Фрулаш из Шумадије

Фрулаш из Шумадије

Градитељ и свирач Милан Спасојевић

Фрула је најстарији и најмногобројнији инструмент на свету. У разним варијантама, величинама и облицима, има је готово код свих народа планете. Инструменти слични фрули били су познати још најстаријим народима јер су се једноставно и лако градили. Свака трска и стара шупља кост могла је послужити за прављење овог инструмента.

Разни списи говоре да су Египћани свирали на примитивном инструменту који се звао „мем“, а Грци су имали панову фрулу. У многим крајевима у нашој земљи на фрули и двојницама свирали су пастири чувајући своја стада. Фрула се користи и дан-данас као народни инструмент.

Колико је овај инструмент популаран и колико се фрулашка традиција до данас очувала у Србији најбоље сведоче бројне манифестације посвећене фрули (село Јагњило код Младеновца), Дани Саве Јеремића (Ражањ), сабори фрулаша (Лелић код Ваљева, Прислоница код Чачка), такмичења фрулаша (село Иђош код Кикинде), Фрула фест (Крушевац). Без обзира на крајњу једноставност овог инструмента, бројни свирачи код нас и у нашој ближој околини на фрули су постизали запањујући уметнички ниво музицирања и виртуозитета.

Познати српски фрулаши су Адам Милутиновић, Сава Јеремић, Тихомир Пауновић, Веља Кокорић, Боривоје Тодоровић, Бора Дугић, Слободан Вукићевић, Спасоје Јовић, Андрија и Томислав Бајић, познатији као Браћа Бајић, Радован Јовановић и други.

Педесетогодишњи Милан Спасојевић из Крагујевца скоро једну деценију свирао је у Културно уметничком друштву Абрашевић из Крагујевца и то извесно време са Бором Дугићем. Осим свирања бави се и израдом фрула. Каже да је до сада направио око три хиљаде комада, а најомиљеније дрво за израду су му дуд и крушка. Обилази градове Србије у време пијачних дана и продаје фруле. Одсвирао је коло Моравац којим је свилајнчанима честитао Божићне и новогодишње празнике.

Текст и фото Р. Угрнић

[link_post id=“1″]