Потомци путем интернираних Срба 1915 године

Ходочашће и помен у Араду

          Арад је тврђава у Римунији која је сећање на уморене Србе. То је злогласно одредиште интернираних Срба из Баната, али и Подунавља и Поморавља, јер су били на путу којим је ишао напад и окупација Србије 1915. године. Аустроугарска војска је убијала и прогонила становништво на подмукао и зверски начин да се затре све што је српско. О страдању Срба писао је и доктор Арчибалд Рајс.

         Први транспорти Срба возом стигли су у Арад у мају 1915. године. До краја рата уморено је тортуром, глађу и болестима преко пет хиљада душа. Најмлађи је имао годину дана, а најстарији 101 годину. ,,Страдале су и читаве породице“, рекао је Божидар Панић, хроничар и чувар сећања који живи у Араду. ,,У овом гротлу нечовештва није указивана медицинска помоћ деци и старима, а харале су заразне болест у нехигијенским условима. Само су редовно радиле службе за укоп на челу са православним поповима. У почетку је умирало по пет или шест људи дневно, а у јеку највеће заразе и по 50-60 у једном дану“, присутнима је објашњавао парох Милован Милин. ,,Свештеници су били у прилици да воде спискове и идентификују умрле и та архива је сачувана. Она је и сведочанство које нас опомиње да се не заборави овај злочин. Умирали су и мобилисани стражари Румуни који су чували заточене Србе о чему сведочи споменик изван тврђаве.“

          Наспрам овога споменика 16. октобра 2019. године подигнуто је спомен обележје за 437 сахрањених Срба кога је, уз присуство потомака и питомаца Војне академије војске Србије, освештао парох Милован Милин и положени венци. Велики број умрлих током заточења од 1915. до 1918. године је изношен и сахрањиван на гробљу у Араду по ноћи, њих 4.117 где и данас почивају. И на гробљу су положени венци и одата пошта. Интересантан је податак да је српска војска крајем септембра 1918. године ослободила овај део и саму тврђаву, где су у име победе и краха Царевине Аустрије одиграли српско коло, о чему је говорио домаћин, хроничар, Божидар Панић.

         Сећање и церемонија полагања венаца на спомен плочу одржана је на улазу у тврђаву уз присуство почасне чете Војске Румуније и војног оркестра који је интонирао химне Румуније и Србије и питомаца Војне академије војске Србије. У Араду је посећен гроб и црква коју је подигао Србин Сава Текелија 1768 – 1832., први доктор наука и велики добротвор који је помагао и олакшавао положај Срба на огњишту у Банату, али и у Србији. На испраћају Божидар Панић, хроничар и домаћин позвао је госте да опет дођу и заједно сачувају сећања, јер је Срба све мање у овим крајевима Поморишја у Румунији, јер ако не сачувамо обележја, наша гробља и светиње неће бити и доказа да смо постојали на овим просторима. Церемонији полагања венаца и одавања поште присуствовао је и конзул Србије у Румунији. Међу ходочасницима из Србије били су представници Удружења потомака и друштава за неговање и чување сећања на славне претке из Ниша, Крушевца, Пожаревца, Жабара Смедерева, Петровца, Свилајнца и Чачка, који су организовано допутовали аутобусима. Била је ово прилика да се страдалима ода пошта и евоцирају успомене на тешке тренутке одбране Србије. У Великом рату Србија је поднела велике људске и материјалне жртве, али је сачувала своју слободу. Због тога су оваква ходочашћа веома важна за младе нараштаје, да се науче да чувају успомене на претке и негују слободарску традицију нашег народа.

М. Спасојевић

Фото: Р. Јовановић