Notice: Function _load_textdomain_just_in_time was called incorrectly. Translation loading for the yith-footer-banner domain was triggered too early. This is usually an indicator for some code in the plugin or theme running too early. Translations should be loaded at the init action or later. Please see Debugging in WordPress for more information. (This message was added in version 6.7.0.) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 6131
100 година од пробоја Солунског фронта 1918-2018 |
Spread the love

100 година од пробоја Солунског фронта 1918-2018

Солунски фронт у Првом светском рату је настао као покушај Савезника да помогну Краљевини Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачког царства, Аустроугарске и Краљевине Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој.


На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.


Французи и Срби су напали и извршили своје циљеве, неке бугарске јединице су почеле да се предају без борбе. Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих својих линија и бугарски командант је наредио повлачење. Савезнички авиони су бомбардовали одступајуће бугарске војнике и повлачење је постало бекство. Бугарска је капитулирала 30. септембра 1918. са солунским примирјем и на тај начин је она избачена из рата. Краљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касније.


Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну и осталим српским војним гробљима у Македонији.


Поводом стогодишњице од Пробоја Солунског фронта одржавају се многобројне манифестације широм Србије. У Свилајнцу тим поводом делегације су 14. септембра положиле венце на споменик палим ратницима 1912-1918, познатији као споменик Мари Ресавкињи.


Р.П.


resavski postonosa

У септембру 1871. Јован Шарић свештеник на служби у Свилајнцу, покреће први лист у унутрашњости Србије, „Ресавски поштоноша“. Био је издавач и главни уредник листа. Поштоноша је штампан на две стране, формат 41 x 25 cm. Примeрак је коштао 48 гроша. Излазио је два пута месечно, а каубојска слова у наслову листа била су у моди међу западним Србима. Штампан је у Панчеву и дешавало се да буде више дана задржан на ћумуркани (царини) у Београду. На молбу Шарића, министар унутрашњих дела одобрава штампање у Београду…

Recent Posts

Положени венци у Црквенцу поводом устанка против фашизма

Месни одбор СУБНОР-а Црквенац, поводом седмог јула Дана устанка против фашизма положио цвеће на спомен…

2 године ago

Анастасија Обреновић ниже медаље

Анастасија Обреновић из Свилајнца, ученица VI разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац  до сада је…

2 године ago

Додељена спортска опрема фудбалским клубовима

Опрему добило 7 фудбалских клубова На игралишту „Зелени вир“ у Грабовцу крајем маја додељени су…

2 године ago

Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018)“

        У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век…

2 године ago

Велико признање Културно -просветне заједнице Србије – Вукова награда Миомиру Нешићу

  Велико признање Културно -просветне заједнице Србије. Вукова награда Миомиру Нешићу. Поводом 60 година Културно-просветне…

2 године ago

Промоција књиге „Трећи век Основне школе у Свилајнцу (1808 – 2018.)“

У Основној школи „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац, недавно је одржана промоција књиге „Трећи век Основне…

2 године ago

Notice: ob_end_flush(): Failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/resavskipostonos/public_html/wp-includes/functions.php on line 5481