Обележена годишњица битке на Чегру

Одата пошта војводи Синђелићу и палим Ресавцима

          Свечаности код споменика на Чегру присуствовале су многобројне делегације из Републике Србије, Војске Србије, града Ниша, општине Свилајнац као и представници разних удружења. Програм одавања поште био је прилагођен мерама због пандемије. После одржаног парастоса полагани су венци међу којима и општине Свилајнац, који је као специјални изасланик председника општине положио је Драган Миљковић.

         Као и претходих година домаћин комплекса Селомир – Селе Марковић сачекивао је делегације. Душан Обиђановић, спортиста, хуманиста и планинар, по шести пут војводи у част ишао је пешице од Грабовца до Чегра. Он је венац на споменик на Чегру положио у име породице Синђелић. Још једном су присутни евоцирали успомене на недавно преминулог најстаријег члана породице Радослава – Радета Синђелића, који је редовно долазио на помен на Чегру.

Венци на споменику Војводи Синђелићу у Свилајнцу

          У центру Свилајнца, у организацији Центра за културу, положени су венци на споменик војводи Синђелићу. Венац општине положио је Мирослав Маринковић, заменик председника скупштине општине, а у име породице најмлађи чланови Душан и Стеван Синђелић, који је и добио име по славном претку. Поред грађана, представника удружења свечаности је присуствовао председник скупштине општине Свилајнац Др ветерине Владан Рајковић.

Фото:  Д. О.

Р. П.

Бој на Чегру

         Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6 шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца. Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске положаје на Чегру.
Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја 1809. (31. маја по новом календару). Османлије су јуришали четири пута, али су их Синђелићеви јунаци одбили. Напослетку, преко оних који су изгинули и испунили ровове око шанца, Османлије су на јуриш ушли у шанац. Борба пушкама, претворила се у борбу кундацима, ножевима, и голим рукама. Османлије су стално добијале појачање, док је Синђелић на крају остао сам.
Кад је Стеван Синђелић видео да не може Османлије истерати из шанца и да је много Срба изгинуло, а да не би пао жив у османске руке, опалио је из своје кубуре у пуну бурад барута и тако је завршио бој. Том приликом погинуло је 6.000 Османлија и сви преостали Срби.
После ове погибије нишки паша наредио је да се све српске главе одсеку и однесу у Ниш. Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је наредио да се сазида Ћеле-кула. И дан данас овај споменик палим чегарским браниоцима налази се у Нишу и претворен је у спомен обележје.

Извор:  http://sr.wikipedia.org