Какве депоније требамо

Чувајмо животну околину за будућа поколења

Сведоци смо да се отпад и смеће налази свуда око нас. Има га на улицама по градовима, потоцима, рекама, њивама, ливадама, пашњацима. Тамо где човек није крочио природа је сачувана. Главни загађивачи смо ми становници планете. Каква нас будућност чека ако смо немилосрдни према природи? Неопходно је предузети одговарајуће мере, повећати свест и пооштрити казнену политику.

Шта су санитарне депоније и зашто су нам потребне?

Санитарна депонија, у складу са прописима ЕУ, има заштиту земље која спречава да ђубре и штетне материје продру до подземних вода, гасне бунаре за сакупљање штетних гасова, систем за компостирање, као и постројења за прераду отпадних вода.

          Регионалне санитарне депоније изграђене до 2017. налазе се у Ужицу, Лапову, Кикинди, Јагодини, Лесковцу, Пироту, Сремској Митровици и Панчеву. Све остало се могу сматрати дивљим, сматрају стручњаци. Поред великих новчаних улагања неопходних за градњу преосталих депонија и затварање постојећих, потребно је успоставити систем управљања тим отпадом. То подразумева мере којима би се смањила количина отпада, поновну употребу оног који је могуће користити, рециклажу, енергетско искоришћење смећа, као и депоновање.

          То значи да се већина општинских сметлишта још увек одржава у животу или боље рећи нелегалне су. На дивљим депонијама које ничу на сваком кораку заврши, према проценама, петина комуналног смећа Србије. Има их око 4.500 по наводима министра заштите животне средине. Без обзира колико их има оне су штетне и опасне.

Да ли је насипање земљом решење?

         Ако се узме у обзир да смеће загађује подземне воде, земљиште а испарења ваздуз онда то није трајно решење. Студије показују да је слив Велике Мораве у Поморављу изузетно загађен. То загађење утиче и на подземне воде. Значи да су и бунари за снабдевање пијаћом водом угрожени. Због свега наведеног морамо бити одговорнији према рециклирању и складиштењу отпада.

У општини Свилајнац у Црквенцу на изласку из села према Гложану већ годинама се складишти различити отпад од грађевинског материјала, грања, стакла, пластике, гума, угинулих животиња или се испуштају тракторске цистерне које црпе септичке јаме. Током лета се осети несносан смрад, а пси луталице и дивље животиње хране се на депонији. Повремено отпад је радним машинама гуран низ падину. Ту се складиштио и камен за насипање пољских путева. Свакодневно се довози отпад на ову „дивљу“ депонију, а од недавно се насипа земљом из села где се ради канализација. Поједини мештани су огорчени што њихов проблем са овом депонијом не решава. Очекују помоћ надлежних, а планирају да помоћ потраже од појединих институцијама које се баве екологијом. Насипање земље прети опасност и стубовима за пренос електричне енергије који се налазе у близини.

          Смеће бацају мештани из села па је неопходно повећати свест о штетности по околину оваквог начина бацања смећа али и пооштрити казнену политику. Надлежни би требали заштити депонију од даљег гомилања отпада и наћи решење за њено уклањање и санацију. Неки појединци предлажу да се после насипања земљом на том месту изгради парк. Очигледно нису размишљали да ће депонија испаравати али и загадити земљиште па и подземне воде. Једно је сигурно док штетност неправилног одлагања отпада не допре до наших глава биће пуно оваквих и сличних депонија и угрожавања животне околине. Ако волимо потомство онда им оставимо здраву животну средину јер природа не може сама да све очисти.

На слици „дивља“ депонија у Црквенцу

Р. П.

Фото: Д. С.