и сликар из Санкт Петербурга. Са израдом традиционалних народних ношњи упознали су се у Уметничкој радионици „Дракче“. Иако у деветој деценији Миодраг Јевтић – Дракче (84) још увек вредно ради на очувању ручно рађених предмета од коже. Његови производи налазе се на свим континентима и користе их фолклорна друштва.

За пријатеље из Русије постао је познат када је поклонио два опанка сувенира са симболима пријатељства руском председнику Владимиру Путину и премијеру Дмитрију Медведеву.Руски медији су објавили фотографију на којој се види Дракчетов опанак на зиду у резиденцији руског председника Путина. Велико признање за уметника занатства из Ресаве који има пуно идеја како да се спојем традиције израде предмети од коже који би се користили у свакодневној употреби. Многобројне делегације привредника, дипломата, новинара, сликара посетили су ову својеврсну радионицу, која негује нашу традицију и чува културну баштину.

Нажалост, за сада оваква релативно мала али одржива производња уникатних предмета од коже није препозната од одговарајућих државних субјеката.

Гостима из Русије Дргакче је поклонио свој сувенир, мали опанчић на врпци тробојке који се качи на ревер. Савезни центар за унапређење туризма САЦЕН на манифестацији 2008.године одао је признање Дракчетовом раду на сувениру прогласивши га за један од сувенира којим се на оригиналан начин представља Србија.

Гости су затим обишли најстарију ликовну колонију у Ресави „Црквеначка палета“ која траје 21 годину. Разгледали су ретроспективну изложбу и интересовали се о терминима одржавања колоније и изложбе радова. У селу су обишли старе куће, интересујући се за ранији начин градње објеката на четири воде. Обишли су и етно поставку о развоју виноградарства и воћарства као и прераде грожђа и шљива у вино и ракију. Са задовољством су пробали традиционални производ српску шљивовицу. Иначе, гости из Русије и других земаља жале што Свилајнац нема одговарајуће смештајне капацитете јер би остали више дана. У наставку посете Ресави обишли су Манастир Манасију и водопад Велико врело.
До краја године најављено је још неколико група гостију из Русије и Белорусије међу којима ће бити и привредника који су заинтересовани за улагања у виноградарство и воћарство у овом крају.

Р.Ђ.

Фото: Т.Димитријевић, Р.Угрнић и М.Јаблановић