Доњоресавци – aнтифашисти у рату 1941- 45.

           Сав родољубиви свет обележава победу над нацизмом, пошасти која је однела милионе живота. Концентрациони логори за Јевреје, Роме и Словенске народе, су страдања која историја није запамтила. Своје родољубе у борби за слободу имали су и житељи Општине Свилајнац. Плануо је устанак у Србији 7.јула 1941.године под руководством Комунистичке партије Југославије, а већ 26.јула на Хуму формирана је Ресавска партизанска чета. За командира је изабран Лазар Стојановић из Кушиљева, за заменика Петар Петровић, а за политичког комесара Раде Бранисављевић- Бисић. У тој антифашистичкој борби против окупатора многи су дали своје животе. Међу првима је настрадао Лаза, командир чете кога су ухватили четници после рањавања у атару села Кушиљева приликом пребацивања преко Мораве. Обешен је у рану зору 9.02. 1942. године од стране Недићеве страже, из другог пута јер је испао клин на бандери са вешала, код Ресавске библиотеке у Свилајнцу. На стубу је седам дана висио ради застрашивања народа. Своје животе против непријатеља дали су, Павле Гарашевић из Бобова, Петар Милојевић, Драгош Илић из Свилајнца, а Раде Бисић из Старог села и Петар Петровић из Кушиљева обешени су 1942. годиме од стране Недићеваца у Свилајнцу. Бројни ресавци су погинули у партизанским јединицама Југославије. Санда Милановић, гимназијалац и пушкомитраљезац Ресавске партизанске чете из Кушиљева био је заробљен од стране четника. На молбу његовог оца да га ослободе јер је млад и јединац у фамилији четнички Војвода Живадин Љубисављевић из Роанде је остао неумољив, стрељао га је у Топољару како је изјавио дописнику „Вечерњих новости“ 2002. године када је боравио први и једини пут после Другог светског рата у завичају.

            Пушкомитраљез који је носио гимназијалац Санда данас се налази на у Војном музеју на Калемегдану, а на кундаку је урезано његово име. Нису биле ни узалудне жртве крајем рата 29. 4. 1944. године на Дивотину код Црквенца када су свој крвави пир имали ресавски Војвода Вукашин Петковић и његови четници. Тада су мучки од њихове каме страдали родољуби, учитељ Михајло – Мика Брада -Јовановић, парох из села Бобова Илија Бућин, Душан Китић, обућар из Дубља, Иван Димитријевић- службеник, Душан Миљковић – обућар, Чедомир Протић референт за избеглице Свилајнца и Петар Лазаревић – месар. Свилајнац 8. октобар 1944. године обележава као дан ослобођења када су јединице Црвене армије Русије ушле у град, на одушевљење народа. Нажалост данас Дан ослобођења 8.октобр, нема улицу у Свилајнцу. И многе друге су избрисане као Улица Ресавских партизана, 7. јула, Црвене армије, а избрисан је и трг са именом Лазе Стојановића који је 1953 године проглашен за народног хероја Народно ослободилачког рата. Он је као дете прошао Албанију пешке са оцем у Првом светском рату. Ко је и зашто избрисао тековине НОР-а 1941-45. Да ли су на овај начин омаловажене жртве њихови потомци и патриоте који поштују потомке који су живот дали за слободу. Ко то покушава да прекраја историју у Свилајнцу? У свету и Србији се одаје почаст у ставу мирно жртвама и борцима против фашизма?

(У тексту коришћени подаци „Ресава путевима борбе и слободе“ Мише Милојевића).

           Из села Суботице покренут је предлог 2019. године, а расправа је вођена на комисији за именовање улица да једна понесе име ресавског четничког Војводе Вукашина Петковића. Људи из власти овај предлог су здушно али су остали у мањини због процедуре и истине. Крајње је време да се врати име Тргу народног хероја Лазара – Лазе Стојановића командира Ресавске партизанске чете симбола отпора фашизму у борби за слободу који је избрисан после 2000. године.

         Грађанима Општине Свилајнц честитамо Срећан 8.Октобар Дан ослобођења у Другом светском рат. Сећање на овај дан је прилика да се сетимо свих који су свој живот дали за слободу. Патриоте, родбина и народ не заборављају овај значајан датум из историје.

Р. П.